Баптисти — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Мењам датотеку First_Baptist_ChurchC_Ottawa.jpg другом датотеком First_Baptist_Church,_Ottawa.jpg (CommonsDelinker; разлог: File renamed: harmonisation)
Ред 33: Ред 33:
== Галерија ==
== Галерија ==
<gallery>
<gallery>
Датотека:First_Baptist_ChurchC_Ottawa.jpg|Прва баптистичка црква у [[Отава|Отави]]
Датотека:First Baptist Church, Ottawa.jpg|Прва баптистичка црква у [[Отава|Отави]]
Датотека:Beograd_Baptist_Church.jpg|Баптистичка црква у [[Београд]]у
Датотека:Beograd_Baptist_Church.jpg|Баптистичка црква у [[Београд]]у
Датотека:Novi_Sad,_Christian_Baptist_Church.jpg|Баптистичка црква у [[Нови Сад|Новом Саду]]
Датотека:Novi_Sad,_Christian_Baptist_Church.jpg|Баптистичка црква у [[Нови Сад|Новом Саду]]

Верзија на датум 29. септембар 2019. у 19:25

Баптисти су покрет унутар протестантизма основан 1609 год. од Енглеских пуританских свештеника избеглиx из Енглеске у Амстердам након контакта са холандским Менонитима, огранком протестантске радикалне реформске струје протока порекла протестантских хришћана .[1]

Настанак

Утемељивачима покрета сматрају се Џон Смит и Томас Хелвис, ученици пуританског лидера Оливера Кромвела.[1]

Крштење и обред

Карактеристична црта крштења је да се крштење вршило над зрелим верницима потапањем .[1]

Контроверзе

Џон Смит, сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је очигледно био у контакту са менонитима и другим анабаптистима, па због тога данас многи баптисти тврде да су анабаптисти део њихове традиције. Анабаптисти ово одлучно негирају јер постоје велике разлике у веровању и у пракси између баптиста и анабаптиста.

Ширење

Прва баптистичка црква основана је 1612. године, када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.

Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвојило крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам је потпао под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у Уједињеном Краљевству и САД. Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.

По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима

Референце

  1. ^ а б в Buescher, John. "Baptist Origins." Teaching History.Retrieved 23 September 2011.

Литература

  • T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices
  • T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation

Види још

Галерија


Спољашње везе