Википедија:Трг/Разно

Категорија:Политичари СФРЈ

Предложио сам на СЗР да категорију Друштвено-политички радници СФРЈ треба преименовати у устаљен облик који важи и за све друге државе и за сва њихова времена, а то је Политичари СФРЈ. Сви ми знамо да су се социјалистички/комунистички политичари китили називима попут политички „радник” у складу са идеологијом промовисања неке радничке класе и сл. Међутим, чланови општинске, републичке и савезне скупштине и онда и сада су политичари. Уредник Пинки се нешто противи у смислу да су ето као били нетипични политичари па им требамо признати тај назив. Шта ће нам у техничком категорисању назив који одступа од назива свих осталих категорија? У чланцима о тим политичарима стоји како су се називали, какве су награде добијали и под којим називима и сл. Међутим, они су југословенски политичари тог периода и ништа друго. Нетипичан политичар је такође политичар. Политички „радници” Совјетског Савеза, без обзира којим су се титулама китили, код нас су категорисани као совјетски политичари како и треба бити. Ово је енциклопедија 21. вијека. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:49, 18. септембар 2019. (CEST) с. р.

Ја бих ово довео у везу са назначавањем титула, које се на Википедији не практикује. У чланку се може напоненути, али наслов чланка се никада не додељује према титули. Тако да ми ни овакво разликовање нема смисла, мада ми комунистички период није близак. Исто тако, данас су сви некакви менаџери, а некада су се појединци са таквим описом рада звали пословође. Према томе, ако можемо да стандардизујемо, онда не треба разводњавати превише. --Lotom (разговор) 22:01, 18. септембар 2019. (CEST)

Управо то, ради се о стандардизацији категорије на облик политичар како су и све друге категорије. Не постоји никакав разлог да се прави изузетак базиран на пристрасности. Јер имамо уредника који уређује ту тему, којем се свиђа бирократска фраза из прошлости, и на основу тога би ваљда требало одступати од стандарда?! Па мислим да то није ваљан аргумент. Све релевантно за те људе описано је детаљно у одговарајућим чланцима о њима, ништа се неће сакрити. Уосталом, замјеном израза „политички радник” на „политичар” не прави се никаква штета нити поруга, па и у том сегменту нема у преименовању никаквог проблема. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:31, 18. септембар 2019. (CEST) с. р.

Ово је још увијек отворено питање, требао би се још неко укључити. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:16, 28. септембар 2019. (CEST) с. р.

 Коментар: Изнећу и овде своје мишљење да се не слажем са овим предлогом. Политички систем СФРЈ није био политички систем какав данас познајемо. Жељко то не разуме и намерно или случајно меша бабе и жабе. Нигде се не користи термин политички радник јер се он примењивао углавном на револуционаре и чланове КПЈ из предратног периода. Називи категорија су друштвено-политички радници, а не политички радници. Политички систем је био другачији и они се нису бавили класичном политиком, посебно јер је био једнопартијски систем, а СКЈ није био политичка партија у класичном смислу. Скупштина је била делегатска и у периоду 1974-1990 је имала три већа, од којих је једно било веће удруженог рада, где су бирани радници и делегати из предузећа. Они нису били политичари већ делегати, односно друштвени радници. Назив ових категорија су много прикладнији том временом и они су подкатегорије категорија Српски политичари, Југословенски политичари и др, а сличне категорије постоје и на другим сродним језичким Википедијама. --Pinki (разговор) 12:50, 28. септембар 2019. (CEST)

Нису то били никакви посебни д-п „радници” који су се бирали по предузећима него су били као и данас локални политичари који су поред делегатских мјеста имали радна мјеста у државним установама или предузећима. Као што и данас локални одборници или народни посланици негдје раде, да ли по органима да ли у компанијама, или су власници компанија, поред својих скупштинских мјеста. Дакле, у предузећима се за делегате нису бирали највреднији радници, или нека сиротиња, већ су се бирали чланови партије тј. политичари. То што је неком изборна база била територија а неком радна организација ништа не мијења чињеницу да су сви изабрани на политичке функције политичари, и онда и сада, а не неки радници. То је само стилизован назив тог времена, нема шта да на у техничкој категоризацији стоји у енциклоопедији 21. вијека. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:38, 28. септембар 2019. (CEST) с. р.

Земун

Сматрам да треба обрисати категорију Категорија:Земун и све чланке из ње пребацити у категорију Категорија:Градска општина Земун. Нема разлога да то буде једино насеље на Википедији које има категорију. Категорије иду за (градске) општине, не и за насеља. Ако нисмо издвајали централна језгра других 16 општина Београда, нема потребе да то радимо ни овде. Да подсетим Земун је насеље у оквиру ГП Земун, не град. Сви тада присутни на Дискорду су се сложили са овим, али ред је да изнесем и овде. --MareBG (разговор) 01:08, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се са предлогом, већ смо причали на Дискорду о томе.--Soundwaweserb (разговор) 01:10, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Ако не категоришемо насеља већ само општине, онда је ствар јасна и за овај случај. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:18, 28. септембар 2019. (CEST) с. р.

 Коментар: И ја се слажем са предлогом. Треба да будемо доследни у категорисању, што овај предлог обезбеђује. — Жиле (✉) 09:28, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Још једном подржавам Маретову идеју. — SimplyFreddie (разговор) 09:37, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: земун се води као интегрални део београда, тако да нема потребе за овом категоријом, из истог разлога не би требало да буде ни категорије земунци већ све то да буде у категорији београђани. Lackope (разговор) 11:42, 28. септембар 2019. (CEST)

Слажем се са гореизнетим мишљењима. --Ф± 12:07, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: слажем се са Мартеом у вези ове категорије, јер то није пракса на Википедији, али се никако не слажем са предлогом @Lackope: да се обрише категорија:Земунци. То никако Земун није било који део Београда - као Чукарица, Врачар или Вождовац. Земун постоји колико и Београд, а није ни 100 година у саставу Београда. Многи из те категорије су рођени пре 1934. када је Земун постао део Београда. Молим предлагаче да ово имају на уму. --Pinki (разговор) 12:39, 28. септембар 2019. (CEST)

чињеница је да данас ништа нема другачији статус од врачара или вождовца, а категорије би требало да буду према тренутном стању а не како је било пре више деценија, то се лепо може наводити у самим чланцима. Lackope (разговор) 12:56, 28. септембар 2019. (CEST)

