Петочисленици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|250п|мини|[[Кирило и Методије]] са ученицима]]
[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|250п|мини|[[Кирило и Методије]] са ученицима]]
[[Датотека:Ученици.jpg|250п|мини|Петочисленици, споменик из Бугарске]]
[[Датотека:Ученици.jpg|250п|мини|Петочисленици, споменик из Бугарске]]
'''Петочисленици, Свети Петочисленици''' или '''Божји угодници''' су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих [[Кирило и Методије|Кирила и Методија]].<ref>Веселин Чајкановић, ''Мит и религија у Срба''. СКЗ, Београд, 1973.</ref> Иако се Кирило и методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.
'''Петочисленици, Свети Петочисленици''' или '''Божји угодници''' су петорица [[Словени|словенских]] просветитеља и накадашњих ученика светих [[Кирило и Методије|Кирила и Методија]].<ref>Веселин Чајкановић, ''Мит и религија у Срба''. СКЗ, Београд, 1973.</ref> Иако се Кирило и Методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у [[Бугарска православна црква|бугарској]] и [[Руска православна црква|руској]] толико и [[Српска православна црква|српској цркви]].

== Божји угодници ==
== Божји угодници ==
Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су:
Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су:
* [[Свети Наум]] — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу.
* [[Свети Наум]] — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу.
* [[Свети Климент Охридски]] — који се упокојио 916. године. Његове чудотворне мошти почивају у некадашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозван по њему манастир Св. Климента.<ref>{{cite web|title=Свети Климент Охридски |url=http://spc.rs/sr/sveti_kliment_ohridski_0 |website=СПЦ |accessdate=9. 2. 2019}}</ref>
* [[Свети Климент Охридски]] — који се упокојио 916. године. Његове чудотворне мошти почивају у некадашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозван по њему манастир Св. Климента.<ref>{{cite web|title=Свети Климент Охридски |url=http://spc.rs/sr/sveti_kliment_ohridski_0 |website=СПЦ |accessdate=9. 2. 2019}}</ref>
* Свети Сава
* [[Сава Охридски|Свети Сава]]
* Свети Ангеларије
* [[Ангеларије Охридски|Свети Ангеларије]]
* Свети Горазд
* [[Горазд Охридски|Свети Горазд]]
Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у Берату у Албанији. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика.
Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у [[Берат]]у у [[Албанија|Албанији]]. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика.


== Историја ==
== Историја ==
Ученик Светих Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском [[Папа Стефан V|папе Стефана V]] и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској.
Ученик Светих Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском [[Папа Стефан V|папе Стефана V]] и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте [[Моравска област|Моравску]]. С њиховим одласком замрло је богослужење на [[Старословенски језик|словенском језику]] у Моравској.


По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка Драчу и Јадрану, и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“.
По преласку [[Дунав|Дунава]], били су добро примљени од стране [[Борис I Бугарски|бугарског цара Бориса]] и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара [[Симеон I|Симеона]]. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале [[Охридско језеро|Охридског]] и [[Преспанско језеро|Преспанског језера]] и ка [[Драч]]у и [[Јадранско море|Јадрану]], и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“.


Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Свети Климент подигао цркву Светом Пантелејмону, касније названу управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ и у овој делатности нарочито му помагали Светом Науму. Чудотворне мошти Нумове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену Светог Климента.
Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у [[Охрид]], одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Свети Климент подигао цркву Светом Пантелејмону, касније названу управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ и у овој делатности нарочито му помагали Светом Науму. Чудотворне мошти Нумове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену Светог Климента.


== Предања и веровања ==
== Предања и веровања ==
Петочисленици су својом мисијом, по мишљењу Митрополита СПЦ Амфилохија, {{цитат|...артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.<ref name="22." >{{cite web|title=Митрополит Амфилохије у Лазаревцу |url=http://www.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_u_lazarevcu |publisher=СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. |accessdate=9. 2. 2019}}</ref>|}}
Петочисленици су својом мисијом, по мишљењу Митрополита СПЦ [[Амфилохије Радовић|Амфилохија]], {{цитат|...артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.<ref name="22." >{{cite web|title=Митрополит Амфилохије у Лазаревцу |url=http://www.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_u_lazarevcu |publisher=СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. |accessdate=9. 2. 2019}}</ref>|}}


Над моштима Светог Наума већ вековима се по наводима (веровању) верника дешавају чудесна исцељења. Њих наводно добијају не само православни хришћани, већ и људи свих вера и нација „који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.”<ref name="22." />
Над моштима Светог Наума већ вековима се по наводима (веровању) верника дешавају чудесна исцељења. Њих наводно добијају не само православни хришћани, већ и људи свих вера и нација „који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.”<ref name="22." />

Верзија на датум 19. август 2019. у 20:23

Кирило и Методије са ученицима
Петочисленици, споменик из Бугарске

Петочисленици, Свети Петочисленици или Божји угодници су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих Кирила и Методија.[1] Иако се Кирило и Методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.

Божји угодници

Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су:

Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у Берату у Албанији. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика.

Историја

Ученик Светих Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском папе Стефана V и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској.

По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка Драчу и Јадрану, и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“.

Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Свети Климент подигао цркву Светом Пантелејмону, касније названу управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ и у овој делатности нарочито му помагали Светом Науму. Чудотворне мошти Нумове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену Светог Климента.

Предања и веровања

Петочисленици су својом мисијом, по мишљењу Митрополита СПЦ Амфилохија,

...артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.[3]

Над моштима Светог Наума већ вековима се по наводима (веровању) верника дешавају чудесна исцељења. Њих наводно добијају не само православни хришћани, већ и људи свих вера и нација „који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.”[3]

Извори

  1. ^ Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба. СКЗ, Београд, 1973.
  2. ^ „Свети Климент Охридски”. СПЦ. Приступљено 9. 2. 2019. 
  3. ^ а б „Митрополит Амфилохије у Лазаревцу”. СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. Приступљено 9. 2. 2019. 

Спољашње везе