Милан Јовановић Батут — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Текст прекопиран са: https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/milan-jovanovic-batut
Ред 1: Ред 1:
{{без редних референци}}
{{Друго значење3|Милан Јовановић}}{{без инлајн извора}}
{{Друго значење3|Милан Јовановић}}
{{Биографија
{{Биографија
| име = Милан
| име = Милан
Ред 17: Ред 18:
| женски_пол =
| женски_пол =
}}
}}
'''Милан Јовановић Батут''' ([[Сремска Митровица]], [[10. октобар]] [[1847]] — [[Београд]], [[11. септембар]] [[1940]]) био је српски лекар, универзитетски професор, утемељивач [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета]].
'''Милан Јовановић Батут''' ([[Сремска Митровица]], [[10. октобар]] [[1847]] — [[Београд]], [[11. септембар]] [[1940]]) био је југословенски српски лекар, универзитетски професор, утемељивач [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Био је уредник [[Српски архив за целокупно лекарство|Српског архива за целокупно лекарство]] и листа [[Здравље (лист)|Здравље]]. Такође је био председник [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]], [[Југословенско лекарско друштво|Југословенског лекарског друштва]], [[Друштво за чување народног здравља|Друштва за чување народног здравља]], [[Главни санитарни савет|Главног санитарног савета]], те ректор Велике школе у Београду.
Доктор и универзитетски професор, оснивач Медицинског факултета, др '''Милан Јовановић Батут''' рођен је 10. октобра 1847. године у Сремским Карловцима. Гимназију је учио у Панчеву и Сремским Карловцима, а матурирао је 1865. године у Осијеку. Студије медицине завршио је у Бечу, где су му професори били славна имена бечке и европске медицине.

Већ на самом почетку лекарске праксе у Сомбору дошле су до изражаја његове склоности према писаној речи и здравствено-просветном раду када је покренуо лист за лекарску поуку народу „Здрављеˮ. Био је то први лист са хигијенско-просветним садржајем на словенском југу. У периоду од 1880. до 1882. године на позив црногорске владе био је начелник Санитетског одељења тамошњег Министарства унутрашњих дела и главни лекар Цетињске болнице. Залагањем др Владана Ђорђевића добио је државну стипендију за усавршавање у иностранству. Неколико година радио је на водећим медицинским установама Европе тога времена, у Минхену, Берлину, Паризу и Лондону. Посебно је проучавао проблеме хигијене и бактериологије. Након специјализације позван је да оснује Катедру за бактериологију на Карловом универзитету у Прагу. Међутим, ову ласкаву понуду одбио је и прихватио место редовног професора на Катедри хигијене и судске медицине на Великој школи у Београду. Предавао је студентима дуги низ година и изградио велики ауторитет као научник и професор. Посебно признање за његов рад био је избор за ректора Велике школе.

Једна од највећих заслуга професора Батута била је оснивање Медицинског факултета у Београду. Иако није имао довољну подршку својих колега лекара, професор Јовановић је био истрајан у својим идејама и након вишедеценијске борбе Медицински факултет је основан 1919. године, а Милан Јовановић Батут је постао први декан и професор хигијене на новооснованом факултету.

Поред наставне и научне делатности, професор Батут био је веома активан друштвени радник. Између осталог, био је председник Српског лекарског друштва, Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, вишегодишњи члан и председник Главног санитетског савета. На његову иницијативу основано је Министарство народног здравља после Првог светског рата. Такође, био је један од оснивача Српске књижевне задруге. Сарађивао је са Матицом српском, Српским књижевним гласником и био један од првих и најугледнијих сарадника Политике.

Здравствено просвећивање народа било је најзначајније животно дело др Милана Јовановића Батута. Та идеја провлачила се кроз његов читав радни век. Објавио је неколико стотина чланака, на десетине брошура и књига. У својим делима истицао је значај породичних вредности, које представљају главни разлог националне пропасти или препорода. Према Батуту породица је темељ снаге и духа народа, раскрсница свих путева и првенствени извор добра и зла у људском друштву.

Професор Милан Јовановић Батут је својим вишедеценијским научним и друштвеним радом оставио неизбрисив траг у историји српског народа.

Преминуо је у Београду 11. септембра 1940. године.


[[Датотека:Batut 1.JPG|250п|мини|лево|Биста Милана Јовановића Батута]]
[[Датотека:Batut 1.JPG|250п|мини|лево|Биста Милана Јовановића Батута]]
Ред 54: Ред 43:
<div class="flowlist>
<div class="flowlist>
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/12538 Славица Жижић-Борјановић: Батут, ко је то?]
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/12538 Славица Жижић-Борјановић: Батут, ко је то?]
* Збирка одликовања Архива САНУ [https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/milan-jovanovic-batut]
</div>
</div>



Верзија на датум 11. јул 2019. у 11:20

Милан Јовановић Батут
Милан Јовановић Батут
Датум рођења(1847-10-10)10. октобар 1847.
Место рођењаСремска Митровица
 Аустријско царство
Датум смрти11. септембар 1940.(1940-09-11) (92 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија

Милан Јовановић Батут (Сремска Митровица, 10. октобар 1847Београд, 11. септембар 1940) био је југословенски српски лекар, универзитетски професор, утемељивач Медицинског факултета.

Биографија

Био је уредник Српског архива за целокупно лекарство и листа Здравље. Такође је био председник Српског лекарског друштва, Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, Главног санитарног савета, те ректор Велике школе у Београду.

Биста Милана Јовановића Батута

Литература

Спољашње везе

Академске функције
Ректор Велике школе
19011902.