Перуђа — разлика између измена

Координате: 43° 06′ 44″ С; 12° 23′ 20″ И / 43.112222° С; 12.388889° И / 43.112222; 12.388889
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje)
Ред 42: Ред 42:
Клима у Перуђи је измењено [[средоземна клима|средоземна]], тј. оштрија је, пре свега због положаја града далеко од мора и због знатне надморске висине.
Клима у Перуђи је измењено [[средоземна клима|средоземна]], тј. оштрија је, пре свега због положаја града далеко од мора и због знатне надморске висине.


{{Weather box
{{Клима града
|location = Перуђе (1971–2000, екстреми 1967–садашњост)
|Град_генитив=
|metric first = Yes
|Извор=
|single line = Yes
| Јан_ср_пад=61
|Jan record high C = 17.3
| Феб_ср_пад=60
|Feb record high C = 21.7
| Мар_ср_пад=70
|Mar record high C = 25.6
| Апр_ср_пад=79
|Apr record high C = 29.7
| Мај_ср_пад=76
|May record high C = 35.0
| Јун_ср_пад=64
|Jun record high C = 37.5
| Јул_ср_пад=39
|Jul record high C = 39.6
| Авг_ср_пад=45
|Aug record high C = 38.9
| Сеп_ср_пад=76
|Sep record high C = 35.3
| Окт_ср_пад=102
|Oct record high C = 30.2
| Нов_ср_пад=103
|Nov record high C = 24.0
| Дец_ср_пад=75
|Dec record high C = 19.3
| Год_ср_пад=
|year record high C = 39.6
| Јан_ср_мин=1.5 | Јан_ср_макс=6.9
|Jan high C = 8.9
| Феб_ср_мин=2.0 | Феб_ср_макс=8.4
|Feb high C = 10.9
| Мар_ср_мин=4.1 | Мар_ср_макс=11.7
|Mar high C = 14.1
| Апр_ср_мин=7.1 | Апр_ср_макс=15.7
|Apr high C = 16.8
| Мај_ср_мин=10.9 | Мај_ср_макс=20.4
|May high C = 22.1
| Јун_ср_мин=14.7 | Јун_ср_макс=24.9
|Jun high C = 26.1
| Јул_ср_мин=17.3 | Јул_ср_макс=28.2
|Jul high C = 30.0
| Авг_ср_мин=17.4 | Авг_ср_макс=28.0
|Aug high C = 30.0
| Сеп_ср_мин=14.6 | Сеп_ср_макс=23.6
|Sep high C = 25.5
| Окт_ср_мин=10.4 | Окт_ср_макс=17.6
|Oct high C = 19.7
| Нов_ср_мин=6.2 | Нов_ср_макс=12.0
|Nov high C = 13.3
| Дец_ср_мин=2.9 | Дец_ср_макс=8.1
|Dec high C = 9.3
| Год_ср_мин= | Год_ср_макс=
|year high C = 18.9
| Јан_а_макс= | Јан_а_мин=
|Jan mean C = 4.8
| Феб_а_макс= | Феб_а_мин=
|Feb mean C = 6.0
| Мар_а_макс= | Мар_а_мин=
|Mar mean C = 8.4
| Апр_а_макс= | Апр_а_мин=
|Apr mean C = 11.0
| Мај_а_макс= | Мај_а_мин=
|May mean C = 15.7
| Јун_а_макс= | Јун_а_мин=
|Jun mean C = 19.4
| Јул_а_макс= | Јул_а_мин=
|Jul mean C = 22.6
| Авг_а_макс= | Авг_а_мин=
|Aug mean C = 22.8
| Сеп_а_макс= | Сеп_а_мин=
|Sep mean C = 19.2
| Окт_а_макс= | Окт_а_мин=
|Oct mean C = 14.4
| Нов_а_макс= | Нов_а_мин=
|Nov mean C = 8.9
| Дец_а_макс= | Дец_а_мин=
|Dec mean C = 5.5
| Год_а_макс= | Год_а_мин=
|year mean C = 13.2
|}}
