Википедија:Изабране слике/Архитектура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 36: | Ред 36: | ||
Датотека:Палата Команде ваздухопловства.jpg|[[Зграда команде ваздухопловства|Zgrada komande vazduhoplovstva]], neposredno nakon otvaranja 1935. godine. Smeštena u [[Земун|Zemunu]], delo je [[Архитекта|arhitekte]] [[Драгиша Брашован|Dragiše Brašovana]] i jedno od najreprezentativnijih zdanja jugoslovenske moderne u [[Међуратни период|periodu između dva rata]] |
Датотека:Палата Команде ваздухопловства.jpg|[[Зграда команде ваздухопловства|Zgrada komande vazduhoplovstva]], neposredno nakon otvaranja 1935. godine. Smeštena u [[Земун|Zemunu]], delo je [[Архитекта|arhitekte]] [[Драгиша Брашован|Dragiše Brašovana]] i jedno od najreprezentativnijih zdanja jugoslovenske moderne u [[Међуратни период|periodu između dva rata]] |
||
Датотека:Serbian Orthodox church in Cetina.jpg|thumb|center|350px|Српска православна црква Узнесења Господњег, [[Цетина (Цивљане)|Цетина]] |
Датотека:Serbian Orthodox church in Cetina.jpg|thumb|center|350px|Српска православна црква Узнесења Господњег, [[Цетина (Цивљане)|Цетина]] |
||
Датотека:Casa Milà 2836-HDR.jpg|Споредни улаз у [[Кућа Мила|Кућу Мила]] ({{јез-кат|Casa Milà}}), познату и под називом ''Ла Педрера''. Кућа Мила је дело архитекте [[Антони Гауди|Антонија Гаудија]] и налази се у самом центру [[Барселона|Барселоне]]. [[Унеско|УНЕСКО]] је Педреру прогласио светском баштином |
|||
Датотека:Anıtkabir in 2013.jpg|Анткабир ([[турски језик|турски]]: ''Anıtkabir'') је [[mauzolej|маузолеј]] [[Мустафа Кемал Ататурк|Мустафе Кемала Ататурка]], лидера [[Turski rat za nezavisnost|Турског рата за независност]] и првог предсједника [[Турска|Турске Републике]]. Маузолеј се налази у главном граду Турске, [[Ankara|Анкари]]. Архитектонско рјешење за грађевину осмислио је турски архитект Емин Онат који је са својим приједлогом [[1941]]. године побиједио на међународном натјечају турске владе у конкуренцији од 48 приједлога. Градња маузолеја трајала је од [[1944]]. до [[1953]]. године |
|||
Датотека:Rijeka Mosque 3.JPG|thumb|center|350px|Џамија у [[Ријека (град)|Ријеци]], [[Хрватска]]. Џамија је дело познатог вајара [[Душан Џамоња|Душана Џамоње]] у сарадњи са архитектама Бранком Вучиновићем и Дарком Влаховићем. Отворена је 2013. године |
|||
</gallery> |
</gallery> |
Верзија на датум 15. октобар 2019. у 23:22
Архитектура
-
Унутрашњост Кентерберијске катедрале
-
Панорама Долине палих (шп. Valle de los Caídos), меморијалног комплекса близу градића Ел Ескоријал у планинама Сијера де Гвардарама, северно од Мадрида у Шпанији. Комплекс, који се састоји од споменика и бенедиктинске базилике, се сматра најзначајнијом архитектонском заоставштином Франкове диктатуре. Изграђен је у периоду од 1940. до 1959. године, највећим делом присилним радом политичких затвореника поражене стране у Шпанском грађанском рату. Спомен-комплекс су пројектовали Педро Мугуруза и Дијего Мендез у нео-херера стилу. У спомен-комплексу, који представља и један од највећих маузолеја на свету, су сахрањени посмтрни остаци диктатора Франка. Долина палих данас представља једно од најконтроверзнијих места у шпанској култури сећања на рат и уследелу диктатуру
-
Специјална болница и завод за реуматске болести Нови Сад, познатија као Јодна Бања. Главне објекте Јодне бање пројектовао је мађарски архитекта Имре Франчек.
-
Патријаршијски двор у Сремским Карловцима, боравиште владике сремског, а до 1930. године и Патријарха српског. Саграђен је између 1892. и 1895. године по пројекту српског архитекте Владимира Николића.
