Митрополија загребачко-љубљанска — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
нема резимеа измене
м
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]]
 
'''Митрополија загребачко-љубљанска''' је епархијавладичанство [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] која обухвата севернисјеверни део [[Хрватска|Хрватске]] и већи деодио [[Словенија|Словеније]].
 
Надлежни архијерејпрвосвештеник је митрополитвладика [[Порфирије Перић|Порфирије (Перић)]], а седиштесједиште митрополијевладичанства је у [[Загреб]]у гдегдје се налази и [[Саборна црква у Загребу|Саборна црква]].
 
== ИсторијаПрошлост ==
Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју данашњеданашњег епархијевладичанства потичу из 15. векавијека, односно из времена [[Катарина Бранковић|Катарине Бранковић]], кћерке [[Срби|српског]] [[деспот]]а [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. Године [[1434]]. она се удала за грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], те је са собом повела православног свештеника из [[Смедерево|Смедерева]]. На њен је захтевзахтјев у [[Вараждин]]у [[1454]]. преписана богослужбена књига ''„Апостол“'' на [[Српски језик|српско-словенском језику]], а чува се у [[Музеј Српске православне цркве|Музеју Српске православне цркве]] у [[Београд]]у.
 
=== Марчанско владичанство ===
=== Марчанска епархија ===
Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у времевријеме патријархапоглавара [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]], на подручју доње [[Славонија|Славоније]], која је била под турском влашћу, установљена је српска православна [[Пожешка епархија|пожешко владичанство]] чијичије су митрополитивладике имали седиштесједиште у [[Манастир Ораховица|манастиру Ораховици]]. Током читаве друге половине 16. векавијека, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен [[1595]]. године пожешки митрополитвладика [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] напушта [[Османско царство|турску]] доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављенпостављена темељподлога за стварање посебнепосебног српскесрпског православнеправославног епархијевладичанства на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]].
 
Претпоставља се да су управо у то времевријеме учињени и први кораци ка стварању [[Манастир Марча|манастира Марче]]. Новостворена српска православна [[Марчанска епархија|марчанско владичанство]] која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег деладијела [[17. веквијек]]а. НаследнициНасљедници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика [[Гаврило Мијакић]] је [[1671]]. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној заверизавјери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио [[1686]]. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног епископавладику.
 
Током 17. векавијека, уз [[манастир Марча|манастир Марчу]], друго главно средиште [[Православље|православља]] на овим просторима био је и [[манастир Лепавина]]. Током [[1692]]. и [[1693]]. године, на том подручју боравио је српски патријархпоглавар [[Арсеније III Црнојевић]], који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то времевријеме није дозвољавала постављање посебог српског епископавладику за подручје Вараждинског генералата, патријархпоглавар Арсеније је пронашао друго решењерјешење. Приликом именовања [[Софроније Подгоричанин|Софронија Подгоричанина]] за пакрачко-славонског епископавладику ([[1705]]), под његову надложностнадлежност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, чак ни ово решењерјешење није било по вољи државним властима, уследусљед чега су пакрачко-славонскиславонске епископивладике наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебнепосебног епархијевладичанства на подручју Вараждинског генералата.
 
=== Лепавинско владичанство ===
=== Лепавинска епархија ===
Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија|лепавинско владичанство]] са првим седиштемсједиштем у [[Манастир Лепавина|манастиру Лепавина]], а потом у [[Северин (општина)|Северину]]. Њен први и једини епископвладика био је [[Симеон Филиповић]] (1734-1743). Након његове смрти, епархијавладичанство је током неколико година била администриранапомагано. Године [[1750]]. ова је епархијавладичанство је сједињена са [[Костајничка епархија|КостајничкомКостајничким епархијомвладичанством]], којакоје је [[1771]]. укинута и подељенаподијељена, тако да је подручје некадашње Лепавинскелепавинског епархијевладичанство прикључено [[Епархија славонска|СлавонскојСлавонско епархијивладичанство]] у чијем је саставу остало све до [[1931]]. године.
 
=== Загребачко владичанство ===
=== Загребачка митрополија ===
Године [[1931]]. основана је [[Загреб]]ачкаачко епархијавладичанство у рангу [[Митрополија|митрополије]], са седиштемсједиштем у Загребу. Први митрополитвладика био је [[Доситеј Васић]]. Дана [[11. мај]]а [[1941]]. [[Усташе|усташке]] су власти ухапсиле [[доситејДоситеј Васић|митрополита Доситеја]], те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у [[Београд]], гдегдје је [[14. јануар]]а [[1945]]. и умро.
 