Не слажем се баш са овом констатацијом, на основу тога би онда требало обрисати и категорију Југословени и сличне њој. — SimplyFreddie (разговор) 15:25, 28. септембар 2019. (CEST)

те две ствари нису за поређење, једино ако су земунци били признати као посебна нација.. Lackope (разговор) 18:26, 28. септембар 2019. (CEST)

@Lackope: На тај начин у категорију Београђани стављаш људе који су живели у Земуну, док није био у саставу Београда и који рецимо у свом животу нису крочили у Београд, јер је он био у Турској, а они су живели у Аустроугарској. Земун има посебан културно-историјски значаја од других делова Београда, попут Врачара, Чукарице, Вождовца и друго, не разумем зашто се нема слуха за то овде!? --Pinki (разговор) 21:34, 28. септембар 2019. (CEST)

ако меже нпр. војвода степа степановић бити сврстан у београђане иако је рођен у ондашњем селу кумодражу (а сада је кумодраж део београда), не видим проблем да тако буде и са онима који су рођени у некадашњем граду земуну. историјски је интересантно да одређени делови београда су били у различитим државама али то не значи да због тога треба сада људе разврставати према некадашњим политичко-географским оквирима и још због тога истицати само одређене делове града. Lackope (разговор) 14:05, 30. септембар 2019. (CEST)

@Lackope: Не можеш да поредиш село Кумодраж и град Земун који је имао статус слободног краљевског града. Земун и Београд су 102 године у једној држави, а тек пре 85 година је Земун потпао под управу Града Београда, са прекидом за време окупације. Кажи ми који је део Београда имао икада статус града, пре припајања Београду? Нико од корисника из београда се није сетио овако генијалне идеје, јер добро знају прилике односа Београд-Земун, али се ето јавио корисник из Лесковца да нам тумачи однос Земун-Београд. Интересантно!? --Pinki (разговор) 15:12, 30. септембар 2019. (CEST)

Нико од корисника из београда се није сетио овако генијалне идеје, јер добро знају прилике односа Београд-Земун, али се ето јавио корисник из Лесковца да нам тумачи однос Земун-Београд.

ја не знам како ово могу да схватим ако не као вређање и дискриминацију према свакоме ко није из београда, по овоме само би овде могли да се изјашњавају корисници из београда. мислим да овакви ставови никако нису добри за овај пројекат и не могу бити никако пожељни. овде се само говори о историји насеља земун и то нема везе са разврставањем људи по категоријама према тренутном стању. "однос земун-београд" више не постоји јер земун није исто што и београд. Lackope (разговор) 15:53, 30. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Управо то сам хтео да напишем, слажем се са Пинкијем. Мислим да је категорија Земунци потребна на пројекту. --MareBG (разговор) 21:47, 28. септембар 2019. (CEST)

Ако се обрише категорија Земунци, то би могло да произведе да се обришу и категорије Обреновчани, Лазаревчани, Младеновчани... Постојање неких категорија је оправдано и с разлогом су ту. Читај горе наведено. --Lotom (разговор) 16:18, 30. септембар 2019. (CEST)

те категорије би могле да остану јер и обреновац, лазаревац и младеновац се воде као посебна насеља и нису делови београда као земун, то су општине територијалне јединице Град Београд. сличан пример је територијална јединица Град Врање коју чине општине врање и врањска бања, врањска бања је и посебно насеље и није део врања. Lackope (разговор) 16:54, 30. септембар 2019. (CEST)

Kategorija Zemunci je istorijski utemeljena. To je dovoljna referenca da ona bude zadržana. Ne treba tražiti razloge -za- nepostojanje neke kategorije, nego -za- postojanje kategorije. To je to. --ANTI_PRO (разговор) 16:41, 30. септембар 2019. (CEST)

До 2004. године подручје општине Сурчин припадало је општини Земун, значи да ни Земун до тада није био у ужем делу града. Можда је добра опција у кат. Земунци стављати само оне рођене, док је Земун још био град. Шта мислите о томе? --MareBG (разговор) 18:50, 30. септембар 2019. (CEST)

@MareBG: Треба оставити све који се налазе у тој категорији, Земунци нису исто што и Чукаричани, Вождовчани и сл. Ја знам да ти разумеш ову природу односа и глупо ми је што смо уопште дошли у прилику да полемишемо о овим ставрима. Они који то не разумеју, нека проуче мало историју Земуна и видеће колико је тај град, поготово у периоду када није био у Србији, био значајан за Србију и које су све значајне личности у њему живеле и боравиле. --Pinki (разговор) 22:33, 30. септембар 2019. (CEST)

Your wiki will be on read only for a few minutes on 15th October

Hello

Sorry to use English. Помозите у превођењу на свој језик and share this information.

On Tuesday 15th October from 05:00 to 05:30 AM UTC (07:00 to 07:30 Central European Time), your wiki will be on read-only mode for a few minutes. This is due to a change on the database server. For more information about the operation, please see the corresponding task on Phabricator.

A banner will be displayed just before the read-only time. Please help by translating it!

Trizek (WMF) (разговор) 11:01, 1. октобар 2019. (CEST)

Примедбе на пројекат Ваздух који дишемо

За сат времена у оквиру акције Википедија:Пројекат Ваздух који дишемо написано је око 40 чланака. Баш сваки је изгледао овако. Ја сам исправио и повезао више око 20 чланака, немам намеру више. Лепо је што Викимедија финансијски помаже (како пише на линку горе), али пре писања на пројекту неко већ треба да их научи како раде. Нећемо увек бити ту да исправљамо за њима. --MareBG (разговор) 17:42, 2. октобар 2019. (CEST)

Слажем се са Маретом. Ја сам Небојши отворено рекао пре пар недеља да му доста тога промакне и онда ја (а и остали уредници) пребацујем шаблоне на сзр, додајем категорије итд, али овако нешто је стварно недопустиво, прави се циркус од пројекта. Предавачи треба да раде свој посао како треба. — SimplyFreddie (разговор) 17:45, 2. октобар 2019. (CEST)

Ако постоји неко ко надгледа пројекат и задужен је да на крају све ово исправи, онда је уреду. А ако нема никога, а верујем да је тако, онда овако писање стварно није за пример и треба све чланке обележити без извора шаблоном. --ANTI_PRO (разговор) 17:46, 2. октобар 2019. (CEST)

