Степен целзијуса — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
'''Степен целзијуса''' (симбол: '''-{°C}-''') је [[јединица мере|јединица]] за [[температура|температуру]] названа по шведском астроному [[Андерс Целзијус|Андерсу Целзијусу]], који је први предложио сличан систем [[1742]]. године. Целзијусова температурна скала је дизајнирана тако да тачка мржњења [[вода|воде]] буде 0 степени, а тачка кључања 100 степени на стандардном [[атмосферски притисак|атмосферском притиску]]. Независно су исту скалу предложили Елвије из Шведске ([[1710]]), Кристијан од Лиона ([[1743]]) и ботаничар [[Карл фон Лине|Карол Линеј]] ([[1740]]). |
'''Степен целзијуса''' (симбол: '''-{°C}-''') је [[јединица мере|јединица]] за [[температура|температуру]] названа по шведском астроному [[Андерс Целзијус|Андерсу Целзијусу]], који је први предложио сличан систем [[1742]]. године. Целзијусова температурна скала је дизајнирана тако да тачка мржњења [[вода|воде]] буде 0 степени, а тачка кључања 100 степени на стандардном [[атмосферски притисак|атмосферском притиску]]. Независно су исту скалу предложили Елвије из Шведске ([[1710]]), Кристијан од Лиона ([[1743]]) и ботаничар [[Карл фон Лине|Карол Линеј]] ([[1740]]). |
||
Пошто постоји сто градуација између ове две тачке, првобитни термин за овај систем је био '''''центиград''''' (100 делова). Године 1948. име система је званично промењено у целзијус на деветој [[Генерална конференција за тегове и мере|Генералној конференцији тежина и мера]] и у признање самом Целзијусу, а и како би се уклонила конфузија изазвана конфликтом због коришћења [[Међународни систем јединица|СИ]] префикса ''центи-''. Док су вредности за тачке мржњења и кључања воде остале приближно тачне, првобитна дефиниција је неприкладна као званични стандард: зависи од дефиниције за стандардни атмосферски притисак, који за узврат зависи од дефиниције температуре. Садашња званична дефиниција за целзијус поставља 0,01 °C као [[тројна тачка|тројну тачку]] воде и степен као 1/273.16 разлике у температури између тројне тачке воде и [[апсолутна нула|апсолутне нуле]]. Ова дефиниција осигурава да један степен целзијуса представља исту температурну разлику као један [[келвин]]. |
Пошто постоји сто градуација између ове две тачке, првобитни термин за овај систем је био '''''центиград''''' (100 делова). Године 1948. име система је званично промењено у '''''целзијус''''' на деветој [[Генерална конференција за тегове и мере|Генералној конференцији тежина и мера]] и у признање самом Целзијусу, а и како би се уклонила конфузија изазвана конфликтом због коришћења [[Међународни систем јединица|СИ]] префикса ''центи-''. Док су вредности за тачке мржњења и кључања воде остале приближно тачне, првобитна дефиниција је неприкладна као званични стандард: зависи од дефиниције за стандардни атмосферски притисак, који за узврат зависи од дефиниције температуре. Садашња званична дефиниција за целзијус поставља 0,01 °C као [[тројна тачка|тројну тачку]] воде и степен као 1/273.16 разлике у температури између тројне тачке воде и [[апсолутна нула|апсолутне нуле]]. Ова дефиниција осигурава да један степен целзијуса представља исту температурну разлику као један [[келвин]]. |
||
Андерс Целзијус је првобитно предложио да тачка мржњења буде 100 степени, а да тачка кључања буде 0 степени. Ово је обрнуто [[1747]], на захтев [[Карл фон Лине|Линеа]], или можда [[Данијел Екстром|Данијела Екстрома]], произвођача већине [[термометар]]а које је Целзијус користио. |
Андерс Целзијус је првобитно предложио да тачка мржњења буде 100 степени, а да тачка кључања буде 0 степени. Ово је обрнуто [[1747]], на захтев [[Карл фон Лине|Линеа]], или можда [[Данијел Екстром|Данијела Екстрома]], произвођача већине [[термометар]]а које је Целзијус користио. |
||
