Jump to content

Лидија Литвјак — разлика између измена

нема резимеа измене
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
Два немачка пилота за које се веровало да су оборили Литвакову, били су фелдвебел Ханс-Јорг Меркле из 1. ескадриле 52. ловачке групе и поручник Ханс Шлеф из 7. ескадриле 3. ловачке групе. Меркле је једини пилот који је 1. августа 1943. године пријавио обарање совјетског ловца Јак-1 изнад Дмитревке (где је Лидија последњи пут виђена и наводно сахрањена), док је Шлеф пријавио обарање ловца ЛаГГ-3 (који су у борби немачки пилоти често погрешно сматрали за Јак-1) истог дана, изнад југа Украјине, у облсти у којој је коначно пронађена олупина Лидијиног авиона.
 
== Признање и контраверзеконтроверзе ==
У намери да докаже да Литвак није била заробљена, Паспортњикова је започела потрагу за местом пада Лидијинов авиона Јак-1, која је трајала 36 година. У потрази је имала подршку јавности и медија. Три године је, заједно са рођацима претраживала потенцијална места пада са детектором за метал.<ref name=Noggle199/> 1979. године, након што су открили више од 90 места падова, 30 олупина авиона<ref name=Noggle199/> и посмртне остатке многих пилота несталих у акцији, "трагачи су открили да је неидентификована жена пилот сахрањена у селу Дмитревка... у Шактерски области." Тада је претпостављено да се ради о Литваковој и да је погинула у борби након што је смртно погођена у главу.<ref name="Pennington1997"/> Паспортњикова је рекла да је формирана специјалистичка комисија која је ексхумирала тело и закључила да посмтрни остаци припадају Литваковој.<ref name="Noggle pp. 200.">{{harvnb|Noggle|1994|p=200}}</ref>
 
6. маја 1990. године, совјетски председник [[Михаил Горбачов]], постхумно је одликовао Лидију Литвак Орденом Златне звезде и доделио јој је титулу Хероја Совјетског савеза.<ref>{{harvnb|Noggle|1994|pp=158, 194}}</ref> Њен последњи чин је био чин поручника што је документовано у бројни Московским новинама из времена њене погибије.
 
=== КонтраверзеКонтроверзе у вези са погибијом ===
У последње време изнете су бројне чињенице које оспоравају званичну верзију смрти Лидије Литвак. Иако је Јекатерина Валентина Вашченко, куратор музеја посвећеног Литваковој у Красном Лучи тврдила да је Лидијино тело ексхумирано и да су га прегледали форензички специјалисти који су утврдили да се заиста ради о Литваковој,<ref>Soviet-Awards.com Henry Sakaida, 2002. [http://soviet-awards.com/digest/litvyak/litvyak3.htm ''The Memorial to Soviet Ace Lydia Litvyak''. стр. 3.] Retrieved on March 23, 2009.</ref> Казимјера Јањина Котам тврди, на основу доказа које је пружила Екатерина Полуњина, главни механичар и архивар 586. ловачког пука у које је Литвакова првобитно служила, да њено тело никада није ексхумирано и да је идентификација извршена само на основу неколико извештаја.<ref name="Cottam2006">Redarmyonline.org. Kazimiera Janina "Jean" Cottam, 2006. ([http://www.redarmyonline.org/FI_Article_by_KJ_Cottam.html ''Lidya (Lily) Vladimirovna Litvyak (b. 1921)''.] {{Wayback|url=http://www.redarmyonline.org/FI_Article_by_KJ_Cottam.html |date=20160303182311 }} Retrieved March 23, 2009.</ref> Котам, која је истраживач и аутор који се бави проучавањем доприноса совјетских жена у војсци, закључила је да је Литвакова успела принудно да слети у оштећеном авиону и да је заробљена и одведена у заробљенички логор.<ref name="Cottam2006"/> У својој књизи објављеној 2004. године Полуњина наводи доказе који су је навели на закључак да је Литвакова успела да се извуче из обореног авиона, да су је заробили Немци и да је провела неко време у заробљеништву.<ref name=Polunina>Polunina, 2004</ref>
Ђан Пијеро Миланети, аутор књиге о совјетским авијатичаркама,<ref>[http://www.aviolibri.it/prodotti/9308_milanetti_soviet_air_women_of_the_great_patriotic_war_a_pictorial_history.php?page=9&ordina= "Soviet Airwomen of the Great Patriotic War", 2013]</ref> написао је да је једна жена пилот искочила падобраном из оштећеног авиона у близини локације на којој се наводно срушио Лидијин авион. С обзиром да ни једна друга совјетска жена пилот није оперисала у тој области, Миланети је закључио да се ради о Литваковој и да су је највероватније заробили Немци.