Никола Тасић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 46: Ред 46:
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета]
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета]
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча]
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча]
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://archive.is/kAk1 Биографија на сајту САНУ]


{{нормативна контрола}}
⚫
{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}}


⚫
{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}}
[[Категорија:Рођени 1932.]]
[[Категорија:Рођени 1932.]]
[[Категорија:Умрли 2017.]]
[[Категорија:Умрли 2017.]]

Верзија на датум 3. јул 2019. у 12:40

Никола Тасић
Лични подаци
Датум рођења(1932-01-19)19. јануар 1932.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти15. март 2017.(2017-03-15) (85 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017[1]) био је српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.

После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.

Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).[2]

Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

Одабрана библиографија

  • Неолитска пластика, (1973).
  • Праисторија Војводине, (1974).
  • Праисторија југословенских земаља, (1979).
  • Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).

Референце

  1. ^ Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)
  2. ^ Тасић, Никола. „Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд. Београд : [Н. Тасић], 1965. Приступљено 2. 2. 2018. 

Литература

  • Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Тасић&oldid=22003894”