Чланци немају ни категорије, заиста не личи ни на пристојну клицу. Ако има неко то да среди у оквиру тог пројекта, онда у реду, али ако остане овако то је најблаже речено неозбиљно.--Soundwaweserb (разговор) 17:48, 2. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: а ко каже да људи нису прошли обуку? Јесте ли им ви били пратња од рођења па знате где су били? Није увек проблем у предавачима, проблем је и у недостатку жеље код људи да науче и упамте неке ствари. Чланци као и сваки други — уколико нису добри, обележити одговарајућим шаблонима или предложити за брзо брисање па нек реализатори пројекта трљају главу јер нису пратили на часу... --Miljan Simonović (разговор) 19:30, 2. октобар 2019. (CEST)

Није наш проблем какви су људи, већ какав је пројекат. А са овим чланцима, није постао богатији. --MareBG (разговор) 19:39, 2. октобар 2019. (CEST)

Ја заиста нисам Илија Чворовић па да идем и пратим некога шта ради и куда се креће. Није ми то битно, нити ме интересује. Мене занима шта се овде дешава. Овакво масовно наношење чланака има свој узрок, а то је у овом случају Глам пројекат. По логици ствари, то би неко морао да контролише, с обзиром на то да средства треба да се оправдају. Ако није тако, онда значи да је процес негде заказао, што ми смета из два разлога. Први је тај што се троше средства из буџета који пуне сви порески обвезници, а други што неко треба да иде за њима и чисти. Или ће ово некако да се решава, или ћемо да допустимо да нам се пројекат у потпуности претвори у лакрдију, ја трећу могућност не видим. --Lotom (разговор) 19:56, 2. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: нити је ово ГЛАМ програм, нити средства долазе „из џепова пореских обвезника”. У питању је микрогрант који реализује биолошко друштво (као што се може видети на страници пројекта, ако си имао времена да скокнеш и погледаш исту). Ово друштво већ неколико година има микрогрантове и досад су писали коректне чланке. Вероватно је дошло до проблема када су међусобно једни на друге преносили знање и свако је испустио понеки детаљ (класични глуви телефони). Свакако, хвала Марету који је изнео проблем. Ивана Маџаревић би као особа задужена за микрогрантове могла да се чује са реализаторима и укаже да постоје озбиљни недостаци по питању написаних чланака. Уколико се не буду побољшали, наш посао уредника јесте да кориснике усмеримо на упутства, туторијале, по могућству понудимо помоћ, а након тога прописно обележавамо чланке шаблонима (и бришемо ако се не отклоне недостаци). Без обзира да ли су чланци део неког пројекта или не, треба поступати према чланцима онако како би се поступало према било ком новом кориснику који дође овде. --Miljan Simonović (разговор) 20:09, 2. октобар 2019. (CEST)

Можда сам омашио, извињавам се ако јесам, али си скапирао на шта мислим, сасвим сигурно. Није да се није дешавао проблем и са горе наведеним, само што можда није било у тој мери. Свеједно то неко мора да исконтролише, јер су то масовни уноси, што може да створи проблем и када неко од нас ради. Има нас мало активних и није тако једноставно постићи, посебно ако желимо да будемо толерантни према новим корисницима. Да се не би по ко зна који пут десило да вук поједе магарца и све се заврши гурањем под тепих уз фотографисање са „познатим личностима“. --Lotom (разговор) 20:18, 2. октобар 2019. (CEST)

Е овако, прво хвала @MareBG: на указаним грешкама. Друго, хајде да објасним о чему се овде ради. Овај пројекат је подржан финансијски од Викимедије Србије. Као што је Миљан објаснио, ови уредници су прошли обуку кроз неке активности и до сада је та група писала пристојне чланке. Можда не идеалне, али пристојне. Где долази до грешке? Ја јесам често у комуникацији са људима који воде пројекте, али и поред мојих напомена да се ствари раде у континуитету, људи некако нагомилају себи посао и онда праве овакве грешке. Истини за вољу, нисам их последњих дана пратила, јер сам преокупирана међународном конференцијом коју организујемо за викенд. Опет напомињем, ово су волонтери који немају никакву лошу намеру, напротив. И они желе да се повећа видљивост тема које су њима блиске, а нису заступљене на Википедији. Мени је генијално да @Lotom: не знаш на који начин се Викимедија Србије финансира, а члан си исте. Притом ми је још генијалније што обавезно прво напљујеш све живо, без било каквог претпостављања добре намере, што је, замисли молим те, једно од основних правила Википедије. Притом, ово апсолутно није масован унос. Хвала и Марету и @Miljan Simonović:који су поправљали ствари, ја ћу писати уредницима и јасно им ставити до знања какве кардиналне грешке не смеју правити. --IvanaMadzarevic (разговор) 16:06, 7. октобар 2019. (CEST)

@IvanaMadzarevic: Нисам ја ни поменуо финансирање ВМРС овде, што је битна ствар. Признајем да јесам у брзини пермутовао неке ствари око затварања конструкције пројеката, није спорно. Немам никакав проблем да признам своју грешку. А увек ћу критиковати то што не ваља. Добру намеру претпоставим увек, али нешто што се тенденциозно дешава не могу да посматрам тако. Обичај је да се људи који нешто стварно раде прескоче када се одлучује о битним стварима, па се после појединци чуде како неко има нешто против. Сарадња ВМРС са заједницом на Википедији од мене може да добије само оцену 0. Неки су овде свакодневно и притом довољно дуго да могу да процене шта је добро, а шта не. Али битно је да се замене тезе увек када нешто треба да се гурне под тепих. Масовни унос може бити и спам појединих корисника, не само ботовско писање. За мене је масовно све што се ради у великом броју, да не може једноставно да се стави под контролу. Немамо довољно активних патролера, при чему за појединцима треба да се чисти, иако спадају у оне са најдужим стажом овде и имају одређена права. То што сам члан ВМРС нема никакав значај, потпуно је небитна ставка, јер је мој допринос исти колики и неког пролазника са улице. Не рачунам дизање руке на скупштинама, то може и потпуно неписмен појединац. Када сам поставио питање да ли је циљ такмичења да се стварно добије квалитетан садржај, или да се циљани корисници снабдевају белом техником и малим кућним апаратима, попио сам цензуру, а одговор ћу вероватно добити никад. У пракси се виде резултати, па није ни неопходно. И што је највећа иронија, аполитично удружење неретко буде стављено у службу политике. Не занима ме опредељење појединаца било које врсте, на шта свако има право, али ми се нимало не свиђа када се једностраним потезима деградира допринос читаве заједнице на Википедији. А што се волонтирања тиче, сви смо ми овде волонтери, ваљда. Или ипак нисмо? --Lotom (разговор) 17:35, 7. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: хвала Богу па ти не представљаш целу заједницу, те ми твоја оцена не значи пуно. На који начин си попио цензуру? Изразили смо бојазан, на шта имамо пуно право, и ти си се одмах увредио ако ти идеја није прошла? Хајде молим те. Пројекат присвајаш као да је твоје власништво и као да нико овде не сме да крочи. --IvanaMadzarevic (разговор) 14:07, 16. октобар 2019. (CEST)

