Preventivni uzroci smrti — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 26. септембар 2019. у 06:27

Svetska zdravstvena organizacija je tradicionalno klasifikovala smrt prema primarnom tipu bolesti ili povrede. Međutim, uzroci smrti se isto tako mogu klasifikovati u pogledu preventivnih faktora rizika, kao što su pušenje, nezdrava ishrana, seksualno ponašanje, i nesmotrena vožnja, svi od kojih doprinose znatnom broju različith oboljenja. Takvi faktori rizika se obično ne evidentiraju direktno na umrlicama, iako su zastupljeni u medicinskim izvještajima.

Globalni uzroci

Procenjuje se da od oko 150.000 ljudi koji svakodnevno umiru širom sveta, oko dve trećine - 100.000 dnevno - umiru od uzroka povezanih sa uzrastom, od starosti.^[1] U industrijalizovanim zemljama proporcija je znatono veća, i doseže 90 percenata.^[1] Stoga je biološko starenje (senescencija) vodeći uzrok smrti. Da li se senescencija kao sam biološki proces može usporiti, zaustaviti ili čak preokrenuti, predmet je aktuelnih naučnih spekulacija i istraživanja.^[2]

Podaci iz 2001

Vodeći uzroci preventivnih smrtnih slučajeva širom sveta do 2001. godine, prema stanovištu istraživača koji sarađuju sa Projektom prioriteta kontrole bolesti (DCPN)^[3] i Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) su prikazani u donjoj tabeli.^[4] (Podaci SZO iz 2008. godine pokazuju veoma sličan trend.)

Uzrok	Broj smrtnih slučajeva koji su nastali (miliona godišnje)
Hipertenzija	7.8
Pušenje duvana	5.4
Neuhranjenost	3.8
Seksualno prenosive bolesti	3.0
Loša ishrana	2.8
Prekomerna težina i gojaznost	2.5
Fizička neaktivnost	2.0
Alkohol	1.9
Kućno zagađenje vazduha od čvrstih goriva	1.8
Voda koja nije bezbedna i loša sanitacija	1.6

Godine 2001. je u proseku 29.000 dece umiralo od preventabilnih uzroka svakog dana (drugim rečima oko 20 smrtnih slučajeva svakog minuta). Autori prižaju sledeći kontekst:

„

Oko 56 miliona ljudi je umrlo 2001. godine. Od toga 10,6 miliona su bila deca, 99% kojih je živelo u zemljama sa niskim do srednjih prosečnih prihoda. Više od polovine smrti dece 2001. godine se može pripisati akutnim respiratornim infekcijama, boginjama, dijareji, malariji, i HIV/AIDS.^[4]

”

Reference

^ ^а ^б Aubrey D.N.J, de Grey (2007). „Life Span Extension Research and Public Debate: Societal Considerations” (PDF). Studies in Ethics, Law, and Technology. 1 (1, Article 5). CiteSeerX 10.1.1.395.745 . doi:10.2202/1941-6008.1011. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2016. г. Приступљено 07. 8. 2011.
^ „SENS Foundation”.
^ „DCP3”. washington.edu. Архивирано из оригинала 28. 01. 2013. г.
^ ^а ^б Lopez AD, Mathers CD, Ezzati M, Jamison DT, Murray CJ (мај 2006). „Global and regional burden of disease and risk factors, 2001: systematic analysis of population health data”. Lancet. 367 (9524): 1747—57. PMID 16731270. doi:10.1016/S0140-6736(06)68770-9.

[doi10.2202/1941-6008.1011-1] а ^б Aubrey D.N.J, de Grey (2007). „Life Span Extension Research and Public Debate: Societal Considerations” (PDF). Studies in Ethics, Law, and Technology. 1 (1, Article 5). CiteSeerX 10.1.1.395.745 . doi:10.2202/1941-6008.1011. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2016. г. Приступљено 07. 8. 2011.

[2] „SENS Foundation”.

[3] „DCP3”. washington.edu. Архивирано из оригинала 28. 01. 2013. г.

