Црква Светог Спиридона у Трсту — разлика између измена

Црква Светог Спиридона
Црква Светог Спиридона
Основни подаци
Оснивање	стара 1751, а нова 1869. године
Место	Трст , Италија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 17. август 2019. у 14:41

Црква Светог Спиридона је српска православна црква у самом центру Трста, на тргу Понте Росо. Она свједочи о историјском значају српске колоније у овом граду. Евидентирана је као културно добро од стране италијанске службе заштите.

Историја цркве

Срби су почели да граде цркву 1751. године, заједно са Грцима. Посвећена је Светом Спиридону Чудотворцу. Како су на том простору некада биле солане, црква је још током градње почела да пуца, па јој се убрзо срушио и звоник. Захваљујући Јовану Милетићу, звоник је касније обновљен, а црква је и даље служила. Срби су ипак хтјели нови храм, па је 1858, расписан конкурс и усвојен је пројекат архитекте Карла Маћиакина. Већ 1861, срушена је стара црква и започета градња нове, која је трајала до 1869. године. Градитељ те велелепне цркве био је милански архитекта, карло Мачијакини.^[1] Црква је зидана ломљеним каменом, а фасаде обложене клесаним блоковима од камена довоженог са Бриона и из Вероне. Унутрашњост храма је омалтерисана и осликана, а зидани иконостас је урађен у мозаику. Украшавање унутрашњости су извели Ђузепе Бертини и Антонио Кореоне, умјетници из Милана. ^[2]

Манојло Грбић у првој књизи "Карловачког владичанства" детаљно описује тридесетчетверогодишњи сукоб Срба и Грка око првог храма св. Спиридона, којег су заједно изградили. Чим је изграђен Грци су наметали своју вољу на штету Срба и одбијали су сваку равноправност, коју су Срби тражили. Спор је решен тако да су Грци добили дозволу да си саграде нову цркву св. Николе, а Србима је сасвим припала ова црква. Најзаслужнији Србин за изградњу ове цркве био је имућни трговац и председник црквене општине, Ристо Шкуљевић ^[3].

Галерија

Трансепт

Види још

Референце

^ "Нова искра", Београд 1898.
^ Чувари Баштине, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1998. године
^ Цетињски вјесник, бр. 2, укуцати бр. стр.7. Цетиње. 1909. Архивирано из оригинала 16. 03. 2016. г. Приступљено 15. 03. 2016.

Спољашње везе

Спасавање писаних трагова о постојању Срба ван матице („Политика”, 31. јул 2016)

[1] "Нова искра", Београд 1898.

[2] Чувари Баштине, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1998. године

[3] Цетињски вјесник, бр. 2, укуцати бр. стр.7. Цетиње. 1909. Архивирано из оригинала 16. 03. 2016. г. Приступљено 15. 03. 2016.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 == Историја цркве ==
-Срби су почели да граде цркву [[1751]]. године, заједно са [[Грци]]ма. Посвећена је [[Свети Спиридон|Светом Спиридону Чудотворцу]]. Како су на том простору некада биле [[Солана|солане]], црква је још током градње почела да пуца, па јој се убрзо срушио и звоник. Захваљујући Јовану Милетићу, звоник је касније обновљен, а црква је и даље служила. Срби су ипак хтјели нови храм, па је [[1858]], расписан конкурс и усвојен је пројекат архитекте Карла Маћиакина. Већ [[1861]], срушена је стара црква и започета градња нове, која је трајала до [[1869]]. године. Црква је зидана ломљеним каменом, а фасаде обложене клесаним блоковима од камена довоженог са [[Национални парк Бриони|Бриона]] и из [[Верона|Вероне]]. Унутрашњост храма је омалтерисана и осликана, а зидани иконостас је урађен у мозаику. Украшавање унутрашњости су извели Ђузепе Бертини и Антонио Кореоне, умјетници из [[Милано|Милана]]. <ref>Чувари Баштине, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1998. године</ref>
+Срби су почели да граде цркву [[1751]]. године, заједно са [[Грци]]ма. Посвећена је [[Свети Спиридон|Светом Спиридону Чудотворцу]]. Како су на том простору некада биле [[Солана|солане]], црква је још током градње почела да пуца, па јој се убрзо срушио и звоник. Захваљујући Јовану Милетићу, звоник је касније обновљен, а црква је и даље служила. Срби су ипак хтјели нови храм, па је [[1858]], расписан конкурс и усвојен је пројекат архитекте Карла Маћиакина. Већ [[1861]], срушена је стара црква и започета градња нове, која је трајала до [[1869]]. године. Градитељ те велелепне цркве био је милански архитекта, карло Мачијакини.<ref>"Нова искра", Београд 1898.</ref> Црква је зидана ломљеним каменом, а фасаде обложене клесаним блоковима од камена довоженог са [[Национални парк Бриони|Бриона]] и из [[Верона|Вероне]]. Унутрашњост храма је омалтерисана и осликана, а зидани иконостас је урађен у мозаику. Украшавање унутрашњости су извели Ђузепе Бертини и Антонио Кореоне, умјетници из [[Милано|Милана]]. <ref>Чувари Баштине, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1998. године</ref>
 [[Манојло Грбић]] у првој књизи "Карловачког владичанства" детаљно описује тридесетчетверогодишњи сукоб Срба и Грка око првог храма св. Спиридона, којег су заједно изградили. Чим је изграђен Грци су наметали своју вољу на штету Срба и одбијали су сваку равноправност, коју су Срби тражили. Спор је решен тако да су Грци добили дозволу да си саграде нову цркву св. Николе, а Србима је сасвим припала ова црква. Најзаслужнији Србин за изградњу ове цркве био је имућни трговац и председник црквене општине, Ристо Шкуљевић <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|coauthors=|title=Цетињски вјесник, бр. 2, укуцати бр. стр.7|year=1909|url=http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=681#|publisher=|location=Цетиње|id=|access-date=15. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160316182132/http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=681|archive-date=16. 03. 2016|dead-url=yes|df=}}</ref>.