Пређи на садржај

Мацедонија — разлика између измена

214 бајтова додато ,  пре 3 године
м
У документима се место (пре Mashedonia, од 1845. Maczedonia) први пут помиње у вези са папским десетком, а припадало је Темишварској жупанији.<ref>Barany Agoston: "Torontal varmegye Hajdana", Buda 1845. godine</ref> Ту се 1332. године налазио посед између два тока реке [[Тамиш]]а, о којем је као својој парохији, водио бригу пастор Миклош. Носилац имена "Мацедонија" био је војсковођа краља Жигмонда, Петерфи Миклош. По "Румунској енциклопедији" насеље је 1466. године имало 50 кућа, а њиме је господарио Ладислав Доци. Године 1525. помиње се нови власник Ласло Македонски, али не зна се ко га је до тада држао. Међутим на повељи коју је издао 1559. године краљевски велики коморник Петар Македонски, носилац права на посед је био Тамаш Тот од Албаније.
 
Мацедонија је 1764. године православна парохија у Чаковачком протопрезвирату.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1905.</ref> Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да је место у Чаковачком округу и дистрикту, а становништво претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Када је 1797. године пописан православни клир ту била два свештеника. Пароси, поп Петар Ишванов (рукоп. 1767) и поп Павле Ишванов (1781) знају само румунски језик.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref>
 
Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице [[Николићи (породица)|Николић "от Рудне"]], почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и суседне Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја Теодор и Михаил - први и једини у тој породици носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време Јован и Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.
27.346

измена