Jump to content

Драма Српског народног позоришта — разлика између измена

линковање
(линковање)
(линковање)
Чланови ''СНП-а'' у овој првој фази, који су такође наступали и за друга позоришта свог времена су: [[Димитрије Ружић]], [[Димитрије Марковић Кикинђанин]], [[Никола Недељковић]], [[Коста Хаџић]], [[Михаило Гавриловић (глумац)|Михаило Гавриловић]], [[Михаило Рац(ковић)]], [[Младен Цвејић]], [[Стеван Чекић]] и [[Драгиња Ружић|Драгиња Поповић (касније Ружић)]], [[Љубица Поповић (глумица)|Љубица Поповић]], [[Милица Грунчић]] и [[Никола Зорић (глумац)|Никола Зорић]]. До ''Првог светског рата'' на сцени ''Српског народног позоришта'' играли су и: Лаза Телечки, [[Марија Недељковић]], [[Никола Рашић (глумац)|Никола Рашић]], [[Ђорђе Пелеш]], [[Ђура Рајковић|Ђура]] и [[Марија Рајковић]], [[Чича Илија Станојевић|Илија Станојевић Чича]], Димитрије Спасић, Милош Хаџи Динић. Коча Васиљевић, [[Веља Миљковић]], [[Павле Маринковић (глумац)|Павле Маринковић]], [[Милева Рашић]], [[Милка Гргурова-Алексић|Милица-Милка Гргурова]], [[Софија Поповић]], [[Димитрије Коларовић|Димитрије]] и [[Љубица Коларовић]], [[Марија Цветковић]], [[Тинка Лукић|Тинка]] и [[Андрија Лукић]], Пера и [[Јелисавета Јеца Добриновић|Јелисавета Добриновић]], [[Марта Тодосић]], [[Милка Марковић]], [[Даница Метејић]], [[Јефта Душановић]], [[Драга Спасић]]<ref name=":0" />
[[Датотека:Pera Dobrinović u kostimu Frima, oko 1886.tif|лево|безоквира|Пера Добриновић у костиму Фрима, 1886]]
Међу овим глумцима, нарочито се својим талентом и ангажовањем истичу: [[Димитрије Ружић]], [[Драга Спасић]], [[Лаза Телечки]], [[Миша Димитријевић (глумац)|Миша Димитријевић]], [[Чича Илија Станојевић|Илија Станојевић]], [[Димитрије Спасић]], [[Јефта Душановић|Јевто Душановић]] и, међу њима необичан човек, чаробњак који је на сцени могао баш све, највећи уметник српког глумишта - [[Пера Добриновић]]. [[1981]]. године, када је отворена нова зграда ''СНП-а'', Пери Добриновићу је подигнут споменик (рад вајара [[Миланко Мандић|Миланка Мандића]]). Био је то први споменик глумцу у тадашњој [[СФР Југославија|Југославији]].
 
После гостовања у [[Београд|Београду]] [[1868]], кнез [[Михаило Обреновић|Михаило]], одушевљен новосадским глумцима, позива [[Јована Ђорђевића]] да оснује стално позориште у Србији. Прихватајући позив као изазов и част, управа је половину ансамбла повела са собом, и седам година после Српског народног позоришта основано је [[Народно позориште у Београду]].<ref>Веснић, Радослав. ''Нови Сад Београду - Београд Новом Саду'', Наша сцена 157-158, 1960, 2-4</ref>
 
'''''Друга фаза:''''' Након Првог светског рада, припремала су се домаћа драмска дела, али у недостатку већег броја ових дела, посрбљивала су се дела страних аутора, што значи да су ликовима давана српска имена, места радњи су бивала са ових простора, а карактеристика ових комада је величање родољубља.<ref name=":0" />
1.329

измена