@IvanaMadzarevic: Мислим да овај пут ниси у праву Ивана. Све што је написао Лотом, био је у праву.--Soundwaweserb (разговор) 19:13, 16. октобар 2019. (CEST)

Нити је Лотом лоша особа нити Ивана, али Ивана, нема потребе за толиким узбуђењем када се дотакне слаба тачка коју организује Викимедија, а то су семинарски и писање чланака од стране припадника неких удружења, друштава немам појма свега чега већ. Треба реформисати систем. Није решење да напумпају велики број чланака ти уредници, па да ми искусни идемо и исправљамо, а знање о уређивању да им буде нула на крају, па да након завршетка тог програма не закроче икад више на пројекат. --Zoranzoki21 (разговор) 19:58, 16. октобар 2019. (CEST)

Мислим да нема потребе дотицати се начина финансирања Викимедије, ко ту коме и зашто даје новац, то су теме за неке мање умове. Овдје се треба расправљати само о начину на који се Википедија може побољшати уз помоћ Викимедије. Нема смисла ни пљувати било кога, небитно ко је у питању. Све се може мирним тоном ријешити, без бацања кривице на неког. Доста је уредника дошло и остало овдје након нечег што је Викимедија организовала (ево рецимо ја, а могу набројати бар још 10 тренутно активних уредника који лагано постају све квалитетнији), ми само треба да нађемо рјешење да кукољ избацимо из кукуруза, да смањимо број лоших уноса, а да се што мање терета баци на искусне уреднике. Чак и ако то значи да све иде на брзо брисање, so be it. — Марина Симић (разговор) 00:02, 17. октобар 2019. (CEST)

Што се тиче Викимедије, одличан је ГЛАМ пројекат који је донео стварно добре чланке и неколико нових уредника. Са друге стране сложићете се сви да смо могли и без 5000 чланака од исто толико студената, од којих се баш ниједан није задржао на пројекту, а преко 90 одсто чланака написани су лоше и нису исправљени. Трудило се овде пар нас да их среди, али смо одустали од тога. Да ли не желе да науче, не занима их или им неко лоше објасни, не тиче ме се, али тиче нас се како ће овај пројекат изгледати, а уз њих постао је много гори. Поражавајуће је то што се добар део чланова Викимедије није укључио на било који начин на пројекат, нису уважили мишљење у вези било чега, нас волонтера који смо просечно доста искуснији. Да човек помисли да их занима нешто друго а не Википедија да не пишем шта, то је кажу за неке мање умове. Углавном позивам и остале да сврате овде, укључе се у заједницу, не може Ивана бити увек крива за све. --MareBG (разговор) 19:00, 18. октобар 2019. (CEST)

Ja najiskrenije ne kapiram argumente koji idu protiv studentskog uređivanja itd., mogu da razumem, ali previđa se osnovna stvar/argument, a to je da je ovo slobodna enciklopedija. Bili oni u sklopu VM projekta ili ne, oni svakako mogu da pišu ovde i unose sadržaj. Zko im ništa ne može zabraniti u tom aspektu. --ANTI_PRO (разговор) 21:16, 18. октобар 2019. (CEST)

Хајде да Бога не мешамо у ово. Не занима ме ни да ли је мој предлог прошао или не, нити је то битно за било шта. Има овде људи који доприносе свакодневно, не само током организованих акција. Финансирања пројеката сам се дотакао тек из једног разлога. Ако је неко већ добио паре, ред је да исте и оправда. То се, притом, не постиже тако што се набаци гомила којечега, без икакве контроле. А ја не видим никакву корист за пројекат од десетина клица које се могу нанети и ботовски, као ни од машински преведених и лоше сређених чланака о некаквим јавним личностима, или било чему другом. Стекао сам утисак да се свему томе приступа неозбиљно, бар ме резултати наводе на такву помисао. Велики је проблем што све то неко касније треба да сређује, што је захтеван посао. Све и да сам најгора особа на свету, што је потпуно небитно за било шта на пројекту, људи који се сваки дан сусрећу са разним аномалијама и исте уклањају могу да потврде да сам за неке ствари које сам навео и те како у праву. И да се разумемо, нико од нас није у обавези да овде пише било шта, значи да сви радимо волонтерски. И шта онда, испада да смо будале? Немам тај манир да објављујем приватне преписке, а верујем да знаш на шта мислим када сам писао о цензури. Не занима ме ни сврха ни намена, не волим да ми се речи изокрећу и извлаче из контекста да би се нешто популистички приказало. Људи овде нису машине, а ни статистички параметри и свако је одвојио своје време да би нешто написао. Нико није безгрешан. Само је разлика у томе што је неко спреман и да сагледа критике, без обзира да ли су оправдане или не, а неко радије гура ствари под тепих. Људе треба подстаћи и анимирати, а има примера врло добре координације, без присиљавања на подухвате зарад материјалне користи. Ја тебе разумем, @IvanaMadzarevic:, штавише мислим да одличан посао радиш. И све упућене критике у најмањој мери се односе на вас запослене. Остали нека мало размисле. --Lotom (разговор) 07:44, 19. октобар 2019. (CEST)

@Ivan VA: Мало си побегао од суштине. Нико није против студентског уређивања, има нас и овде који још увек студирамо. Слободна енциклопедија, наравно, али ово заправо и није слободно, већ подстакнуто уређивање, а проблем је што доста људи нешто започне и не заврши. Можда би, али за то нам фале људи, тим студентима, или коме већ, могли да се доделе ментори на Википедији, којима би могли да се обрате за помоћ. Ето, као један од предлога, не мора да значи да је добар, али полемишемо. Ја сам вољан да помогнем да се нађе неко конструктивно решење, а не само да се зарања глава у песак. --Lotom (разговор) 07:44, 19. октобар 2019. (CEST)

