Вилајет — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 12. септембар 2019. у 18:54

Вилајет (тур. vilayet, од арап. ولاية‎ [wilayah] = покрајина, област, земља)^[1] је назив за управну јединицу у Османском царству и неким другим источњачким државама. Током историје, појам је означавао различите врсте административно-територијалних јединица, почевши од нижих управних јединица у оквиру санџака, које су у том облику постојале током 15. и 16. века, до највиших управних области које су створене након преуређења државне управе у 19. веку.

У време турских освајања, вилајетима су називане поједине освојене области које су у турски управни систем укључиване као затечене целине, задржавајући административну препознатљивост у оквиру санџака коме су прикључене. Тако је, на пример, новостворени Босански санџак (1463) обухватао: вилајет Павловића (дотадашња Земља Павловића), вилајет Ковачевића (дотадашња Земља Ковачевића), вилајет Херцег (освојени део Херцеговине Светог Саве), као и друге вилајете. Након учвршћивања турске власти, поједини вилајети су уздизани на степен санџака, те је тако на пример 1482. године вилајет Херцег издвојен из састава Босанског санџака и реорганизован као посебан Херцеговачки санџак.^[2]

Током касније историје, појам вилајет је почевши од 19. века употребљаван за означавале највеће административне јединице након реформе 1864. године. Раније се у ту сврху употребљавао термин ејалет. Вилајети су били подељени на санџаке (округе), а санџаци на нахије (жупе, кнежине). Србија није сачињавала посебни вилајет, као што је био случај са Босном. Гувернер вилајета називао се у прво време беглербег, а касније валија.

Беглербегове, односно валије постављао је и разрешавао султан. Они су у својим рукама имали војну и грађанску управу. У 19. веку извршене су измене како у територијалној подели на вилајете тако и у овлашћењима које је имао валија.

На основу закона о организацији вилајета од 1864. године и закона о општој управи вилајета од 1870. године извршено је одвајање војне и грађанске управе, па валија задржава само грађанску управу. Поред тога успостављају се посебне вилајетске скупштине (меџлиси) као саветодавна тела.

Све до аустроугарске анексије, 1908, Босна је била један од вилајета Османског царства.

Валија је могао бити по чину паша, бала, миримиран, ула евели, румбег, ферик или везир.

Списак вилајета у Европи (1867—1922)

Галерија

Политичка карта Балкана 1891.
Административна подела Османског царства око 1900.
Политичка карта Балкана 1910.

Види још

Референце

^ „Vilayet” (на језику: engleski). Freedictionary. Приступљено 23. 05. 2018.
^ Šabanović 1959.

Литераура

Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.

[dixi-1] „Vilayet” (на језику: engleski). Freedictionary. Приступљено 23. 05. 2018.

[FOOTNOTEŠabanović1959-2] Šabanović 1959.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Вилајет''' ({{јез-тур|vilayet}}, од {{јез-арап|ولاية‎}} [''-{wilayah}-''] = покрајина, област, земља)<ref name=dixi>{{cite web | url =http://www.thefreedictionary.com/vilayet | title =''Vilayet'' | accessdate = 23. 05. 2018. | language=engleski | publisher=Freedictionary}}</ref> је назив за управну јединицу у [[Османско царство|Османском царству]] и неким другим источњачким државама. Током историје, појам је означавао различите врсте административно-територијалних јединица, почевши од нижих управних јединица у оквиру [[Санџак (административна јединица)|санџака]], које су у том облику постојале током 15. и 16. века, до највиших управних области које су створене након преуређења државне управе у 19. веку.
-У време [[Османско царство|турских]] освајања, вилајетима су називане поједине освојене области које су у турски управни систем укључиване као затечене целине, задржавајући административну препознатљивост у оквиру [[Санџак (административна јединица)|санџака]] коме су прикључене. Тако је, на пример, новостворени [[Босански санџак]] (1463) обухватао: вилајет Павловића (дотадашња [[Земља Павловића]]), вилајет Ковачевића (дотадашња [[Земља Ковачевића]]), вилајет Херцег (освојени део [[Херцеговина Светог Саве|Херцеговине Светог Саве]]), као и друге вилајете. Након учвршћивања турске власти, поједини вилајети су уздизани на степен санџака, те је тако на пример [[1482]]. године вилајет Херцег издвојен из састава Босанског санџака и реорганизован као посебан [[Херцеговачки санџак]].{{sfn|Šabanović|1959|p=}}
+У време [[Османско царство|турских]] освајања, вилајетима су називане поједине освојене области које су у турски управни систем укључиване као затечене целине, задржавајући административну препознатљивост у оквиру [[Санџак (административна јединица)|санџака]] коме су прикључене. Тако је, на пример, новостворени [[Босански санџак]] (1463) обухватао: вилајет Павловића (дотадашња [[Земља Павловића]]), вилајет Ковачевића (дотадашња [[Земља Ковачевића]]), вилајет Херцег (освојени део [[Херцеговина Светог Саве|Херцеговине Светог Саве]]), као и друге вилајете. Након учвршћивања турске власти, поједини вилајети су уздизани на степен санџака, те је тако на пример 1482. године вилајет Херцег издвојен из састава Босанског санџака и реорганизован као посебан [[Херцеговачки санџак]].{{sfn|Šabanović|1959|p=}}
 Током касније историје, појам вилајет је почевши од 19. века употребљаван за означавале највеће административне јединице након [[Управна подела Османског царства#Велика административна реформа 1864. године|реформе 1864. године]]. Раније се у ту сврху употребљавао термин ''[[пашалук|ејалет]]''. Вилајети су били подељени на [[Санџак (административна јединица)|санџак]]е (округе), а санџаци на нахије (жупе, кнежине). Србија није сачињавала посебни вилајет, као што је био случај са [[Босна|Босном]]. Гувернер вилајета називао се у прво време [[беглербег]], а касније [[валија (титула)|валија]].
-Беглербегове, односно валије постављао је и разрешавао султан. Они су у својим рукама имали војну и грађанску управу. У -{[[19. век|XIX веку]]}- извршене су измене како у територијалној подели на вилајете тако и у овлашћењима које је имао валија.
+Беглербегове, односно валије постављао је и разрешавао султан. Они су у својим рукама имали војну и грађанску управу. У 19. веку извршене су измене како у територијалној подели на вилајете тако и у овлашћењима које је имао валија.
-На основу закона о организацији вилајета од [[1864]]. године и закона о општој управи вилајета од [[1870]]. године извршено је одвајање војне и грађанске управе, па валија задржава само грађанску управу. Поред тога успостављају се посебне вилајетске скупштине ([[меџлис]]и) као саветодавна тела.
+На основу закона о организацији вилајета од 1864. године и закона о општој управи вилајета од 1870. године извршено је одвајање војне и грађанске управе, па валија задржава само грађанску управу. Поред тога успостављају се посебне вилајетске скупштине ([[меџлис]]и) као саветодавна тела.
 Све до [[Аустроугарска|аустроугарске]] анексије, [[1908]], [[Босански вилајет|Босна]] је била један од вилајета Османског царства.
@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 Валија је могао бити по чину [[паша]], [[бала]], [[миримиран]], [[ула евели]], [[румбег]], [[ферик]] или [[везир]].
-== Списак вилајета у Европи (1867–1922) ==
+== Списак вилајета у Европи (1867—1922) ==
 * [[Битољски вилајет]]
 * [[Босански вилајет]]