-
Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, Република Српска. Мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, а његова историја послужила је као инспирација за роман На Дрини ћуприја, српског нобеловца Иве Андрића.
-
Поглед на тврђаву Голубачки Град док је била у фази реконструкције
-
Титова пећина у Дрвару у којој се налазио Врховни штаб НОВ и ПОЈ у току немачког десанта, 25. маја 1944. године
-
Палата Потала у Ласи (Тибет). Била је седиште Далај Лама све до 1959. када је Тибет припојен Кини. Изградња палате је почела 1645. а данас се налази на Унесковом списку места Светске баштине у Азији и Аустралазији
-
Фудбалски стадион Азул у Мексико Ситију, на којем је утакмице до 2018. играо фудбалски клуб Круз Азул. Одмах поред налази се највећа светска арена у којој се одржавају борбе бикова (Plaza de Toros México).
-
Авалски телевизијски торањ је торањ на планини Авали, поред Београда. Првобитно пуштен у рад 1965, срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије 29. априла 1999. Након обнове у трајању од три године, Авалски торањ је отворен у присуству државног врха Републике Србије 21. априла 2010. године.
-
Лавље двориште (шп. Patio de los Leones) унутар тврђаве Алхамбра у Гранади, Шпанија. Лавље двориште је једно од најрепрезентативнијих примера маурског стила у исламској уметности, и заједно са целим комплексом тврђаве је део УНЕСКО светске баштине. Средиште дворишта чини шадрван, изграђен 1377. године, који носе 12 лавова изграђених од црног мермера. Сматра је једним од најлепших шадрвана изграђених на свету.
-
Поглед са Дунава на Зграду мађарског парламента.
Зграда је смештена на пештанској страни Дунава у Будимпешти и данас је седиште Народне скупштине Мађарске. Зграда је дело мађарског архитекте Имре Штајндла и изграђена је у неоготском стилу. Отворена је 1902. године, након седамнаест година изградње. Заједно са осталим грађевинама на обали Дунава, Будимским дворцем и булеваром Андраши је део УНЕСКО светске баштине. -
Мост на Ђурђевића Тари у Црној Гори.
Мост се налази на раскрсници између Мојковца, Жабљака и Пљевље. Изграђен је између 1937. и 1940. године, по пројекту Мијата Тројановића. Дугачак је 365 метара и има пет лукова, од којих је најдужи лук 116 метара. Главни лук моста је рушен током Другог светског рата од припадника НОВЈ у борбама против Италијана 1942. године. У реминисценцији на овај догађај, 1969. године је снимљен филм „Мост“ са глумцима Велимиром Батом Живојиновићем и Борисом Дворником међу главним улогама. -
Пиротска тврђава, такође позната као Момчилов град, представља утврђење које се налази на узвишењу изнад Пирота. Тврђава је изграђена почетком 14. века, а име је добила по војводи Момчилу, за кога се верује да је саградио тврђаву. Османлије су успеле да заузму утврђење, али га је 1386. године повратио војвода Димитрије, што је био један од повода за Косовску битку 1389. године. Данас се тврђава налази на списку споменика културе од великог значаја Србије.
-
Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима представља једну од најстаријих и најважнијих образовних установа код Срба. Богословија је данас смештена у некадашњем здању Црквено-народних фондова, једној од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца, као Просторне културно-историјске целине изузетног значаја за Србију.
-
Ејлин Донан, тидално острво у Шкотској, Уједињено Краљевство. На острву доминира тврђава која је изграђена за време владавине Александра II Шкотског (1214—1249). Ејлин Донан на шкотском значи „оство Донана”, а добило је назив по Донану од Еига, келтском свецу из 7. века, за кога се верује да је изградио цркву на острву, мада данас не постоје трагови њених остатака. Данашње грађевине тврђаве представљају резултат обнове која је извршена током 20. века.
-
Црква Светих мученица Вере, Наде, Љубави и мати им Софије у Земуну.
-
Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Изграђена вероватно у 8. веку или раније, ова једнокуполна црква представља најстарији црквени споменик на територији Србије и првобитно седиште рашке епископије. Археолошким истраживањима, извршеним крајем 20. века, утврђено је да је црква изграђена на темељима римске базилике из 4. века, а испод цркве је пронађен и кнежевски тумул из 5. века п. н. е. са грчким вазама, сребрним посуђем, златним накитом. Црква је 1979. године уврштена на Унескову листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас. Централни део цркве данас има облик крста уписаног у кружни зид, као и осмострану куполу са неједнаким странама, а фреске у унутрашњости цркве потичу из 10, 12. и 13. века.