Nisi skapirao suštinu onoga što sam napisao, pa si ponovoio grešku onoga na šta sam upućivao u ovom postu. Слободна енциклопедија, наравно, али ово заправо и није слободно, већ подстакнуто уређивање,... bilo to ureivanje slobodno, neslobodno, podstaknuto, nepodstaknuto, apsolutno je sa aspekta ***Slobodne enciklopedije*** nebitno. Jer slobodna enciklopedija ne zahteva i ne pita te za motiv tvog uređivanja (bilo da je recimo za ocenu ili iz ličnog ćeifa). I jedan i drugi student su isti pred slobodnom enciklopedijom. Jedino što je bito je da -svako-, sa kakvom god motivacijom, može nju da uređuje. Zato i jeste slobodna. I to je jedno temeljno Pravilo celog projekta. Zato je cela ova diskusija izlišna. --ANTI_PRO (разговор) 11:38, 19. октобар 2019. (CEST)

Две су опције. Или ти од дрвета не видиш шуму, или ти је циљ само да твоја буде последња тек да се нешто напише. Суштина је да ти људи највероватније не би ништа ни радили да их неко не тера. Да не буде опет бухвално схваћено, па да после треба да се црта, имају мамац у виду неких оцена и онда терају себе да пишу на силу. И чека се последњи моменат. Ту слободе нема. Пре бих то назвао услужним ропством. Нити они воле да пишу, нити ћемо ми као пројекат много да добијемо половичним и неразумним чланцима. И за то нико није одговоран, то јесте тачно. Ни ми овде, ни Викимедија, ни те институције. Али неко им то нуди као опцију и практично сви виде неки интерес у томе. Пројекат због тога често трпи. Ја бих радо прихватио да из свега тога добијемо дупло мањи број чланака, али квалитетнијих. И да се по могућству неко задржи и повремено нешто напише и касније. И није да ништа нема сврху. Неки људи би можда и хтели да ураде чланак, али се не сналазе. Њих треба сачувати, а не лупати им {{бб}} одмах. Такође, њих вероватно оцењују професори, асистенти, ко већ, не знам. И можда ће ти чланци добити неку оцену на тачност унетог садржаја. Али је питање да ли ће они стилски имати смисла, да ли ће бити референцирани и остало. Нама је битно и једно и друго, а дискутабилно је колико се и сами оцењивачи сналазе у томе и колико су њима важни структура и изглед чланка. Али они бар имају некакву контролу, за ове остале пројекте је питање. Треба људима изаћи у сусрет, помоћи, указати на грешке. --Lotom (разговор) 12:55, 19. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: нико никога не тера да пише чланке, то прво. Подстицај додатним поенима на предмету није терање, него управо то — подстицај. Ако неко жели да се додатно активира на факултету, за то ће добити додатне поене. Не видим какво је то терање по среди. Је л то значи да онда сви семинарски радови, есеји, истраживања и све што постоји откад постоје факултети заправо представљају терање?! Мислим да ти мало мешаш бабе и жабе.

Друга ствар, на већини факултета нису професори и асистенти једини који оцењују чланке које студенти пишу, него се то ради заједно и у договору са Вики амбасадорима, тако да један део поена дају амбасадори (за стил писања, референце, синтаксу,...), а други део професори (за тачност унетог садржаја).

И трећа ствар, није ти уопште лоша идеја за менторе. О томе сам слушао на Викиманији и неке језичке верзије успешно примењују менторство не само за студенте, него генерално за све новајлије. Наравно, то захтева већу ангажованост постојећих уредника, али може се програм (тј. страница на Википедији или шта већ) осмислити тако да минимизира количину посла и расподели исти на што већи број уредника. --Miljan Simonović (разговор) 14:02, 19. октобар 2019. (CEST)

Само се стави у позицију некога ко би нешто хтео, али га мрзи. Или има жељу, а не зна како ће. Још ако га контролише неко ко ни сам није у потпуности сигуран, иде проблем. Наилазио сам на такве ствари током патролирања, опуштено. Испада као да нешто ради на силу. Искрено не знам ко и како ради са амбасадорима, али ценим да би такви корисници требало да буду напреднијег нивоа, као и да се по могућству кандидују за права патролера. Не полазим ја од тога да то треба укинути и забранити, нити било шта томе слично, али под неку контролу дефинитивно треба ставити. Наравно, нисам ништа помешао, нити мислим да некога бичују да би почео да пише, већ да неки ово схватају доста неозбиљно и да зато изгледа као да се чланци пишу изнуђено. Капирам ја и недостатак времена и код једних и код других и све, али у неким ситуацијама има доста посла око патролирања и сређивања, напорно је све то, а фале људи. А поред тога имамо проблем што неки овде патролирају измене скоро и без гледања. --Lotom (разговор) 15:28, 19. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: Ti i dalje ne kapiraš šta sam ja napisao. Jel znaš ti šta znači ovo *slobodna enciklopedija* ispod Vikipedije? Apsolutno me ne interesuje ko i zašto i sa kakvim motivom piše te članke. Jer je glavna poenta da oni imaju -pravo- da pišu te članke. I tu se završava svaka diskusija. Tako da je svaki pokušaj ograničavanja ljudi u pisanju istih, kršenje pravila projekta. ende. --ANTI_PRO (разговор) 15:38, 19. октобар 2019. (CEST)

Мене занима, зато што то слободна енциклопедија значи да свако може да уређује, али по ипак одређеним условима. И није све за Википедију. Да је другачије, не бисмо имали ни патролере, ни администраторе, нити би се садржај брисао. Овде је реч о решавању постојећих проблема, не о било каквом гушењу корисника и било чега томе сличног. Ја врло добро знам шта значи слободна енциклопедија, али исто тако знам да неки то злоупотребљавају. Опет више питање етике, а зашто то нико не контролише, то већ није наш проблем, већ питање уређивачке политике таквих садржаја. И нема везе са овом темом. Такође, коришћење германизама, англицизама и осталих усвојеница не значи да је неко у праву. Није овде питање да ли и шта ко ради, већ како ради. Тражимо начин како да се неке ствари побољшају. --Lotom (разговор) 16:19, 19. октобар 2019. (CEST)

Pa u skladu sa pravilima se mora i uređivati. To nije ni predmet diskusije. Ja sam samo izneo zapažanje da se pri svakom projektu ili unosu seminarskih ovde pokreće debata kako to treba „ukinuti”. I naglašavam da to nije moguće a da se ne ukine ovaj projekat kao takav, bar u ovom obliku kakv postoji danas. Ako ti članci nisu napisani u skladu sa pravilima ili će se staviti šablon ili biti obrisani. Ništa novo pod kapom Vikipedije. --ANTI_PRO (разговор) 16:28, 19. октобар 2019. (CEST)

А ко су вам ти „вики амбасадори”? Јер по причи неких овдје ти људи уопште нису уредници већ НВО каријеристи. Како неке особе које нису ништа написале на Википедији умију да некоме преносе знање и као нешто их надгледају да ли правилно раде? Знање о чланцима и енциклопедији имају уредници/волонтери који и учествују на пројекту да би писали чланке, а не неки који се врте око Вики(п/м)едије само да би имали боље попуњен CV. Одакле идеја да вики амбасадор који није уредник може некоме дијелити уређивачки савјете и вршити уређивачки надзор? Њега баш брига да ли је унесени садржај за енциклопедију, њега занима CV у којем ће писати да је био нечега тако звучног као што је Википедија. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:51, 19. октобар 2019. (CEST) с. р.

