Алманах

Алманах (арап. ألمناخ — астрономски календар) данас означава књижевни, политички и модни зборник; збирка ауторских приноса. Издавач или уредник не стичу његовим објављивањем ауторско право над прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори. Код Срба их почиње 1815. године Димитрије Давидовић Забавником, а наставља Вук Караџић Даницом 1826. Најпознатија поред ње била је Сербска пчела (1830—1841) Павла Стаматовића, а најдуже излазио и много читан Љубитељ просвештенија, настављен у Српско-далматинском магазину (1836-1869, 1897). У Босни фра Иван Јукић покренуо Босанског пријатеља (1850). Између два свјетска рата излазили су Братство (издавач Друштво светог Саве од 1887) и Годишњица Николе Чупића (од 1877) са популарним и научним садржајем. Већ тада замјењују алманах календари, који се труде да имају што обилатији садржај и нове и оригиналније прилоге. Послије Другог свјетског рата издавање алманаха је ријетко.

Познат по старини и прецизности био је Алманах Гота, који је излазио у Готи на француском и немачком језику од 1763. и доносио административне и статистичке податке о разним државама и генеалогије владарских и кнеженских породицâ. Послије Првог свјетског рата алманах је изгубио од свог значаја.

Галерија

• 
  Забавник Димитрија Давидовића (1816)
• 
  Забавник Даница Вука Караџића (1826)
• 
  Банатски алманах (1829)
• 
  Србско-далматински алманах (1836)
• 
  Сербска пчела (1837)
• 
  Збирка разни полезни и забавни предмета (1847)
• 
  Сремски забавник (1861)

Литература

• Општи енциклопедијски лексикон Свезнање, Београд, 1937, 53.