-
Клаустер манастира Сан Хуан де Дуеро у Сорији, Шпанија. Оно што се данас може видети — црква и клаустер — представља остатке манастира Малтешког витешког реда изграђеног током прве половине 12. века на обалама реке Дуеро. Манастир је изграђен у романичком архитектонском стилу, а црква је једноставна грађевина са једним бродом и апсидом. Овај комплекс је још 1882. године проглашен националним спомеником од културног значаја.
-
Витражи у цркви Сан Бартоломе де Тирахана у истоименом граду, Гран Канарија, Канарска острва, Шпанија. На витражима су приказани редом:
Јужна страна од истока према западу: Еухаристијско клањање, Свето Тројство, Агата Сицилијска, Праведни Јосиф
Западна фасада од југа према северу: Јаков Заведејев, Вартоломеј, Дева Марија Розарија
Северна страна од запада према истоку: Света Луција, Исус, Фернандо III од Кастиље, Свети дух -
Akbarov grob, Agra, Utar Pradeš, Indija. Ovo je grobnica mogulskog cara Akbara Velikog, a ujedno i jedno od remek djela mogulske arhitekture. Mauzolej je građen između 1604. i 1613. godine
-
Мост на Жепи, Рогарица, Република Српска. Камени мост који датира из времена османске управе. Налазио се на ушћу реке све до 1966. године, када је демонтиран и реконструиран на другој локацији. Мост је послужио као инспирација за приповетку „Мост на Жепи” Иве Андрића
-
Поглед на западну страну англиканске катедрале у Велсу, Самерсет. Катедрала је изграђена у периоду 1175—1490, како би заменила ранију цркву која је на том месту постојала од 705. године. Посвећена је Светом Андрији и прилично је већа од просечне енглеске катедрале. Изграђена је у готичком архитектонском стилу и данас је под заштитом државе
-
Будистички храм Ват Арун у Бангкоку, Тајланд. Храм је добио име по богу сунца Аруни из хиндуистичке митологије. Испред храма налазе се две карактеристичне скулптуре које приказују митске демонске џинове који чувају источну капију главне капеле храма. Џинови приказују Тотсакана, односно Равану, древног краља Ланке описаног у Рамајани; и Сахатсадеку, демона Севера
-
Аероснимак дворца Петерхоф у истоименом граду код Санкт Петербурга, у Русији. Представља комплекс двораца и вртова. Настао је као краљевска палата Петра Великог 1711. године. Туристи су га назвали „руским Версајем”. Године 1990, увршћен је у списак места Светске баштине.
-
Црква Светог Ђорђа из 13. века у Тбилисију, главном граду Грузије. Једна од две јерменске цркве у овом граду. У дворишту цркве сахрањен је јерменски песник, музичар, монах и ашик Сајат-Нова, као и неколико руских генерала јерменског порекла.
-
Zgrada komande vazduhoplovstva, neposredno nakon otvaranja 1935. godine. Smeštena u Zemunu, delo je arhitekte Dragiše Brašovana i jedno od najreprezentativnijih zdanja jugoslovenske moderne u periodu između dva rata
-
Српска православна црква Узнесења Господњег, Цетина
-
Споредни улаз у Кућу Мила (кат. Casa Milà), познату и под називом Ла Педрера. Кућа Мила је дело архитекте Антонија Гаудија и налази се у самом центру Барселоне. УНЕСКО је Педреру прогласио светском баштином
-
Анткабир (турски: Anıtkabir) је маузолеј Мустафе Кемала Ататурка, лидера Турског рата за независност и првог предсједника Турске Републике. Маузолеј се налази у главном граду Турске, Анкари. Архитектонско рјешење за грађевину осмислио је турски архитект Емин Онат који је са својим приједлогом 1941. године побиједио на међународном натјечају турске владе у конкуренцији од 48 приједлога. Градња маузолеја трајала је од 1944. до 1953. године
-
Џамија у Ријеци, Хрватска. Џамија је дело познатог вајара Душана Џамоње у сарадњи са архитектама Бранком Вучиновићем и Дарком Влаховићем. Отворена је 2013. године