Сви амбасадори имају искуства у уређивању, неки више, неки мање. Нико од њих није НВО каријериста. --Ф± 19:28, 19. октобар 2019. (CEST)

Ако вики амбасадори имају искуства, зашто сваке године добијемо неколико стотина лоших чланака написаних од стране студената? Неискуство, недостатак времена или немарност да их прегледају, нешто од тога јесте, јер је чињеница да је већина чланака изузетно лоше одрађена. Те чланке како горе чујем оцењују професори и асистенти, а сређују их вики амбасадори, па ме онда занима како поред толико стручних људи добијемо овако лош чланак, који је притом скроз преписан одавде? Успут ово није усамљен случај, постоје много гори чланци од овог, а већина њих су преписани са неког сајта. --MareBG (разговор) 20:20, 19. октобар 2019. (CEST)

@Жељко Тодоровић: ја сам Вики амбасадор, између осталих. Тако да не видим поенту вређања без претходног информисања о стању ствари. Сходно томе, твој коментар више видим као вређање и троловање него као конструктивну расправу.

@MareBG: прво прочитај, па коментариши. Нико није рекао да Вики амбасадори сређују чланке, него да они заједно са професорима и асистентима оцењују исте. Наравно, идеја јесте да Вики амбасадор након уноса помогне студентима да се чланци среде и да студенти добију бољу оцену, само то нигде нисам поменуо у свом одговору, али је теби ето било лакше да разумеш онако како ти је воља. И није ми јасно зашто се увек полази од учитеља. Зашто нико не помисли да су неки ученици просто лоши и да ће, без обзира на учитеља, они имати лоше резултате? То је јасно видљиво и у животу — образовни систем сваке године изнедри гомилу неписмених ђака и исто толико (или мало мање) оних који касније буду солидно писмени, а доста њих и упише факултете и више школе. Е ту ситуацију треба транслирати и на овај случај. Не може (а ни не треба) уређивање Википедије бити занимљиво сваком појединцу. Неко ће то одрадити искључиво због поена, неко ће одрадити због поена и уједно колико-толико уживати у процесу, док ће малобројним појединцима бити толико занимљиво да ће направити још по коју измену након тог семинарског. --Miljan Simonović (разговор) 13:06, 20. октобар 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Нисам у току са тим титулама, нити ме интересују. Познато ми је да корисник Небојша сређује чланке, али да очигледно не стигне све сам. Класика од тебе да се убациш у причу, не одговориш на питање већ само на оно што тебе интересује. Да си прочитао мој коментар горе, видео би да не осуђујем вас са титулама, него тај систем целокупно. Чињеница је да су чланци изузетно лоши и углавном преписани са других сајтова, на шта јасно указују линови у мом претходном коментару. Али да погодим и то је троловање? --MareBG (разговор) 17:32, 20. октобар 2019. (CEST)

Познато је све то мени, али верујем да и сам видиш да неке ствари не функционишу. Ми као пројекат ништа не добијамо тиме што неко неписмен постави чланак. Намерно овим речима, јер ми се јављало више појединаца који немају појма ни шта је Википедија и мисле да се чланци тек тако само постављају. Неки помињу разне теорије завере. Има, на крају крајева Маре један случај, на страници за разговор, чему смо се практично смејали. Не можеш људе да ограничаваш нити да им браниш да пишу, то стоји. Али не видим ни неку нарочиту сврху да незаинтересоване људе подстичеш, а у старту видиш да то неће ићи. Код мене на факсу овако нешто скоро да и не би имало смисла, али знам да је постојао неки покушај раније. Неки ово схватају као лак начин стицања додатних поена. Само што није исто када неки рад са промашеном темом заврши у фиоци и када неко то објави у форми чланка. И није баш за поређење озбиљан научни рад, за који је потребно детаљно претресесање литературе поистовећивати са превођењем чланака, што искуснији корисници могу да заврше за дан-два. Хајде, за нове чланке свима треба времена, али опет треба водити рачуна. Можда би требало размислити о пооштравању критеријума, или продужавању рока за завршетак, увођење новог именског простора само за то, писање у нацрту, ментори, рад у групама, односно било шта што би утицало на подизање квалитета таквих чланака. Али пре свега подизање свести о томе да ово није шала и комика, већ би требало да представља озбиљан пројекат, јер га свакодневно посети велики број појединаца. А што се тиче тога коме је шта занимљиво, то је посебна прича. Ако некоме није занимљиво, његова воља је самим тим врло упитна, па се из свега може закључити да ради на силу, како сам већ и горе написао. И то за факултет или било коју другу образовну установу није толики проблем, увек је било добрих и лоших ђака или студената. Али за нас већ јесте, јер ћемо имати лоше чланке. --Lotom (разговор) 16:01, 20. октобар 2019. (CEST)

@MareBG: не, не тролујеш. Образложена критика није троловање. Да, Небојша након уноса сређује чланке и пребацује шаблоне на сзр. Не знам како, али није нам досад пало на памет да ово друго може и ботом, тако да ће Филип надаље одмах по завршетку пројекта шаблоне пребацивати на сзр како не би сметали. Један проблем (од многобројних) решен. Остаје ова битнија ствар, а то је прегледање и сређивање чланака. Проблем је што постоји мали број Вики амбасадора, а и они су „задужени” само за факултете, тако да за одређен број факултета и све средње (и основне) школе остаје Небојша као једини који се бави тим чланцима. Због тога се увек могу јавити промашаји и превиди. Наравно, свако од нас може помоћи у складу са жељом и интересовањима (ја просто те чланке посматрам као и било који други чланак новајлије).

