Манастир Глоговац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене 141.136.251.91 (разговор) на последњу измену корисника Acamicamacaraca
ознака: враћање
Ред 3: Ред 3:
| слика = Манастир Глоговац-црква Светог Георгија.jpg
| слика = Манастир Глоговац-црква Светог Георгија.jpg
| опис слике = Манастир Глоговац
| опис слике = Манастир Глоговац
| држава = {{застава|Република Српска}}
| држава ={{застава|Република Српска}}
| година оснивања = [[14. вијек]]
| година оснивања = [[14. век|14. вијек]]
| ктитор = [[Стефан Драгутин|Драгутин]]
| ктитор = [[Стефан Драгутин|Драгутин]]
| локација = [[Бабин До (Шипово)|Бабин До]]
| локација =[[Бабин До (Шипово)|Бабин До]]
| надлештво = [[Српска православна црква]]
| надлештво =[[Српска православна црква]]
| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка]]
| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка]]
| посвећен = [[Свети Георгије|Светом великомученику Георгију]]
| посвећен = [[Свети Георгије|Светом великомученику Георгију]]
Ред 23: Ред 23:


== Прошлост ==
== Прошлост ==
Настао је у вријеме владавине краљева [[Стефан Драгутин|Драгутина]] и [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] у првој половини 14. вијека.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Подигнут је подно старог града Шрп.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> У својој историји више пута је рушен и обнављан. Једном су га срушили Турци, а други пут у Другом свјетском рату су га запалиле усташе. Османлије су манастир разрушиле 1463. а настојатеља Јоаникија набили на колац.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Прва обнова манастира је почела 1866. а завршена 1869, када га је освјештао владика [[Дионисије Илијевић]].<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Претрпио је оштећења током [[Невесињска пушка|српског устанка]] (1875—1877).<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Друга обнова манастира је извршена након аустроугарске окупације између 1890. и 1892.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Тада је око манастира подигнуто насеље које је постало управни центар [[Јањ|Јањске висоравни]].<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Почетком Другог свјетског рата, усташе су 1941. запалиле насеље и манастирски комплекс.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> На празник Покрова пресвете Богородице 14. октобра 1942, усташе су запалиле и манастирску цркву.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> По завршетку Другог свјетског рата, комунистичке власти су уништиле остатке насеља и забраниле обнову манастира.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Забрана је трајала до шездесетих година 20. вијека, када је дозвољено обнављање манастирске цркве.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Обнова цркве је завршена у јесен 1966.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Одлуком [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], манастир је 1990. ушао у састав новоосноване Епархије бихаћко-петровачке.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> [[Патријарх српски Павле]] је манастир освештао 1991. и том приликом је новоизабраног епископа бихаћко-петровачког [[Хризостом Јевић|Хризостома Јевића]] произвео у чин архимандрита манастира Глоговац.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Патријарх српски Павле је манастир посјетио четири пута, 1991, 1998, 1999. и 2005.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Обнављан је и 2001. године. Манастир је тренутно без монашког братства.
Настао је у вријеме владавине краљева [[Стефан Драгутин|Драгутина]] и [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] у првој половини 14. вијека.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Подигнут је подно старог града Шрп.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> У својој историји више пута је рушен и обнављан. Једном су га срушили Турци, а други пут у Другом свјетском рату су га запалиле усташе. Османлије су манастир разрушиле 1463. а игумана Јоаникија набили на колац.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Прва обнова манастира је почела 1866. а завршена 1869, када га је освештао митрополит [[Дионисије Илијевић]].<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Претрпио је оштећења током [[Невесињска пушка|српског устанка]] (1875—1877).<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Друга обнова манастира је извршена након аустроугарске окупације између 1890. и 1892.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Тада је око манастира подигнуто насеље које је постало управни центар [[Јањ|Јањске висоравни]].<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Почетком Другог свјетског рата, усташе су 1941. запалиле насеље и манастирски комплекс.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> На празник Покрова пресвете Богородице 14. октобра 1942, усташе су запалиле и манастирску цркву.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> По завршетку Другог свјетског рата, комунистичке власти су уништиле остатке насеља и забраниле обнову манастира.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Забрана је трајала до шездесетих година 20. вијека, када је дозвољено обнављање манастирске цркве.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Обнова цркве је завршена у јесен 1966.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Одлуком [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], манастир је 1990. ушао у састав новоосноване Епархије бихаћко-петровачке.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> [[Патријарх српски Павле]] је манастир освештао 1991. и том приликом је новоизабраног епископа бихаћко-петровачког [[Хризостом Јевић|Хризостома Јевића]] произвео у чин архимандрита манастира Глоговац.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Патријарх српски Павле је манастир посјетио четири пута, 1991, 1998, 1999. и 2005.<ref name="Манастир Глоговац код Шипова"/> Обнављан је и 2001. године. Манастир је тренутно без монашког братства.