|Jan low C = 0.6
|Feb low C = 1.1
|Mar low C = 2.6
|Apr low C = 5.1
|May low C = 9.3
|Jun low C = 12.6
|Jul low C = 15.2
|Aug low C = 15.6
|Sep low C = 12.8
|Oct low C = 9.1
|Nov low C = 4.4
|Dec low C = 1.8
|year low C = 7.5
|Jan record low C = -15.8
|Feb record low C = -17.0
|Mar record low C = -8.3
|Apr record low C = -5.0
|May record low C = -1.9
|Jun record low C = 5.2
|Jul record low C = 6.9
|Aug record low C = 6.0
|Sep record low C = 3.6
|Oct record low C = -1.4
|Nov record low C = -8.2
|Dec record low C = -14.8
|year record low C = -17.0
|precipitation colour = green
|Jan precipitation mm = 52.7
|Feb precipitation mm = 56.8
|Mar precipitation mm = 54.0
|Apr precipitation mm = 72.0
|May precipitation mm = 75.6
|Jun precipitation mm = 69.9
|Jul precipitation mm = 37.4
|Aug precipitation mm = 49.7
|Sep precipitation mm = 87.6
|Oct precipitation mm = 85.7
|Nov precipitation mm = 94.7
|Dec precipitation mm = 68.4
|year precipitation mm = 804.5
|Jan humidity = 83
|Feb humidity = 77
|Mar humidity = 73
|Apr humidity = 74
|May humidity = 74
|Jun humidity = 71
|Jul humidity = 68
|Aug humidity = 69
|Sep humidity = 71
|Oct humidity = 76
|Nov humidity = 82
|Dec humidity = 85
|year humidity = 75
|unit precipitation days = 1.0 mm
|Jan precipitation days = 7.1
|Feb precipitation days = 7.1
|Mar precipitation days = 7.0
|Apr precipitation days = 8.7
|May precipitation days = 8.4
|Jun precipitation days = 7.1
|Jul precipitation days = 4.7
|Aug precipitation days = 4.9
|Sep precipitation days = 6.5
|Oct precipitation days = 7.7
|Nov precipitation days = 8.4
|Dec precipitation days = 7.8
|year precipitation days = 85.4
|source 1 = Servizio Meteorologico (humidity 1968–1990)<ref name=SM>{{cite web
| url = http://clima.meteoam.it/AtlanteClim2/pdf/(181)Perugia%20S.Egidio.pdf
| title = Perugia/Sant'Egidio(PG)
| work = Atlante climatico
| publisher = Servizio Meteorologico
| accessdate = December 11, 2014}}</ref><ref name=SMsun>{{cite web
| url = http://clima.meteoam.it/web_clima_sysman/Clino6190/CLINO181.txt
| title = STAZIONE 181 PERUGIA: medie mensili periodo 68–90
| publisher = Servizio Meteorologico
| language = Italian
| accessdate = December 11, 2014}}</ref><ref name=extremes>{{cite web
| url = http://climaintoscana.altervista.org/italia/stazioni-wmo/perugia-santegidio/
| title = Perugia Sant’Egidio: Record mensili dal 1967
| publisher = Servizio Meteorologico dell’Aeronautica Militare
| language = Italian
| accessdate = December 11, 2014}}</ref>
|date=August 2010
}}


