Сићево — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
нема резимеа измене
м
Ова истраживања допуњена су и проналаском из дубљих, старијих слојева, пећине Мале Баланице, где је откривена вилица [[хоминиди|хоминида]], још древније људске врсте, која је претходила [[Неандерталац|неандерталцу]]. Што значи да су исту пећину, али у различита времена, настањивала два типа [[прачовек]]а, највероватније пре више од 150.000 до 600.000 година.{{напомена|На основу остатака доње вилице хоминида — што је најстарији до сада пронађени траг о људском присуству у Сићевачкој клисури и на овом тлу, оријентационо је процењена старост ове насеобине, која је још у фази детаљних истраживања и проучавања.<ref>{{cite web | url = http://news.discovery.com/history/new-human-neanderthal-evolution-110505.html| title = Discovery News > History News > Mysterious New Human Coexisted with Neanderthals:Photos| authorlink=| accessdate= 10. 5. 2012.}}</ref>}}
 
Најновијим истраживањем Вилијама Ринка, из Канаде, утврђено је да је фосил вилице из Беланице стар најмање 397.000 година тј да је вероватно старији од 525.000 година, и да пронађена вилица представља најстарији источно-европскиисточноевропски фосил средњоплеистоценских хоминида.<ref name="Hominin from Balanica">Rink WJ, Mercier N, Mihailović D, Morley MW, Thompson JW, et al. (2013) ''New Radiometric Ages for the BH-1 Hominin from Balanica (Serbia): Implications for Understanding the Role of the Balkans in Middle Pleistocene Human Evolution.'' PLoS ONE 8(2): e54608. doi:10.1371/journal.pone.0054608. [http://www.plosone.org/article/info:doi/10.1371/journal.pone.0054608 Plos One, Abstract], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
{{цитирање|[[Датотека:Sićevačka klisura pećina.JPG|left|250px]]''Оно што је можда и најинтересантније, ако би се утврдило будућим истраживањима, у једној од пећина у околини Сићева, онда би то могло значити да је у једном периоду неандерталски човек живео у практичној кохабитацији са савременим човеком на простору Сићевачке клисуре.<br />На то упућује пронађен део доње виличне кости, за који се верује да је најстарији остатак, јако примитивног човека, који је живео у балканској котлини. Добијени датуми у досадашњим студијама померају границе у проучавању еволуције човека. Истраживања су показала да је Балкан представљао „капију Европе“ и био једно од три рефугијална подручја где су људи, биљке и животиње нашли уточиште током глацијала''.<ref name="Hominin from Balanica"/>}}

Мени за навигацију