@Lotom: управо тако. Али неписмени се појављују и овако, не само преко Образовног програма. Имамо и неписмене који су солидно активни. Али свако је добродошао све док има жељу да учи и помогне. --Miljan Simonović (разговор) 00:03, 21. октобар 2019. (CEST)

Донекле се слажем са Жељком, ни мени нема смисла да неко ко не уређује Википедију, ко нема искуства и не зна каква атмосфера влада овде, учи нове људе о свему томе. То би отприлике било као да ја одем на неки хемијски факултет да предајем о нечему што сам слушала једно полугодиште у основној школи. @Miljan Simonović: наравно да и код добрих учитеља буде лоших ђака, али код лошег учитеља добар ђак буде само онај који сам нешто узме да научи јер га то интересује. На крају крајева, као што рекох изнад, Викимедија је довела бројне људе овде, само треба да избацимо тај кукољ из жита, да они који прегледају чланке одмах ставе на брзо брисање те чланке који не задовољавају стандарде, а не да насумично наилазимо на чланке од прије 5 година који су се провукли тако несређени. Вјерујем да ово све може да се среди без прозивања било кога, прозивајући ништа конкретно неће изаћи него се само удаљавамо једни од других и ова агонија се продужава. — Марина Симић (разговор) 00:20, 21. октобар 2019. (CEST)

У сваком случају, чињеница је да нисмо сви стручни за сваку област, нити нас свака тема подједнако интересује. Проблем код оваквих, бројних уноса, било које врсте, јесте патролирање, чишћење и сређивање. Генерално нас кочи недостатак људи. И јасно је да неки учествују у таквим пројектима само због бенефиција које могу да добију, било да су то ђаци, студенти, професори, или корисници грантова, да не пермутујем опет. Дешавало се да наиђемо на јасну рекламу, као и да се повремено стекне утисак да појединци који се појаве пишу плаћене чланке. Ни то није баш у духу Википедије, али све док не почну да вандалишу, не можемо ни да их спречимо. ГЛАМ пројекти су у највећем броју случајева били одлично спроведени, јер су их радили искусни корисници, или је једноставно било лакше посветити се једном кориснику током обуке. Јесте да је неке од њих требало додатно исправљати, али је то много мањи проблем. Вандала је било и биће, као и падобранаца, али активни корисници, докле год раде користан посао добродошли су, без обзира да ли их је подстакла Викимедија, или су се сами заинтересовали. Само што нисам приметио да је неко из ВМРС у скорије време поставио концизно питање заједници какве проблеме има овде, за шта највише фале људи, шта треба поправити и унапредити, да се и о томе размисли, па да се осмисли мало боља политика привлачења нових људи. Ту не рачунам пар активних корисника који учествују у раду исте, јер је то далеко мање од читаве заједнице и верујем да свако има понешто да напише. Многи имају проблем и са организацијом времена, што је један од најбитнијих фактора, а још ако имају на уму да се ово ради волонтерски, одустају. Неки тренинг „меких вештина“ с времена на време можда не би био лоша ствар, ако има услова да се спроведе. (организација, тренер, простор, заинтересовани, логистика...) --Lotom (разговор) 08:07, 21. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: нисам сигуран да сам разумео. Да ли предлажеш да ВМРС организује софт скилс тренинг за заинтересоване чланове заједнице? --Miljan Simonović (разговор) 09:09, 21. октобар 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Па на активне уреднике то и не би имало превише утицаја у смислу воље за уређивањем, за неке евентуалне нове можда и би. Мислим да о томе треба размислити, направити неко мини истраживање и испитивање, да ли се исплати, колико је људи заинтересовано и слично. То може бити корисно и генерално, не само за рад на Википедији и сродним пројектима, а опет смо сви овде пре свега људи. Ни то не гарантује да ће се било ко задржати, али би могао да буде неки подстицај. Значи треба пронаћи начин да се људи подстакну, да им се омогући да се извежбају, а да пројекат не трпи, односно да се не затрпава лоше написаним садржајем. --Lotom (разговор) 10:17, 21. октобар 2019. (CEST)

Да не околишамо, чињеница је да пројекат годишње добије неколико стотина лоших чланака и још много оних који су преписани са других веб-сајтова. Уопште не треба полемисати и упирати прст у било кога, кад је јасно као дан да је цео тај систем лош. Ако немате услове да прегледате и обучите неколико стотина људи, логично је да се тај број смањи, или да се чланци пишу у песку и нацрту, па накнадно сређују. Већ годинама Викимедија свесно оставља такве чланке на пројекту, а неретко се ти лоши и патролирају. Никада се није ништа променило, питало за идеју, нити усвојио било какав предлог људи мимо ВМРС. Када се то све сабере, сумња да је ВМРС битан само квантитет, а нимало квалитет је оправдана. @MarinaSimic: пошто већ два пута понављаш о неком доласку људи преко Викимедије, то је било преко неких других пројеката, не овог. Хиљаде студената је прошло кроз Википедију и никада се није вратило, тако да је овај пројекат и по томе велики промашај. --MareBG (разговор) 13:36, 21. октобар 2019. (CEST)

@MareBG: Распитај се мало како ти други пројекти функционишу. Колико сам ја упућена, гламери практично добију једномјесечни плаћени посао за дигитализацију, док се образовни програм ради 2 сата са најмање 15 волонтера. Једноставно је, колико пара − толико музике. Не можемо очекивати неке вау резултате, једино што се може ту поправити јесте да се за вође радионица не шаљу људи који немају практичног искуства у уређивању Википедије. А највише од свега треба да се поправи комуникација са заједницом. Онај ко је задужен да прегледа све те наштанцане радове треба да се консултује са заједницом ако не може све сам прегледати, а не да то остане тако накарадно следећих 10 година. Или, још горе, да се очекује да то неко од нас сређује неким неписаним правилом. — Марина Симић (разговор) 14:43, 21. октобар 2019. (CEST)

@MarinaSimic: Знам како и слажем се. Изнео сам горе како се може стати на пут лошим чланцима. Радити их у песку или нацрту, па после преправљати или једноставно смањити број уређивача јер се нема услова. На Викимедији је да ли ће то да прихвати, а ако не само ће потврдити сумњу да им је битан кванититет из неких других разлога а не квалитет на Википедији. Комуникацију не треба поправити, већ успоставити. Ми смо ту и чекамо. --MareBG (разговор) 14:58, 21. октобар 2019. (CEST)

@MareBG: Дефинитивно се слажем. Знам да је раније било расправе око тога зашто људи не раде прво у пијеску, али нисам схватила проблематику иза тога. Мени то звучи сасвим реално и изводљиво, чак сам то и користила на једној радионици коју сам држала. А комуникацију свакако треба успоставити. — Марина Симић (разговор) 15:21, 21. октобар 2019. (CEST)