=== Воде ===
=== Воде ===

Верзија на датум 15. јул 2019. у 07:02

Перуђа
итал. Perugia
Перуђа - поглед на старо градско језгро
Административни подаци
Држава Италија
РегијаУмбрија
Становништво
Становништво‍
 — 164.782
 — густина366,25 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 06′ 44″ С; 12° 23′ 20″ И / 43.112222° С; 12.388889° И / 43.112222; 12.388889
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина493 m
Површина449,92 km2
Перуђа на карти Италије
Перуђа
Перуђа
Перуђа на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникВладимиро Бокали
Поштански број06100
Позивни број075
Регистарска ознакаPG
Веб-сајт
www.comune.perugia.it

Перуђа (итал. Perugia, лат. Perusia) је познати град у Италији. Перуђа је управно средиште и највећи град покрајине Умбрија у средишњем делу државе и главни град истоименог Округа Перуђа.

Перуђа је позната као једна од градова који су највише дали развоју ренесансе.

Географија

Град Перуђа је на изузетно покренутом терену

Перуђа се налази у средишњој Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 185 км северно, а од Фиренце 150 км јужно.

Рељеф

Перуђа се развила у брдско-планинском делу средишњих Апенина, на знатној висини од око 500 m. Град се налази на изразито покренутом терену, па су разлике у висини поједнијих делова града и до 250 m. Треба истаћи и велику сеизмичност подручја, па је град током историје задесило више земљотреса (1832, 1838, 1854. и 1997).

Клима

Клима у Перуђи је измењено средоземна, тј. оштрија је, пре свега због положаја града далеко од мора и због знатне надморске висине.

Клима Перуђе (1971–2000, екстреми 1967–садашњост)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 17,3
(63,1) 		21,7
(71,1) 		25,6
(78,1) 		29,7
(85,5) 		35,0
(95) 		37,5
(99,5) 		39,6
(103,3) 		38,9
(102) 		35,3
(95,5) 		30,2
(86,4) 		24,0
(75,2) 		19,3
(66,7) 		39,6
(103,3)
Максимум, °C (°F) 8,9
(48) 		10,9
(51,6) 		14,1
(57,4) 		16,8
(62,2) 		22,1
(71,8) 		26,1
(79) 		30,0
(86) 		30,0
(86) 		25,5
(77,9) 		19,7
(67,5) 		13,3
(55,9) 		9,3
(48,7) 		18,9
(66)
Просек, °C (°F) 4,8
(40,6) 		6,0
(42,8) 		8,4
(47,1) 		11,0
(51,8) 		15,7
(60,3) 		19,4
(66,9) 		22,6
(72,7) 		22,8
(73) 		19,2
(66,6) 		14,4
(57,9) 		8,9
(48) 		5,5
(41,9) 		13,2
(55,8)
Минимум, °C (°F) 0,6
(33,1) 		1,1
(34) 		2,6
(36,7) 		5,1
(41,2) 		9,3
(48,7) 		12,6
(54,7) 		15,2
(59,4) 		15,6
(60,1) 		12,8
(55) 		9,1
(48,4) 		4,4
(39,9) 		1,8
(35,2) 		7,5
(45,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) −15,8
(3,6) 		−17,0
(1,4) 		−8,3
(17,1) 		−5,0
(23) 		−1,9
(28,6) 		5,2
(41,4) 		6,9
(44,4) 		6,0
(42,8) 		3,6
(38,5) 		−1,4
(29,5) 		−8,2
(17,2) 		−14,8
(5,4) 		−17,0
(1,4)
Количина падавина, mm (in) 52,7
(2,075) 		56,8
(2,236) 		54,0
(2,126) 		72,0
(2,835) 		75,6
(2,976) 		69,9
(2,752) 		37,4
(1,472) 		49,7
(1,957) 		87,6
(3,449) 		85,7
(3,374) 		94,7
(3,728) 		68,4
(2,693) 		804,5
(31,673)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 7,1 7,1 7,0 8,7 8,4 7,1 4,7 4,9 6,5 7,7 8,4 7,8 85,4
Релативна влажност, % 83 77 73 74 74 71 68 69 71 76 82 85 75
Извор: Servizio Meteorologico (humidity 1968–1990)[1][2][3]

Воде

Кроз град не протиче ниједан значајнији водоток, али позната река Тибар протиче свега неколико километара западно од града.

Историја

Праисторија

Град је у време праисторије био насељен племеном Умбри, који су по неком историјском предању били оснивачи града. Умбри су имали доста сличности са Етрурцима под чији културни утицај су пали захваљујући везама које су имали са њима.