== Садашњост ==
== Садашњост ==
Ред 35: Ред 35:
* [[Православни манастири у Републици Српској]]
* [[Православни манастири у Републици Српској]]


== Слике ==
== Галерија ==
<center><div style="text-align:center;"><gallery mode="packed" heights="150">
<center><div style="text-align:center;"><gallery mode="packed" heights="150">
Датотека:Manastir Glogovac3.jpg|
Датотека:Manastir Glogovac3.jpg|
Ред 43: Ред 43:
</gallery></div></center>
</gallery></div></center>


== Извори ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|30em}}


Ред 52: Ред 52:
* Епархија бихаћко-петровачка, [http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&id=9&Itemid=64 Манастири – Манастир Глоговац].
* Епархија бихаћко-петровачка, [http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&id=9&Itemid=64 Манастири – Манастир Глоговац].
* Сајт Тромеђа (www.tromedja.rs), [http://www.tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=150:manastirglogovac&catid=3:petrovackaeparhija&Itemid=4 Манастир Глоговац] {{ср}}
* Сајт Тромеђа (www.tromedja.rs), [http://www.tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=150:manastirglogovac&catid=3:petrovackaeparhija&Itemid=4 Манастир Глоговац] {{ср}}
* [http://manastiriusrbiji.com/manastir-glogovac/] {{ср}}
* [http://www.upoznajsrpsku.com/index.php?page=60] {{ср}}
* [https://www.republikasrpska.net/manastiri/manastir-glogovac/] {{ср}}


{{Манастири Епархије бихаћко-петровачке}}
{{Манастири Епархије бихаћко-петровачке}}

Верзија на датум 20. септембар 2019. у 13:52

Манастир Глоговац
Основни подаци
ЕпархијаЕпархија бихаћко-петровачка
Оснивање14. вијек
ОснивачДрагутин
ПосвећенСветом великомученику Георгију
Распуштен1463
Реоснован1869
Локација
МестоБабин До
Држава Република Српска
Координате44° 13′ 10.50″ N 17° 12′ 42.18″ E / 44.2195833° С; 17.2117167° И / 44.2195833; 17.2117167
Манастир Глоговац на карти Босне и Херцеговине
Манастир Глоговац
Манастир Глоговац
Манастир Глоговац на карти Босне и Херцеговине

Манастир Глоговац је средњовековни манастир Српске православне цркве посвећен Светом великомученику Георгију.[1] У манастиру се одржава Јањски сабор.

Положај

Налази се у Јању, у кањону рјечице Глоговац међу брдима планине Горице[1], око 15 km јужно од Шипова, у Републици Српској. Најближа насељена мјеста су Бабин До (2 km), Бабићи (4 km) и Чуклић (6 km). Припада епархији Бихаћко-Петровачкој.

Прошлост

Настао је у вријеме владавине краљева Драгутина и Милутина у првој половини 14. вијека.[1] Подигнут је подно старог града Шрп.[1] У својој историји више пута је рушен и обнављан. Једном су га срушили Турци, а други пут у Другом свјетском рату су га запалиле усташе. Османлије су манастир разрушиле 1463. а игумана Јоаникија набили на колац.[1] Прва обнова манастира је почела 1866. а завршена 1869, када га је освештао митрополит Дионисије Илијевић.[1] Претрпио је оштећења током српског устанка (1875—1877).[1] Друга обнова манастира је извршена након аустроугарске окупације између 1890. и 1892.[1] Тада је око манастира подигнуто насеље које је постало управни центар Јањске висоравни.[1] Почетком Другог свјетског рата, усташе су 1941. запалиле насеље и манастирски комплекс.[1] На празник Покрова пресвете Богородице 14. октобра 1942, усташе су запалиле и манастирску цркву.[1] По завршетку Другог свјетског рата, комунистичке власти су уништиле остатке насеља и забраниле обнову манастира.[1] Забрана је трајала до шездесетих година 20. вијека, када је дозвољено обнављање манастирске цркве.[1] Обнова цркве је завршена у јесен 1966.[1] Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, манастир је 1990. ушао у састав новоосноване Епархије бихаћко-петровачке.[1] Патријарх српски Павле је манастир освештао 1991. и том приликом је новоизабраног епископа бихаћко-петровачког Хризостома Јевића произвео у чин архимандрита манастира Глоговац.[1] Патријарх српски Павле је манастир посјетио четири пута, 1991, 1998, 1999. и 2005.[1] Обнављан је и 2001. године. Манастир је тренутно без монашког братства.

Садашњост

Црква је обновљена 1965. године а обнова манастира је извршена у периоду од 1999. до 2005. године, када је изграђен и конак. Радови на уређењу манастирског комплекса још увијек трају. Код манастира Глоговац одржава се традиционална духовна и културна манифестација „Јањски сабор“, прве недјеље послије Духова. Манастирска црква је посвећена Светом великомученику Георгију.ref>[[1]]</ref>


Јањски сабор

Културна манифестација Јањски сабор се одржава у манастиру Глоговац из времена Краљевине Југославије. Јањски сабор се одржава једном годишње у недељу за црквени празник Свих светих.[1] Ово је највећи вјерски сабор у овом дијелу Републике Српске.[1] Обнављању ове традиционалне манифестације је 1991. године присуствовао Патријарх српски Павле.[1]

Види још

Галерија

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р „Православље: Манастир Глоговац код Шипова”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 4. 2012. Приступљено 22. 4. 2012. [мртва веза]

Спољашње везе

Манастир Глоговац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Глоговац&oldid=22146212”