Оман — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 109.245.175.138 (разговор) на последњу измену корисника Milan200209
ознака: враћање
Ред 21: Ред 21:
| попис становништва = 2.577.000
| попис становништва = 2.577.000
| година пописа = 2014
| година пописа = 2014
| година пописа2 = 2006
| година пописа2kurac je to[[Португалија|Португала]]<br />[[1650]].
| густина становништва = 8.3
| независност = Од [[Португалија|Португала]]<br />[[1650]].
| валута = [[Омански ријал]]
| валута = [[Омански ријал]]
| стоти део валуте = 100 центи
| стоти део валуте = 100 центи

Верзија на датум 18. октобар 2019. у 12:43

Султанат Оман
سلطنة عُمان (арапски)
Крилатица: нема
Химна: Поздрав султану
(арап. نشيد السلام السلطاني‎)
Положај Омана
Главни градМаскат
Службени језикарапски
Владавина
 — СултанКабус ибн Саид ел Саид
 — Потпредседник ВладеФахад ибн Махмуд ел Саид
Историја
НезависностОд Португала
1650.
Географија
Површина
 — укупно309.550 km2(70)
 — вода (%)0
Становништво
 — 2014.[1]4.018.000(129)
 — 2006.2.577.000
 — густина12,98 ст./km2
Економија
ВалутаОмански ријал
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +4
Интернет домен.om
Позивни број+968

Оман (арап. عُمان), или званично Султанат Оман (арап. سلطنة عُمان), је држава у југозападном делу Азије, на јужној обали Арабијског полуострва.[2] Граничи се са Уједињеним Арапским Емиратима на северозападу, Саудијском Арабијом на западу, и Јеменом на југозападу. Излази на Арабијско море на југу и истоку, и на Омански залив на североистоку. Главни град је Маскат.

Географија

Положај

Државе са којима се Оман граничи су: Саудијска Арабија, Јемен и Уједињени Арапски Емирати. Оману припада и ексклава Мусандам, одвојена од остатка земље територијом УАЕ, која заузима стратешки важан положај на јужној обали Ормуског пролаза на улазу у Персијски залив. Површина државе износи 309.500 km².

Геологија и рељеф

Већину земље заузима равна пустиња, а планински ланци налазе се дуж обале на северу (највиши врх земље, Шамс, 2.980 m) и југу.

Воде

Флора и фауна

У Оману је уобичајена појава пустињског растиња и пустињске траве. Вегетација је бујнија у оним деловима Омана који су изложени већим падавинама као што је место Дофар. У Оману расту кокосове палме, акација и олеандер. Ал Хаџар планине представљају удаљени еколошки регион Омана. Што се фауне тиче, Оман настањују животињске врсте попут: леопарда, хијене, лисице, вука, дивокозе. Од птица најчешће врсте су: орао, арапска јаребица, суп (лешинар), соко...

Клима

Клима у Оману се може окарактерсиати као пустињско-тропска. У унутрашњости земље је врела и сува, у приобаљу, влажност се повећава, али температуре остају високе.[3] Климу Омана такође карактеришу и веома топла лета, са малом количином падавина током године. Током лета максимална дневна температура може достићи 40 °C и више степени целзијуса. Пролеће и лето имају нешто пријатнију климу са максималном дневном температуром до 35 °C, док током ноћи температура може достићи 22 °C. Током пролећа и лета дува топао ветар шамал који некада може бити веома јак и произвести пешчане олује. Падавине се углавном појављују током зиме и могу бити праћење грмљавином [4]

Административна подела

Оман се административно дели на једанаест покрајина (мухафаза), који се даље састоје из укупно 6 вилајета:

Региони Омана

Назив Арапски назив Главни град Површина
км²
Становништво
попис 2003.
вилајети
Региони (минтаки)
1 Ед-Дахилија منطقة الداخلية Низва 31 900 267 140 8
2 Ел-Батина منطقة الباطنة Сохар 12 500 653 505 13
3 Ел-Вуста المنطقة الوسطى Хајма 79 700 22 983 4
4 Еш-Шаркија المنطقة الشرقية Сур 36 800 313 761 11
5 Ед-Дахира منطقة الظاهرة Ибри 37 0001) 130 177 3
Гувернат (мухафаза)
6 Маскат محافظة مسقط Сиб 3 500 632 073 6
7 Мусандам محافظة مسندم Хасаб 1 800 28 378 5
8 Дофар محافظة ظفار Салала 99 300 215 960 9
9 Бурајми محافظة البريمي Бурајми 7 0001) 76 838 3
Укупно Оман سلطنة عمان Маскат 309 500 2 340 815 62
1)Гувернат Бурајми се издвојио из региона Ад-Дахира 15. октобра 2006. указом Султана № 108[5].

Историја

Оман је вековима био важно трговачко средиште. Године 1508. Португалци су заузели главну луку, Маскат и држали је до доласка Османлија 1659. Турци су истерани 1741. кад је Ахмед ибн Саид основао садашњу владарску династију.

У почетку 19. века Оман је израстао у значајну регионалну силу са поседима у Белуџистану и Занзибару. Од 1891. до 1971. био је британски протекторат. Годину дана пре одласка Британаца данашњи султан је збацио свог оца, Саида ибн Таимура, након чега је започео модернизацију земље, а 1996. и ограничену демократизацију.

Становништво

Ислам је најзаступљенија религија. Оман је једина исламска земља у којој доминира ибадизам, исламска верска струја различита од сунитског и шијитског. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника су страни држављани на раду у индустрији нафте.

Привреда

Оманска привреда зависни од извоза сирове нафте. Приходи од продаје нафте омогућили су изградњу инфраструктуре и побољшање социјалног стандарда некада сиромашне и заостале земље. БДП је у 2007. био 19.879 УСД по глави становника, мерено по ППП-у.

Што се тиче пољопривреде узгајају се урме, лимун, дуван, пшеница и кукуруз.

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2014)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Географија за гимназије http://geografijagimnazijakgsasa.blogspot.com/2016/02/blog-post_3.html. Приступљено 23. 01. 2018.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ „Climate of Oman”. www.weatheronline.co.uk. Приступљено 23. 01. 2018. 
  5. ^ ولاية السنينة - ويكيبيديا، الموسوعة الحرة

Спољашње везе