Зеница (град) — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
46 бајтова уклоњено ,  пре 6 месеци
нема резимеа измене
(Увозим кратак опис с Википодатака: „Град у Босни и Херцеговини” (Помоћник за кратке описе))
ознака: уређивање извора (2017)
 
== Географија ==
Зеница је смјештена у срцу [[Босна|Босне]], и то у централном дијелу тока ријеке Босне, по којој земља БиХ носи име. Координате града су 44° 12′ 14″ СГШ и 17°54′28″ 54′ 28″ ИГД. Налази се просјечно на 310—350 метара [[надморска висина|изнад нивоа мора]].
 
Површина Зенице је 43,01 км<sup>2</sup> (површина Града је 558,5 км<sup>2</sup>).
 
== Историја ==
Урбани дио данашње Зенице формирао се кроз више одређених фаза које хронолошки обухватају вријеме неолитске заједнице, илирске градине, римског муниципија ''Бистуа Нова'' (изворно ''{{јез|la|Bistua Nuova}}''), најзначајнијег налаза (2—4. вијек) у којем је највише заступљена монументална ранохришћанска двострука [[базилика]], поред које је у [[Европа|Европи]] идентификована још само једна. У насељу града Зеница Билимишћу пронађени су трагови [[Антика|античког]] насеља;<ref name="academia.edu"/> у селима Града Зенице Путовићима и Тишини, гдје доминира [[вила рустика]], терма, храм као и низ других пратећих објеката.<ref name="gradZenica-istorija-zv">{{cite web|url=https://gradzenica.weebly.com/historija.html|title=Historija Zenice|format=zvanična veb-prezentacija Grada|work=[[Град Зеница|gradzenica.weebly.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721220054/https://gradzenica.weebly.com/historija.html|archivedate=21. 7. 2019|deadurl=no|pages=14—}}</ref><ref name="academia.edu">{{cite web|url=https://www.academia.edu/35675940/Saobra%C4%87ajne_karakteristike_grada_Zenice.docx|title=Saobraćajne karakteristike grada Zenice|format=seminarski rad|last=Sarajlić|first=Dženita|work=academia.edu|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721210015/https://www.academia.edu/35675940/Saobra%C4%87ajne_karakteristike_grada_Zenice.docx|archivedate=21. 7. 2019|deadurl=no}}</ref><ref name="akta.ba">{{cite web|url=https://www.akta.ba/pauza/grad-zenica-ime-grada-prvi-put-se-spominje-20-marta-1436-godine/17731|title=Grad Zenica: Ime grada prvi put se spominje 20. marta 1436. godine|work=akta.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721210254/https://www.akta.ba/pauza/grad-zenica-ime-grada-prvi-put-se-spominje-20-marta-1436-godine/17731|archivedate=21. 7. 2019|deadurl=no|pages=14—}}</ref>
 
=== Праисторија ===
Најстарији налази у зеничком крају датирају из раздобља од [[3000. пне.|3000]]. до [[30002000. пне.|2000. п. н. е.]], а пронађени су на локалитетима Дривуше и Градишћа. Млађи налази су из металног доба у Ораховичком потоку код Немиле, Грачаници, Равни и другим мјестима. Ископане су металне сјекире, стрелице, украсне фибуле те остаци керамике.<ref name="Zenicaba-istorija"/>
 
Илири у ове крајеве долазе на прелазу из бронзаног у жељезно доба (од 6. до 5. вијека п. н. е.). Познате су њихове одбрамбене грађевине [[градина|градине]].<ref name="Zenicaba-istorija"/>
Историја о средњовјековној Зеници [[13. век|13.]] и [[14. век]]а врло је оскудна.<ref name="academia.edu"/> Постоји тек вијест из [[1244]]. године за повељу {{nowrap|хрватско-угарског}} краља [[Бела IV|Беле IV]]. Према до сада проученим документима, садашње име града први пут се помиње [[20. март]]а [[1436]]. године,<ref name="academia.edu"/> а касније се Зеница помиње у серији докумената повезаних са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]].<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
 
У раздобљу средњег вијека, прецизније [[1370]]. године, помиње се насеље [[Клопче (Зеница)|Клопче]], као и [[породица]] тога имена; [[8. јануар]]а [[1404]]. године [[босански дид]] из [[Јањићи (Зеница)|Јањића]] шаље [[депеша|депешу]] дубровачком [[кнез]]у [[Влахо Соркочевић|Влахи Соркочевићу]]. У зеничком насељу [[Варошиште]] откопана је [[црква]] из средњег вијека и [[самостан|фрањевачки самостан]] [[СвертаСвета Марија|Св. Марије]], коју је изградио кипар [[Иван Хрелић]], ученик [[Јурај Далматинац|Јураја Далматинца]].<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
 
Вријеме политичке самосталности средњовјековне Босне непосредно је везано за Зеницу, прије свега Градјешином плочом и актом [[абдикација|абдикације]], чиме је допуњено [[Кулин бан|Кулиново]] вријеме, али одређује и факте политичке моћи. Мала удаљеност утврђеног града [[Тврђава Врандук|Врандука]], сједиште босанских краљева, Јањића и [[хиже]] дида [[Богумили|босанских крстјана]] (у историографији називаних ''богумилима'', босанским јеретицима итд.), са стећцима у Пуховцу и Појскама, неколико писара и градитеља — поред осталог — чињенице су и докази посебног значаја овог краја у средњем вјекувијеку. И именом (Бистуа Нова, Билино поље, Брод), те Зеница од [[20. март]]а [[1436]]. године, овај град је везан за централни дио државе и ријеке Босне.<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
 
