Петочисленици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|250px|мини|[[Кирило и Методије]] са ученицима]]
[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|250px|мини|[[Кирило и Методије]] са ученицима]]
'''Петочисленици, Свети Петочисленици''', '''Седмочисленици''' или '''Божји угодници''' су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих [[Кирило и Методије|Кирила и Методија]].<ref>Веселин Чајкановић, ''Мит и религија у Срба''. СКЗ, Београд, 1973.</ref> Иако се Кирило и методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.
'''Петочисленици, Свети Петочисленици''', '''Седмочисленици''' или '''Божји угодници''' су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих [[Кирило и Методије|Кирила и Методија]].<ref>Веселин Чајкановић, ''Мит и религија у Срба''. СКЗ, Београд, 1973.</ref> Иако се Кирило и Методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.


== Божји угодници ==
== Божји угодници ==

Верзија на датум 4. јул 2019. у 18:55

Кирило и Методије са ученицима

Петочисленици, Свети Петочисленици, Седмочисленици или Божји угодници су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих Кирила и Методија.[1] Иако се Кирило и Методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.

Божји угодници

Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су; Климент, Сава, Ангеларије и Горазд.

Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у Берату у Албанији. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика.

Седмочисленици

Седмочисленици је колективно име за Петочисленици и браћа Ћирил и Методије које су одликовале бугарске православне и поштовале од стране Руске православне цркве као творци и дистрибутери глагољице и ћирилице.

То су браћа Ћирил и Методије – они су створили глагољицу. Њих 5 ученика долази у Бугарску: Климент, Наум, Горзд, Сава и Ангелариje. Црква традиционално не укључује Константина Преславског јер није канонизован, иако се сматра директним учеником Методија.

Руска православна црква одвојено слави браћу Кирил и Методије, а њихови ученици су признати као равноправни апостоли. Бугарска православна црква је 27. јул прогласила Даном успеха св. Климента Охридског и Даном светог Седмочисленика.

Ћирил и Методије су створили глагољицу у манастиру Свети Полихрон у Битинији на планини Олимп (Улудаг).

У Првом бугарском царству постоје две школе које су основали ученици и следбеници – Преславска књижевна школа и Охридска књижевна школа. [3]

Историја

Ученик св. Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском папе Стефана V и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској.

По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка Драчу и Јадрану, и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“.

Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Св. Климент подигао цркву Св. Пантелејмону, касније назван управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ. У овој тој делатности нарочито му помагали Св. Наум. Чудотворне мошти његове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену св. Климента.

Предања и веровања

Петочисленици су својом мисијом. по мишљењу Митрополит Амфилохије,

артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.[4]

Над моштима Светог Наума већ вековима се дешавају чудесна исцељења, која добијају не само православни хришћани, већ људи свих вера и нација који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.

Извори

  1. ^ Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба. СКЗ, Београд, 1973.
  2. ^ „Свети Климент Охридски”. СПЦ. Приступљено 9. 2. 2019. 
  3. ^ Свети Седмочисленици
  4. ^ „Митрополит Амфилохије у Лазаревцу”. СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. Приступљено 9. 2. 2019. 

Спољашње везе