Стара планина — разлика између измена
Изграња мини хидроелектрана |
мНема описа измене |
||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
Ова [[планина]] представља део пространог планинског венца који се назива [[Карпати|Карпатско]] – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља '''Торлак''' а источна половина се назива '''Висок''' (пре Височки срез).<ref>"Дело", Београд 1. јул 1895. године</ref> Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког [[Тимок]]а, и [[Височица|Височице]],<ref name="Turizzam.com">{{cite web|title=Stara planina Srbija, Knjaževac |url=https://www.turizzam.com/sr/srbija/attraction/view/stara-planina/75 |website=Turizzam.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> а на истоку је омеђена државном границом [[Србија|Србије]] и [[Бугарска|Бугарске]].<ref name="Serbia.com">{{cite web|title=Stara planina, prirodni rezervat u dve države |url=http://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/prirodne-lepote/planine/stara-planina-prirodni-rezervat-u-dve-drzave/ |website=Serbia.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> У [[Меридијан (географија)|меридијанском]] правцу се пружа скоро 100 km, док у [[Упоредник|упоредничком]] правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава). |
Ова [[планина]] представља део пространог планинског венца који се назива [[Карпати|Карпатско]] – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља '''Торлак''' а источна половина се назива '''Висок''' (пре Височки срез).<ref>"Дело", Београд 1. јул 1895. године</ref> Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког [[Тимок]]а, и [[Височица|Височице]],<ref name="Turizzam.com">{{cite web|title=Stara planina Srbija, Knjaževac |url=https://www.turizzam.com/sr/srbija/attraction/view/stara-planina/75 |website=Turizzam.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> а на истоку је омеђена државном границом [[Србија|Србије]] и [[Бугарска|Бугарске]].<ref name="Serbia.com">{{cite web|title=Stara planina, prirodni rezervat u dve države |url=http://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/prirodne-lepote/planine/stara-planina-prirodni-rezervat-u-dve-drzave/ |website=Serbia.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> У [[Меридијан (географија)|меридијанском]] правцу се пружа скоро 100 km, док у [[Упоредник|упоредничком]] правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава). |
||
| ⚫ | |||
На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 -{m}- н. в.). |
На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 -{m}- н. в.). |
||
| Ред 78: | Ред 77: | ||
== Спорт и рекреација == |
== Спорт и рекреација == |
||
| ⚫ | |||
Стара планина је под снегом готово пет месеци годишње и има одличан потенција за изградњу дугих стаза за алпско скијање. [[Бабин зуб]], који се налази на надморској висини од 1.758 м, један је од најлепших крајолика Старе планине. Маркантне стене Бабиног зуба завршавају се југозападно Миџора (надморске висине 2.169 м), највишег врха Старе планине и Србије. [[Бабин зуб]] је [[Резерват природе|заштићени природни резерват]]. |
Стара планина је под снегом готово пет месеци годишње и има одличан потенција за изградњу дугих стаза за алпско скијање. [[Бабин зуб]], који се налази на надморској висини од 1.758 м, један је од најлепших крајолика Старе планине. Маркантне стене Бабиног зуба завршавају се југозападно Миџора (надморске висине 2.169 м), највишег врха Старе планине и Србије. [[Бабин зуб]] је [[Резерват природе|заштићени природни резерват]]. |
||
Верзија на датум 23. септембар 2019. у 12:19
| Стара планина | |
|---|---|
 Стара планина (врх Бабин зуб) | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Ботев врх |
| Ндм. висина | 2.376 m |
| Координате | 42° 43′ 03″ С; 24° 55′ 00″ И / 42.7175° С; 24.916667° И |
| Географија | |
  Стара планина | |
| Државе |  Србија  Бугарска |
| Масив | Карпатско-балканске планине |
| Група | Балканске планине |
Стара планина или Балкан планина, припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 km. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2376 m).
Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља Торлак а источна половина се назива Висок (пре Височки срез).[1] Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице,[2] а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске.[3] У меридијанском правцу се пружа скоро 100 km, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава).
На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 m н. в.).
Име
У време Римљана, масив се звао Хемус (Haemus). Историчари кажу да тај назив потиче од трачке речи “saimon” што значи “планински ланац”. Словени су је називали Маторни гори, а Турци Коџа Балкан или само Балкан. Назив “Балкан” је персијског порекла и значи “брдовити крај”.[3]
Постоји још и назив Ћипровачки Балкан[4].