'''Целзијусова скала''' се користи широм света за свакодневне сврхе. У електронским медијима, до касних [[1980-е|1980-их]] или раних [[1990-е|1990-их]], још увек се често за целзијус говорило ''центиград'', поготово у временским прогнозама на европским мрежама као што су [[Би-Би-Си|BBC]], [[ITV]], и [[RTÉ]]. У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] и [[Јамајка|Јамајци]], [[фаренхајт]] је остао преферирана скала за свакодневна мерења температуре, иако се целзијус и келвин користе за ваздухопловне и научне примене. |
'''Целзијусова скала''' се користи широм света за свакодневне сврхе. У електронским медијима, до касних [[1980-е|1980-их]] или раних [[1990-е|1990-их]], још увек се често за целзијус говорило ''центиград'', поготово у временским прогнозама на европским мрежама као што су [[Би-Би-Си|BBC]], [[ITV]], и [[RTÉ]]. У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] и [[Јамајка|Јамајци]], [[степен фаренхајта|фаренхајт]] је остао преферирана скала за свакодневна мерења температуре, иако се целзијус и келвин користе за ваздухопловне и научне примене. |
||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 26. октобар 2019. у 19:15
Конверзија из | у | Формула |
---|---|---|
целзијуса | фаренхајт | °F = °C × 1,8 + 32 |
фаренхајта | целзијус | °C = (°F – 32) / 1,8 |
целзијуса | келвин | K = °C + 273,15 |
келвина | целзијус | °C = K – 273,15 |
Додатне формуле за конверзију Дигитрон за конверзије јединица за температуру |
Степен целзијуса (симбол: °C) је јединица за температуру названа по шведском астроному Андерсу Целзијусу, који је први предложио сличан систем 1742. године. Целзијусова температурна скала је дизајнирана тако да тачка мржњења воде буде 0 степени, а тачка кључања 100 степени на стандардном атмосферском притиску. Независно су исту скалу предложили Елвије из Шведске (1710), Кристијан од Лиона (1743) и ботаничар Карол Линеј (1740).
Пошто постоји сто градуација између ове две тачке, првобитни термин за овај систем је био центиград (100 делова). Године 1948. име система је званично промењено у целзијус на деветој Генералној конференцији тежина и мера и у признање самом Целзијусу, а и како би се уклонила конфузија изазвана конфликтом због коришћења СИ префикса центи-. Док су вредности за тачке мржњења и кључања воде остале приближно тачне, првобитна дефиниција је неприкладна као званични стандард: зависи од дефиниције за стандардни атмосферски притисак, који за узврат зависи од дефиниције температуре. Садашња званична дефиниција за целзијус поставља 0,01 °C као тројну тачку воде и степен као 1/273.16 разлике у температури између тројне тачке воде и апсолутне нуле. Ова дефиниција осигурава да један степен целзијуса представља исту температурну разлику као један келвин.
Андерс Целзијус је првобитно предложио да тачка мржњења буде 100 степени, а да тачка кључања буде 0 степени. Ово је обрнуто 1747, на захтев Линеа, или можда Данијела Екстрома, произвођача већине термометара које је Целзијус користио.
Целзијусова скала се користи широм света за свакодневне сврхе. У електронским медијима, до касних 1980-их или раних 1990-их, још увек се често за целзијус говорило центиград, поготово у временским прогнозама на европским мрежама као што су BBC, ITV, и RTÉ. У Сједињеним Државама и Јамајци, фаренхајт је остао преферирана скала за свакодневна мерења температуре, иако се целзијус и келвин користе за ваздухопловне и научне примене.
Литература
- E Richard Cohen; Tom Cvitas; Jeremy G Frey; Bertil Holstrom; John W Jost, ур. (2007). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry (PDF). International Union of Pure and Applied Chemistry (3. изд.). Royal Society of Chemistry; 3rd edition. ISBN 0854044337.
- International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. Electronic version.