Право урбано језгро Перуђе формира се око друге половине VI века п. н. е. Перуђа је била један од градова древне Етрурије. Већ тада је град био познат под називом Перузија, и тај назив је сачуван до данас. Оригинални етрурске зидине, видљиве су и дан данас, а подигнуте су између IV и III века п. н. е. и дуге су чак 3 километара.

Античка Перуђа

Римљани су освојили Умбрију и Перузију крајем 3. века п. н. е. , тачније 295. године у бици код Сентина где је римска војска под заповедништвом конзула Квинта Фабија Максима Рулијана и Публија Деција Муса победила коалицију Самнита, Етрураца, Умбра и Гала. Тако је започет процес укључивања данашње Умбрије у римску културу. Римљани су оснивали колоније и градили друмове. Један од таквих је Вија Фламинија (итал. Via Flaminia) који је изграђен 220. п. н. е. и који је био врло битан за развој града Перузије у антици.

Пролазак Вија Фламиније је био ослонац развоја града Перузије у антици. За време Другога пунскога рата, битка код Тразименског језера, одиграла се на неколико километара од Перуђе 24. јуна 217. п. н. е. између Картагињана и Римљана. То је била једна од битака Другог пунског рата. Умбри се нису мешали, али су се постепено временом стапали са римским становништвом.

За време За време грађанскога рата рата између Марка Антонија и Октавијана, 40. п. н. е., Перуђа је стала на стану Марка Антонија. Римски цар Октавијан Август освојио је град и дао му је ново име Augusta Perusia. Приликом освајања Октавијан је потпуно разрушио град.

Средњи век

Почетком средњег века Перуђа је променила више господара (Остроготи, Византинци, Лангобарди, Франци).

Византијски цар Јустинијан је у 6. веку у својим напорима да обнови величину и сјај Римског царства освојио Перуђу. Године 537. године, на обронцима Перуђе сукобиле су се византијске трупе вођене војсковођом Велизаром, који је био војсковођа цара Јустинијана са Остроготима које је предводио Витигес.

Тотила, остроготски краљ, опседао је Перуђу током две године, да би 548. да заузме град и да га уништи. Такође је наредио да се погуби бискуп Ерколан, захваљујући којем је цео град успешно одолевао опсади. Ерколано ће постати један од светаца-заштитника града Перуђа. Његов дан се слави 7. новембра.

После смрти последњег остроготског краља, Теје, Перуђа и Умбрија поново потпадају под власт Византије. Све до краја VIII века град ће остати под византијском доминацијом, изузев два кратка периода лангобардске окупације на крају VI века. У другој половини VIII века Перуђа и њена територија пале су под утицај папске власти.

У 10. веку долази до осамостаљивања Перуђе, као и других градова у окружењу. Унутар градских зидина 936. године почиње да се гради катедрала Св. Лоренца. Следећа два века прошла су у сталним размирицама са суседним градовима-државама (Кортона, Асизи, Тоди, Фолињо). У XI веку постаје комуна. У 12. веку град потпада под власт Папске државе и то стање остаје вековима.

Четворица папа су изабрани баш у овом граду (Хонорије III, Хонорије IV, Целестин V и Климент V). С друге стране, Перуђа је била једна од првих градова која је устала против Гргура IX. У међувремену формирале су се две партије народна (Распанти) и племићка (Бекерини). Стално је долазило до несугласица између присталица ове две партије у XIV веку.

Као резултати интерних градских борби, у граду се смењује неколико породица - Висконти, Микелоти, Фортебрачи. За време владавине Андрее Фортебрачија, команданта плаћенићке војске (кондотијера), изводе се важни јавни радови као што је изградња резиденције Брачијевих позната као Сопра муро („Sopra muro“).