Положај
Део Старе планине у Србији регионално припада Источној Србији, и административно се простире на територијама четири општине, Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Планиниски масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају Трговишки и Бели Тимок, односно Височица и Топлодолска река.
Стара планина удаљена је 330 km од Београда, 70 km од Ниша, 100 km од Зајечара, 50 km од Књажевца или Пирота.[2]
Врхови
Врхови у Србији
Изразитији врхови Старе планине су :
- Црноглав (764 m н. в.),
- Врх Баба (1787 m н. в.),
- Бабин зуб (1758 m н. в.),
- Тресак (1000 m н. в.),
- Ветрен (1330 m н. в.),
- Орлов камен (1737 m н. в.),
- Свети Никола (врх) (1380 m н. в.),
- Миџор (2169 m н. в.),[5]
- Три чуке (1937 m н. в.),
- Тупанар (1727 m н. в.) и
- Сребрна глава (1933 m н. в.).
Често се Старој планини припаја и Видлич (1413 m н. в.) чији планински венац припада горњем Понишављу, међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну антиклиналу, која је навучена преко старопланинске зоне, те стога, и морфолошки и тектонски, представља једну засебну целину.
Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 m н. в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 m н. в.).
Врхови у Бугарској
У Бугарској је највиши врх Ботев (2376 m н. в.).
-
Ботев, највиши врх Старе планине у (2.376 m)
Клима
У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити:
- Прелазни или субпланински климатски регион на висинама између 600 и 1250 m н. в.
- Прави планински климатски регион на висинама између 1250 и 1900 m н. в.
- Високопланински климатски регион на висинама изнад 1900 m н. в.
Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1700 m н. в.
Спорт и рекреација
.jpg)
Стара планина је под снегом готово пет месеци годишње и има одличан потенција за изградњу дугих стаза за алпско скијање. Бабин зуб, који се налази на надморској висини од 1.758 м, један је од најлепших крајолика Старе планине. Маркантне стене Бабиног зуба завршавају се југозападно Миџора (надморске висине 2.169 м), највишег врха Старе планине и Србије. Бабин зуб је заштићени природни резерват.
На Бабином Зубу налази се скијашки центар “Бабин зуб”, који чине стазе на локацијама “Коњарник”, “Сунчана долина” и “Маркова ливада”. Скијалиште “Бабин зуб” поседује четвороседну жичару “Коњарник”, ски лифт “Сунчана долина”, као и дечији ски вртић са покретном траком “Маркова ливада”. На локацији “Јабучко равниште” налази се прва гондола у Србији. Више од 13 km одлично уређених стаза, различитих тежина, припремљене су за скијаше свих категорија. За љубитеље екстремних спортова обезбеђена је стаза за слободну вожњу. У ски центру Стара планина је изграђен систем за вештачко оснежавање.[5]
Изграња мини хидроелектрана
Последњих година Стара планина је доспела у жижу српске јавности због изградње више десетина мини хидро-електрана (МХЕ) у заштићеној парка природе на Старој планини.[6] Мештани и активисти окупљени око иницијативе Одбранимо реке Старе планине сматрају да би се овиме ”неке од најлепших и најчистијих река у Србији исушиле и превеле у цев”, чиме би се ”извршио екоцид несагледивих размера који би довео до уништења природних станишта биљних и животињских врста”.[7] Протесте ове еколошке иницијативе је подржало више јавних личности.[8]
Види још
Референце
- ^ "Дело", Београд 1. јул 1895. године
- ^ а б „Stara planina Srbija, Knjaževac”. Turizzam.com. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ а б „Stara planina, prirodni rezervat u dve države”. Serbia.com. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ "Дело", Београд 1895. године
- ^ а б „Ski centar Stara planina - O centru”. Skijališta Srbije. JP Skijališta Srbije. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ шOdbranimo reke Stare planine!
- ^ шOdbranimo reke Stare planine!
- ^ Protest protiv MHE u Beogradu
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
- Фотографије Старе планине
- Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus
- O pošasti novih i neodrživih ski-centara u Slovačkoj, Rumuniji, Srbiji i Bugarskoj (časopis World Birdwatch, marta 2009) (језик: енглески)
- НЕИСТРАЖЕНО: Стара планина - адреналинска авантура без премца N1 - Званични канал