Петочисленици — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|250п|мини|[[Кирило и Методије]] са ученицима]] |
[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|250п|мини|[[Кирило и Методије]] са ученицима]] |
||
[[Датотека:Ученици.jpg|250п|мини|Петочисленици, споменик из Бугарске]] |
[[Датотека:Ученици.jpg|250п|мини|Петочисленици, споменик из Бугарске]] |
||
'''Петочисленици, Свети Петочисленици''' или '''Божји угодници''' су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих [[Кирило и Методије|Кирила и Методија]].<ref>Веселин Чајкановић, ''Мит и религија у Срба''. СКЗ, Београд, 1973.</ref> Иако се Кирило и |
'''Петочисленици, Свети Петочисленици''' или '''Божји угодници''' су петорица [[Словени|словенских]] просветитеља и накадашњих ученика светих [[Кирило и Методије|Кирила и Методија]].<ref>Веселин Чајкановић, ''Мит и религија у Срба''. СКЗ, Београд, 1973.</ref> Иако се Кирило и Методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у [[Бугарска православна црква|бугарској]] и [[Руска православна црква|руској]] толико и [[Српска православна црква|српској цркви]]. |
||
== Божји угодници == |
== Божји угодници == |
||
Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су: |
Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су: |
||
* [[Свети Наум]] — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу. |
* [[Свети Наум]] — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу. |
||
* [[Свети Климент Охридски]] — који се упокојио 916. године. Његове чудотворне мошти почивају у некадашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозван по њему манастир Св. Климента.<ref>{{cite web|title=Свети Климент Охридски |url=http://spc.rs/sr/sveti_kliment_ohridski_0 |website=СПЦ |accessdate=9. 2. 2019}}</ref> |
* [[Свети Климент Охридски]] — који се упокојио 916. године. Његове чудотворне мошти почивају у некадашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозван по њему манастир Св. Климента.<ref>{{cite web|title=Свети Климент Охридски |url=http://spc.rs/sr/sveti_kliment_ohridski_0 |website=СПЦ |accessdate=9. 2. 2019}}</ref> |
||
* Свети Сава |
* [[Сава Охридски|Свети Сава]] |
||
* Свети Ангеларије |
* [[Ангеларије Охридски|Свети Ангеларије]] |
||
* Свети Горазд |
* [[Горазд Охридски|Свети Горазд]] |
||
Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у |
Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у [[Берат]]у у [[Албанија|Албанији]]. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика. |
||
== Историја == |
== Историја == |
||
Ученик Светих Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском [[Папа Стефан V|папе Стефана V]] и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској. |
Ученик Светих Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском [[Папа Стефан V|папе Стефана V]] и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте [[Моравска област|Моравску]]. С њиховим одласком замрло је богослужење на [[Старословенски језик|словенском језику]] у Моравској. |
||
По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка |
По преласку [[Дунав|Дунава]], били су добро примљени од стране [[Борис I Бугарски|бугарског цара Бориса]] и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара [[Симеон I|Симеона]]. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале [[Охридско језеро|Охридског]] и [[Преспанско језеро|Преспанског језера]] и ка [[Драч]]у и [[Јадранско море|Јадрану]], и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“. |
||
Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Свети Климент подигао цркву Светом Пантелејмону, касније названу управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ и у овој делатности нарочито му помагали Светом Науму. Чудотворне мошти Нумове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену Светог Климента. |
Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у [[Охрид]], одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Свети Климент подигао цркву Светом Пантелејмону, касније названу управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ и у овој делатности нарочито му помагали Светом Науму. Чудотворне мошти Нумове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену Светог Климента. |
||
== Предања и веровања == |
== Предања и веровања == |
||
Петочисленици су својом мисијом, по мишљењу Митрополита СПЦ Амфилохија, {{цитат|...артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.<ref name="22." >{{cite web|title=Митрополит Амфилохије у Лазаревцу |url=http://www.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_u_lazarevcu |publisher=СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. |accessdate=9. 2. 2019}}</ref>|}} |
Петочисленици су својом мисијом, по мишљењу Митрополита СПЦ [[Амфилохије Радовић|Амфилохија]], {{цитат|...артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.<ref name="22." >{{cite web|title=Митрополит Амфилохије у Лазаревцу |url=http://www.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_u_lazarevcu |publisher=СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. |accessdate=9. 2. 2019}}</ref>|}} |
||
Над моштима Светог Наума већ вековима се по наводима (веровању) верника дешавају чудесна исцељења. Њих наводно добијају не само православни хришћани, већ и људи свих вера и нација „који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.”<ref name="22." /> |
Над моштима Светог Наума већ вековима се по наводима (веровању) верника дешавају чудесна исцељења. Њих наводно добијају не само православни хришћани, већ и људи свих вера и нација „који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.”<ref name="22." /> |
Верзија на датум 19. август 2019. у 20:23
Петочисленици, Свети Петочисленици или Божји угодници су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих Кирила и Методија.[1] Иако се Кирило и Методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.
Божји угодници
Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су:
- Свети Наум — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу.
- Свети Климент Охридски — који се упокојио 916. године. Његове чудотворне мошти почивају у некадашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозван по њему манастир Св. Климента.[2]
- Свети Сава
- Свети Ангеларије
- Свети Горазд
Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у Берату у Албанији. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика.
Историја
Ученик Светих Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском папе Стефана V и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској.
По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка Драчу и Јадрану, и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“.
Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Свети Климент подигао цркву Светом Пантелејмону, касније названу управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ и у овој делатности нарочито му помагали Светом Науму. Чудотворне мошти Нумове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену Светог Климента.
Предања и веровања
Петочисленици су својом мисијом, по мишљењу Митрополита СПЦ Амфилохија,
...артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.[3]
Над моштима Светог Наума већ вековима се по наводима (веровању) верника дешавају чудесна исцељења. Њих наводно добијају не само православни хришћани, већ и људи свих вера и нација „који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.”[3]
Извори
- ^ Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба. СКЗ, Београд, 1973.
- ^ „Свети Климент Охридски”. СПЦ. Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ а б „Митрополит Амфилохије у Лазаревцу”. СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. Приступљено 9. 2. 2019.