У XIII веку и у првим деценијама следећег века Перуђа се намеће као важан центар уметности и културе. У 14. веку је основан Универзитет у Перуђи, један од најпознатијих у целој Италији. После неуспешног рата против папе Павла III, Перуђа је изгубила слободу 1531.

Од Папске државе до уједињења Италије

Године 1540. Павле III подигао је тврђаву знану као Рока Паолина да би се заштитио од гнева Перуђана.

Од XVI века па све до уједињења Италије 1860. године Перуђа ће пролазити кроз дуг период стагнације, како економске, тако и демографске. Ипак на пољу архитектуре и уметности изграђене су многе вредне грађевине. У овом раздобљу изграђене су многе племићке резиденције које и данас красе Перуђу, као и многе престижне барокне цркве међу којима се истиче она посвећена Св. Филипу Црном (ита. San Filippo Neri).

Француске трупе су окупирале град 1797. Након Француске револуције и Наполеоновог освајања Италије 1797. године Перуђа је ушла у састав тзв. Римске републике (1789—1799) и Наполеоновога царства (1809—1814).

У 19 веку, Перуђу је три пута погодио земљотрес. Било је то 1832, 1838. и 1854. године. Јуна 1859. становници су се дигли против папе и успоставили су своју владавину, које су трупе Пија IX угушиле у крви, али су ипак следеће године трупе Виктора Емануела ушле у град и припојиле Перуђу Краљевини Италији.

Од септембра 1860. град је коначно био припојен, заједно са остатком Умбрије, Краљевини Италији. Припајање је било озваничено плебисцитом од 4. новембра 1860. После уједињења Италије Перуђа је постала главни град покрајине Умбрија.

Двадесети век

Главни трг, Трг 4. новембра

Бенито Мусолини, италијански диктатор и фашиста из Перуђе креће на марш на Рим 1922.

У Другом светском рату, Перуђу заузимају британски војници који улазе у Перуђу 20. јуна 1944, само неколико дана по изласку немачких трупа из града.

Становништво

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 162.449 становника.[4]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
77.35282.40795.310112.511129.921142.348144.732149.125162.449

2008. године. Перуђа је имала око 165.000 становника, 2,5 пута више у односу на почетак 20. века.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега (близу 10% градског становништва), највише из Латинске Америке и источне Европе.

Градске знаменитости

Улица испод средњовековног аквадукта

Перуђа, као и многи други древни градови Италије, има очувано старо градско језгро. Посебност Перуђе је веома покренут терен старог града, због чега се овде пружају изванредни видковци и изванредне могућности отварања панорама и погледа.

Најпознатије грађевине:

  • Катедрала св. Лоренца, 12-14. век
  • Црква св. Петра, 16. век
  • Палата деи Приори, 14. век
  • Фонтана Мађоре, 13. век
  • Етрурски бунар,
  • Етрурски лук.

Саобраћај

Миниметро у Перуђи

Посебност Перуђе је новоотворена (2008. године) минијатурна врста метроа - Миниметро. Миниметро Перуђа је уведен у циљу смањења преоптерећености возилима старог градског језгра, који је густо насељено, са малом ширином улица и обично великог нагиба.

Партнерски градови

Галерија

  • Катедрала св. Лоренца
    Катедрала св. Лоренца
  • Палата деи Приори
    Палата деи Приори
  • Фонтана Мађоре
    Фонтана Мађоре
  • Етрурски лук
    Етрурски лук

Референце

  1. ^ „Perugia/Sant'Egidio(PG)” (PDF). Atlante climatico. Servizio Meteorologico. Приступљено 11. 12. 2014. 
  2. ^ „STAZIONE 181 PERUGIA: medie mensili periodo 68–90” (на језику: Italian). Servizio Meteorologico. Приступљено 11. 12. 2014. 
  3. ^ „Perugia Sant’Egidio: Record mensili dal 1967” (на језику: Italian). Servizio Meteorologico dell’Aeronautica Militare. Приступљено 11. 12. 2014. 
  4. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везе

Перуђа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перуђа&oldid=22023715”