Пређи на садржај

Јован Шевић — разлика између измена

м
Рођен је у српској племићкој породици која је у првој половини 16. века емигрирала из окупиране Србије на територије српских деспота у Мађарској. Шевићев деда звао се Радослав, а отац Георгије, познатији као Ђурка Шевић, који је био [[Оборкапетан|оберкапетан]] у [[Српска милиција (Хабзбуршка монархија)|Српској милицији]] на Поморишкој војној граници (код Арада). Ђурка је наследио [[Јован Текелија|Јована Текелију]] у првој половини 18. века. Његов син је у то време био оберкапетан Чанада.
 
У служби Аустрије стигао је Јован Шевић до чина потпуковника у [[Војна крајина|Војној крајини]], вршио дужност заповедника [[Поморишка граница|Поморишке границе]].<ref name="ВЕ1"/> Незадовољан третманом у Аустрији, 1750. године је напустио војску, добио одобрење и иселио се у [[Украјина|Украјину]]. Довео је затим истомишљенике Србе, бивше граничаре; међу њима неколико млађих официра (укључујући и младог [[Симеон Пишчевић|Симеона Пишчевића]]), потоњег руског мајора и књижевника. Населио је добијену слабо настањену област од [[Бахмут|Бахмута]] до [[Луганск]]а, названу [[Славјаносербија|Славјано-Сербија]]. Чим је добио указ од руског Сената 24. октобра 1752. године (када је стигао), добио је чин генерал-мајора руске војске.<ref name="ВЕ1"/> Десет година касније, 12. августа 1764. године стиче чин генерала лајтанта.
 
Његов унук, такође '''Иван Шевић''', као генерал-потпуковник учествовао је у свим ратовима Русије крајем 18. и почетком 19. века. Нарочито се истакао као командант гардијских хусара [[Битка код Лајпцига|у бици код Лајпцига 1813.]] против Француза. Од тада му се губи сваки траг.<ref name="ВЕ1">{{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |date=1975 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=496}}</ref>
27.345

измена