=== Османско доба ===
[[Датотека:Зеница 20190501 104314.jpg|мини|лево|250п|Поглед на [[Сејменска џамија|Сејменску џамију]], другу најстарију<ref>{{cite web|url=https://vijesti.ba/clanak/224787/zenica-najstarije-dzamije-sultan-ahmedova-i-sejmenska|title=Zenica: Najstarije džamije Sultan Ahmedova i Sejmenska|website=vijesti.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720193854/https://vijesti.ba/clanak/224787/zenica-najstarije-dzamije-sultan-ahmedova-i-sejmenska|archivedate=20. 7. 2019|deadurl=no}}</ref><ref>{{cite web|url=https://avaz.ba/vijesti/teme/323605/jedna-od-najstarijih-dzamija-u-zenici-uskoro-dobiva-novo-ruho|title=Jedna od najstarijih džamija u Zenici uskoro dobiva novo ruho|website=[[Дневни аваз|avaz.ba]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720194315/https://avaz.ba/vijesti/teme/323605/jedna-od-najstarijih-dzamija-u-zenici-uskoro-dobiva-novo-ruho|archivedate=20. 7. 2019|deadurl=no}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.072info.com/setnja-kroz-dzamije-sejmenska-dzamija-u-zenici/|title=Šetnja kroz džamije: Sejmenska džamija u Zenici|website=[[Дневни аваз|avaz072info.ba]]com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720194131/https://www.072info.com/setnja-kroz-dzamije-sejmenska-dzamija-u-zenici/|archivedate=20. 7. 2019|deadurl=no}}</ref> зеничку џамију, уврштену међу [[Национални споменик Босне и Херцеговине|националне споменике БиХ]]; потиче из османског доба, а према народној предаји саградио ју је официр [[јањичари|јањичарске]] пјешадијске војске (сама персијска ријеч ''сегбан'' означава припаднике ове војске)]]
У вријеме владавине [[Османлије|Османлија]] ([[1463]]—[[1878]]) чињеницом да се промјеном смјера главног трговачког пута мијења и улога самог града,<ref name="academia.edu"/> те осим кратког периода кад је била сједиште бродског [[кадија|кадије]] (до [[1557]]. године) Зеница је [[касаба]], опет својственог лика са неколико [[џамија]] ([[Султан Ахмедова џамија (Зеница)|Султан Ахмедова]], позната као [[Чаршијска џамија (Зеница)|Чаршијска џамија]]; {{nowrap|Осман-Ћелебијина}}; [[Сејменска џамија (Зеница)|Сејменска]]; Јалијска), [[медреса|медресом]] ([[1737]]), неколико [[мектеб]]а, разним нишанима, шадрванима, хановима, каравансарајима.<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
 
Број становника у Зеници се видљиво повећава; [[1910]]. године Зеница је имала 7.215 становника, [[1948]]. године 15.550, а [[1981]]. 63.569 становника.<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/>
 
Према [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.|Попису становништва БиХ из 1991. године]], Зеница је имала 96.027 становника. Општина Зеница имала је по истом попису 145.517 становника, распоређених у 81 насељу. Према коначним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|Пописа становништва БиХ 2013. године]] [[Резултати пописа становништва у Федерацији БиХ 2013.|за Федерацију БиХ]] које је издао [[Федерални завод за статистику (Федерација БиХ)|Федерални завод за статистику]] а преузела и објавила [[Агенција за статистику Босне и Херцеговине]], у насељеном мјесту Зеница (без [[Горња Зеница|Горње Зенице]] и околних села и мјеста) пописано је 70.553 лица, док је у Општини односно Граду Зеница пописано њих 413110.593663.<ref name="p2013">{{cite web|url=http://www.statistika.ba/?show=11#link139|title=Naselja 2013|website=www.statistika.ba|accessdate=20. 7. 2019|archiveurl=https://archive.is/CP5GX|archivedate=20. 7. 2019|deadurl=no}}</ref>
 
Многи Срби су након Рата у БиХ напустили Зеницу (самовољно отишли или протјерани);<ref>{{cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/srbi-zenicke-regije-nemaju-gde-da-se-vrate-kuce-unistene-sume-isecene-crkve-srusene/q2xbl42|title=Srbi zeničke regije NEMAJU GDE DA SE VRATE: Kuće uništene, šume isečene, crkve srušene|work=[[blic.rs]] |date=22. 12. 2016|accessdate=22. 7. 2019}}</ref> сада живе у [[Република Српска|Републици Српској]], али и другдје у свијету; на нивоу Федерације БиХ сведени су на статистичку грешку.<ref name="stat error">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:612973-Srbi-u-Federacijistatisticka-greska|title=Srbi u Federaciji "statistička greška"!|work=[[Večernje novosti]] |date=2. 7. 2016|accessdate=17. 5. 2017}}</ref>
{{Див цол енд}}
 
== Знаменитости ==
== Знаменистости ==
{{multiple image|align=left|direction=vertical|total_width=110|image1=Zenica (Arena).jpg|caption1=[[Зеничка арена]]|image2=Зеница 20190713 125857.jpg|caption2=Зграда „Јабука”}}
{{colbegin|colwidth=15em}}

Мени за навигацију