Mandžurci — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
140 бајтова додато ,  пре 9 месеци
м
Козметичка измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Козметичка измена)
'''Mandžurci''' ([[Mandžurski jezik|mandžurski]]: [[Датотека:Manjui gisun.svg|10п]] ''Manju''; {{zh-stp|s=滿族 |t=满族 |p=Mǎnzú}}) su [[тунгуско-манџурски народи|tunguski]] narod poreklom iz dela severoistočne Azije zvanog [[Mandžurija]]. Za vreme [[Mandžursko osvajanje|mandžurskog osvajanja]] u [[17. vek]]u, osvojili su [[Kina|Kinu]], tada pod [[Dinastija Ming|dinastijom Ming]], koju su zamenili vlastitom [[династија Ћинг|dinastijom Qing]]. Ta dinastija je vladala Kinom do tzv. [[Xinhai revolucija|Xinhai revolucije]] godine [[1912]], nakon koje je utemeljena [[Republika Kina]].
 
Mandžurci su se uglavnom asimilirali u [[Han Kinezi|Han Kineze]], a tokom tog procesa je došlo do značajnih kulturnih i drugih promena u obe etničke grupe. Danas je [[mandžurski jezik]] gotovo izumro, a njime govori samo manjih broj starijih ljudi u seoskim sredinama severoistočne Kine, kao i nekoliko naučnika; oko 10.000 ljudi govori [[Sibe]]om (Xiboom), modernim mandžurskim dijalektom koji se govori u regiji [[Ili]] u [[Sinkjang]]u. Posljednjih nekoliko godina, međutim, ponovno se javio interes za mandžursku kulturu i među Mandžurcima i među Han Kinezima. Danas postoji veliki broj Kineza koji imaju barem nekoliko Mandžuraca među precima, ali se oni uglavnom izjašnjavaju kao Kinezi. Usvajanje preferencijalne politike prema etničkim manjima (prednost pri upisu na univerzitete i zapošljavanju u državnim službama) je takođe potaklopodstaklo kineske građane mešanog kinesko-mandžurskog porijekla da se izjašnjavaju kao Mandžurci.
 
== Poreklo ==
 
Mandžurci su potomci [[JurčeniDžurčeni|JurčenaDžurčena]], koji su u 12. vijeku bili osvojili veliku oblast sjeveroistočne Azije i ustanovili [[Dinastija Jin|dinastiju Jin]] (Zlatnu dinastiju) koja je vladala Mandžurijom i severnom polovinom Kine sve do osvajanja i uništenja od strane [[Mongoli|Mongola]] pod [[Džingis Kan]]om. Ime ''Mandžurci'' je formalno usvojio [[Nurhači]], poglavica [[Jianzhou JurčeniDžurčeni|Jianzhou JurčenaDžurčena]] godine [[1635]], iako neki drže da je u upotrebi bilo još 1605. Nurhači se rodio u današnjoj [[Severna Koreja|Severnoj Koreji]] blizu planina [[Paektu]]/Changbai planina. Nurhačijev sin [[Hong Taiji]] je odlučio da će se Jurčeni ubuduće zvati ''Mandžurcima'' i je zabranio korištenjeje korišćenje izraza ''JurčenDžurčen''.
 
[[Mandžurski jezik]] pripada [[Tunguski jezici|tunguskoj]] [[jezična grupa|jezičnoj grupi]], koja sama pripada spornoj [[Altajski jezici|altajskoj jezičnoj makro-porodici]] (te je na osnovu te hipoteze srodan [[Корејски језик|korejskom]], [[Монголски језици|mongolskim]] i turskim[[Туркијски језици|turkijskim jezicima]]).
 
Poreklo i rano značenje izraza ''Mandžurci'' nije dovoljno istraženo, iako se čini da je predstavljalo stari izraz za Jianzhou JurčeneDžurčene. Jedna teorija tvrdi da je naziv došao od Bodhisattve [[Mañjuśrī]]ja (Bodhisattve Mudrosti), za koju je Nurhači tvrdio da je inkarnacija. Druga teorija tvrdi da su Mandžurci, kao i drugi [[tunguski narodi]], ime preuzeli od zajedničke tunguske riječi *''mangu(n)'', 'velika reka'. Prije [[17. vijek]]a, preci Mandžuraca su uglavnom bili [[stočar]]i, [[lovc]]i, [[ribolov]]ci uz povremeno bavljenje [[zemljoradnja|zemljoradnjom]] i [[svinja|svinjogojstvom]].
 
Drevna religija Mandžuraca je oblik šamanizma koji ima neke sličnosti s mongolskim šamanizmom, što je najvidljivije u obožavanju nebeske boginje kojoj je sagrađen poznati "[[Hram neba]]" ili "Tian„Tian Tan"Tan” u Pekingu, danas više turistička atrakcija nego mesto za verske obrede. Uprkos činjenici da je oskvrnavljen (s mandžurskog duhovnog gledišta), Tian Tan je i dalje zadržao istorijsku, kulturnu i duhovnu važnost za nacionalno svesne Mandžurce.
 
Osim Nebeske Boginje, mandžurski panteon je takođe sadržavao bogove zemlje i sunca i boginju meseca - kojima su sagrađeni hramovi u Pekingu nalik na Hram Neba. Od sva četiri glavna božanstva, Boginja Meseca je bila najvažnija. Ta četiri primarna božanstva su predsatvljenapredstavljena s` četiri odgovarajuće boje koje su postale četiri originalne boje u mandžurskom sistemu zastava. Crvena je bila boja sunca. Žuta je bila boja zemlje. Plava je bila boja nebeske boginje, dok je bela pripada boginji meseca.
 
U političkom smislu Glavna Žuta zastava je bila od velike važnosti za vladajući [[Aisin Gioro]] (kineski Aixinjueluo) koji su imali Glavnu žutu zastavu. Zbog važnosti koje je u mandžurskom duhovnom životu imala Boginja Meseca, Bela zastava je imala veliku važnost i pripadnost toj zastavi je značila povezanost sa verskim pitanjima. Za ženu rođenu pod Belom zastavom se smatralo da je duhovno obdarena. Šamani ili kandidati za šamane su morali biti pod belom zastavom - ili po rođenju ili usvajanjem nakon strogih testova duhovne sposobnosti. Jednom kada se zaredio, mandžurski šaman se smatrao svetim vazalom velike mudrosti.

Мени за навигацију