[Lopez-4] а ^б Lopez AD, Mathers CD, Ezzati M, Jamison DT, Murray CJ (мај 2006). „Global and regional burden of disease and risk factors, 2001: systematic analysis of population health data”. Lancet. 367 (9524): 1747—57. PMID 16731270. doi:10.1016/S0140-6736(06)68770-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 == Globalni uzroci ==
-Procenjuje se da od oko 150.000 ljudi koji svakodnevno umiru širom sveta, oko dve trećine - 100.000 dnevno - umiru od uzroka povezanih sa uzrastom, od starosti.<ref name="doi10.2202/1941-6008.1011"/> U industrijalizovanim zemljama proporcija je znatono veća, i doseže 90 percenata.<ref name="doi10.2202/1941-6008.1011">{{cite journal | last = Aubrey D.N.J | first = de Grey | authorlink = Aubrey de Grey | title = Life Span Extension Research and Public Debate: Societal Considerations | journal = Studies in Ethics, Law, and Technology | volume = 1 | issue = 1, Article 5 | year = 2007 | url = http://www.sens.org/files/pdf/ENHANCE-PP.pdf | format = PDF | doi = 10.2202/1941-6008.1011 | accessdate = 07. 8. 2011 | citeseerx = 10.1.1.395.745 | archive-url = https://web.archive.org/web/20161013163622/http://www.sens.org/files/pdf/ENHANCE-PP.pdf | archive-date = 13. 10. 2016 | dead-url = yes | df =  }}</ref> Stoga je [[biološko starenje]] (senescencija) vodeći uzrok smrti. Da li se senescencija kao sam biološki proces može usporiti, zaustaviti ili čak preokrenuti, predmet je aktuelnih naučnih spekulacija i istraživanja.<ref>{{cite web|url=http://sens.org/ |title=SENS Foundation}}</ref>
+Procenjuje se da od oko 150.000 ljudi koji svakodnevno umiru širom sveta, oko dve trećine - 100.000 dnevno - umiru od uzroka povezanih sa uzrastom, od starosti.<ref name="doi10.2202/1941-6008.1011"/> U industrijalizovanim zemljama proporcija je znatono veća, i doseže 90 percenata.<ref name="doi10.2202/1941-6008.1011">{{cite journal | last = Aubrey D.N.J | first = de Grey | authorlink = Aubrey de Grey | title = Life Span Extension Research and Public Debate: Societal Considerations | journal = Studies in Ethics, Law, and Technology | volume = 1 | issue = 1, Article 5 | year = 2007 | url = http://www.sens.org/files/pdf/ENHANCE-PP.pdf | format = PDF | doi = 10.2202/1941-6008.1011 | accessdate = 07. 8. 2011 | citeseerx = 10.1.1.395.745 | archive-url = https://web.archive.org/web/20161013163622/http://www.sens.org/files/pdf/ENHANCE-PP.pdf | archive-date = 13. 10. 2016 |url-status=dead | df =  }}</ref> Stoga je [[biološko starenje]] (senescencija) vodeći uzrok smrti. Da li se senescencija kao sam biološki proces može usporiti, zaustaviti ili čak preokrenuti, predmet je aktuelnih naučnih spekulacija i istraživanja.<ref>{{cite web|url=http://sens.org/ |title=SENS Foundation}}</ref>
 === Podaci iz 2001 ===
-Vodeći uzroci preventivnih smrtnih slučajeva širom sveta do 2001. godine, prema stanovištu istraživača koji sarađuju sa [[Disease Control Priorities Project|Projektom prioriteta kontrole bolesti (-{DCPN}-)]]<ref>{{cite web|url=http://globalhealth.washington.edu/project/4236|title=DCP3|website=washington.edu|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130128022124/http://globalhealth.washington.edu/project/4236|archive-date=28. 01. 2013.}}</ref> i [[World Health Organization|Svetskom zdravstvenom organizacijom]] (-{SZO}-) su prikazani u donjoj tabeli.<ref name=Lopez>{{cite journal|vauthors=Lopez AD, Mathers CD, Ezzati M, Jamison DT, Murray CJ |title=Global and regional burden of disease and risk factors, 2001: systematic analysis of population health data |journal=Lancet |volume=367 |issue=9524 |pages=1747-57 |date=May 2006 |pmid=16731270 |doi=10.1016/S0140-6736(06)68770-9 |url=}}</ref> (Podaci SZO iz [http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs310/en/index.html 2008.] godine pokazuju veoma sličan trend.)
+Vodeći uzroci preventivnih smrtnih slučajeva širom sveta do 2001. godine, prema stanovištu istraživača koji sarađuju sa [[Disease Control Priorities Project|Projektom prioriteta kontrole bolesti (-{DCPN}-)]]<ref>{{cite web|url=http://globalhealth.washington.edu/project/4236|title=DCP3|website=washington.edu|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130128022124/http://globalhealth.washington.edu/project/4236|archive-date=28. 01. 2013.}}</ref> i [[World Health Organization|Svetskom zdravstvenom organizacijom]] (-{SZO}-) su prikazani u donjoj tabeli.<ref name=Lopez>{{cite journal|vauthors=Lopez AD, Mathers CD, Ezzati M, Jamison DT, Murray CJ |title=Global and regional burden of disease and risk factors, 2001: systematic analysis of population health data |journal=Lancet |volume=367 |issue=9524 |pages=1747-57 |date=May 2006 |pmid=16731270 |doi=10.1016/S0140-6736(06)68770-9 |url=}}</ref> (Podaci SZO iz [http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs310/en/index.html 2008.] godine pokazuju veoma sličan trend.)
 {| class="wikitable"