Након [[Други светски рат|Другог светскогсвјетског рата]], приликом попуњавања упражњених епархијавладичанстава, на првом послератномпосљератном редовном заседањузасједању Светог архијерејског сабора [[1947]]., изабран је [[Дамаскин Грданички]] за митрополитавладику загребачког. ПослеПослије његове смрти [[1969]]., епархијавладичанство дуго није имала сопственог [[митрополитвладика]]ау, него су њоме управљали епископивладике других [[епархија]]владичанстава, све док на заседањузасједању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] [[1977]]. године није поверенаповјерена тадашњем [[епископ лепавински|епископувладици лепавинском]] [[Јован Павловић|Јовану Павловићу]], који је [[1982]]. изабран и за митрополитавладику загребачког. На његов предлогприједлог, следећесљедеће године [[митрополија]] је преименована у Загребачко-љубљанску.
 
Након што је овојовом митрополијивладичанству [[1994]]. поверенаповјерена брига и за [[православље|православне]] [[Срби|Србе]] у [[Италија|Италији]], названа је ''„Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“''. Каснијим арондацијама епархијавладичанстава, [[Италија]] је изузета из њене надлежности и стављена под управу [[Епархија средњоевропска|Епархијевладичанства средњоевропскесредњоевропског]], а потом [[Епархија аустријско-швајцарска|Епархијевладичанства аустријско-швајцарскешвајцарског]] са седиштемсједиштем у [[Беч]]у.
 
Митрополија од [[2007]]. додељуједодјељује [[орден Кантакузине Катарине Бранковић]], од [[2005]]. У [[Загреб]]у постоји [[Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“|Српска православна општа гимназија]] истог имена.
 
[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] је посетиопосјетио митрополијувладичанство у Хрватској септембра 2016. године.<ref>[http://spc.rs/sr/istorijska_poseta_carigradskog_patrijarha_hrvatskoj_0 Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)]</ref>
 
== ЕпископиВладике и митрополитинадвладике ==
[[Датотека:Manastir Lepavina28aug2004.jpg|мини|290п|д|[[Манастир Лепавина]]]]
Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:
 
=== [[Марчанска епархија|Епископивладике марчанскимарчанске]] ===
* [[Максим Предојевић]] (1630—1642),
* [[Гаврило Предојевић]] (1642—1644),
* [[Гаврило Мијакић]] (1661—1671).
 
Након 1705. године, епископивладике пакрачко-славонскиславонске.
 
=== [[Лепавинска епархија|Епископивладике лепавинскилепавинске]] ===
* [[Симеон Филиповић]] (1734—1743).
* (1743-1750) администрирање
 
=== [[Костајничка епархија|Епископивладике костајничкикостајничке]] ===
* [[Арсеније Теофановић]] (1750—1753),
* [[Јосиф Стојановић]] (1754—1771).
 
Након 1771. године, поново епископивладике пакрачко-славонскиславонске.
 
=== МитрополитиВладика загребачки и загребачко-љубљански ===
{| {{table}}
|- style="background: #ececec;"
|}
 
== Устројство митрополијевладичанства ==
* [[Загребачко архијерејско намесништво|Загребачко]],
* [[Бјеловарско архијерејско намесништво|Бјеловарско]],
* [[Љубљанско архијерејско намесништво|Љубљанско]].
 
У Загребачко намесништвонамјесништво спадају црквене општине: [[Загреб]]ачка, [[Војаковац|Војаковачка]] и [[Сисак|Сисачка]].
 
МитрополитуВладици у управљању епархијомвладичанства помажу [[Епархијски савјет|Епархијскивладичанскии саветсавјет]] и [[Епархијски управни одбор]]. Усто, ту је и [[Епархијски црквени суд]]. Свим овим телиматијелима на челу је митрополитвладика.
 
== Саборни храм ==
 
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је [[Саборна црква у Загребу|Црква Преображења Господњег]] на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој [[Католичка црква|римокатоличкој]] Цркви Св. Маргарете која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], а спомиње се на овом месту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а [[1794]]. продана је [[Грци|грчким]] православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве историјепрошлости саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.
 
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.
# [[Манастир Свете Петке у Загребу|Света Петка]].
 
== ЦрквеБогомоље ==
* Црква Благовештења Пресвете Богородице, [[Новосељани]]
* Црква Ваведења Пресвете Богородице, [[Брезовац]]
* [[Православље у Италији]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
 
== Књижевни помен ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}}
* [http://www.mitropolija-zagrebacka.org Званична страница Митрополије загребачко-љубљанске]
* [https://web.archive.org/web/20090820163920/http://www.spc.rs/Genocid/Zagrebacko/zagrebackoc.html Загребачко-љубљанска митрополија]
* [http://mitropolija-zagrebacka.org/]
 
{{Српска православна црква}}
 
[[Категорија:Митрополија загребачко-љубљанска|*]]
[[Категорија:Организације Срба у Хрватској]]

Мени за навигацију