Било је и око тога конкретних проблема. Ако се додају категорије, то је опет видљиво у ГИП-у, што исто није добро. А ако није видљиво у ГИП-у, онда је проблем што то остане неискоришћено негде тамо у песку. А буде ту, с времена на време солидних чланака. Није пречеста појава, али деси се. То исто треба видети како решити. Мало чачкати по модулима, онемогућити приказивање неких категорија ван ГИП-а, једноставнији кодови... Потребан нам је бољи увид и контрола таквог садржаја. Да ли ће то бити кроз неке шаблоне, у посебном именском простору, кроз скривене категорије, било шта што би решило постојеће проблеме, или их свело на минимум. Оцењивачи користе дешборд, али мени ни то не изгледа довољно практично за нас овде. --Lotom (разговор) 15:36, 21. октобар 2019. (CEST)

Треба расписати званичну расправу и затим гласање како би донијели одлуку да све ГИП чланке означене као семинарске радове, а од чијег је креирања прошло нпр. три мјесеца, пребацимо у Нацрт. Исто правило примјењивати и убудуће. А онда се могу покретати акције/такмичења међу уредницима да се ти чланци у нацрту сређују енциклопедијски и претварају у ГИП. Дакле, ако нам је свима жао да ометамо студенте у току рада и тиме можда утичемо и на њихову оцјену/бодове (не морамо одмах бити бабароге) онда бар можемо дјеловати накнадно у виду тих три мјесеца закашњења када можемо почети да ствари доводимо у ред. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:36, 21. октобар 2019. (CEST) с. р.

Није лоша идеја. Не морају се нужно пребацивати у Нацрт (јер се беспотребно компликује, пошто се опет морају враћати кад се среде, а нису ни сви за сређивање), али акције као такве су добра идеја. Последњих неколико акција које је заједница организовала су прошле сасвим добро и без икаквих награда (ако споменице не рачунамо у награде) дале су добре резултате. Период од 3 месеца има смисла, па би то значило да можемо да имамо 4 акције годишње (или 3, пошто се током летњег распуста не пише). Чак мислим да би ВМРС могла да се бави тим „досадним послом” — да попише све чланке из претходна три месеца, направи страницу акције и све остало што је неопходно. А као додатна мотивација за заједницу могле би да се дају и симболичне награде (књиге, ваучери, улазнице за музеје,...) за најистакнутије уреднике. --Miljan Simonović (разговор) 16:45, 21. октобар 2019. (CEST)

Застава СРЈ - Застава СЦГ

Позивам активне кориснике да се укључе у расправу и изнесу своје мишљење о сукобу у мишљењу између Корисника:Сорабино и мене по питању чланака о застави Савезне Републике Југославије. Наиме Застава СР Југославије је коришћена од 1992. до 2003. године као застава СРЈ, а потом је од 2003. до 2006. као привремено решење коришћена као Застава СЦГ, јер тадашњи српски и црногорски политичари нису успели да постигну консензус око нових државних симбола. Како је СЦГ била орочена на 3 године, односно до црногорског референдума, договорено је да се до тада користе државни симболи бивше СРЈ — застава, грб и химна. Све то је корисник Сорабино и сам лепо описао и све то треба да се налази у чланку Застава Савезне Републике Југославије јер се о тој застави и ради, а не о некој другој новој застави. Застава СЦГ никада није усвојена, а самим тим није ни постојала. Да ли онда треба да правимо и чланак Грб СЦГ, када је реч о грбу СРЈ. Да ли тако чланак Хеј, словени треба да поделимо на чланке химна ФНРЈ, химна СФРЈ, химна СРЈ и химна СЦГ?

Такође потпуно непотребно су направљене следеће категорије — Категорија:Заставе Југославије и Категорија:Грбови Југославије, јер их има укупно три. Чему категорије за само три чланка!? Све се ово решило једноставним шаблоном — Шаблон:Државни симболи Југославије --Pinki (разговор) 15:58, 6. октобар 2019. (CEST)

• Корисник Pinki је једнострано и без покретања икакве расправе на страници за разговор при чланку који је желео да споји, извршио спајање чланка Застава Србије и Црне Горе са чланком Застава Савезне Републике Југославије, што је потпуно неоправдано, пошто је реч о две различите теме, као што сам покушао да му објасним у међусобној комуникацији (овде), али узалуд. Потпуно је јасно да је реч о различитим темама, што није ни потребно образлагати. Исти се односи и на примедбе о категоријама, које су потпуно неоправдане. Сорабино (разговор) 16:10, 6. октобар 2019. (CEST)

Sorabino Али то је једна те иста застава, не видим у чему проблем. Ради се о истој застави, само је држава променила име у СЦГ, дефакто то је и до 2006. била СР Југославија.--Soundwaweserb (разговор) 16:34, 6. октобар 2019. (CEST)

Soundwaweserb, није овде у питању сам изглед заставе, већ тема чланка. Исту заставу је имала и Краљевина СХС/Југославија, па никоме не пада на памет да спаја чланке. Ако се чланак зове Застава Савезне Републике Југославије онда у њему треба да буде садржај који се односи на заставу те државе (1992-2003), а у одвојеном чланку Застава Србије и Црне Горе треба да буде садржај који се односи на заставу те државе (2003-2006). То је просто ствар логичног односа наслова и садржаја. Сорабино (разговор) 16:42, 6. октобар 2019. (CEST)

Али човече Божији никада није постојала застава СЦГ. Лепо си о томе писао у чланку. Схвати нема је није постојала, коришћена је стара застава. Пишеш овде о СЦГ као да је то нека права држава, а не државна заједница орочена на три године. --Pinki (разговор) 16:50, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, то није тачно. Застава ДЗСЦГ је постојала и званично је установљена посебним чланом Уставне повеље од 4. фебруара 2003. године. Према томе, подвођење садржаја о тој застави и свим оним расправама о одређивању њеног изгледа под наслов чланка о застави претходне државе је методолошки потпуно неоправдано. У раздобљу од 2003. до 2006. године, нико није расправљао о некаквој "застави СРЈ" нити је југословенска тробојка уопште узимана у разматрање као решење за заставу ДЗСЦГ. То што је коришћена као привремено решење је само један делић шире теме која се односи на утврђивање заставе ДЗСЦГ, тако да та тема заслужује одвојен чланак. То су тако једноставне и потпуно јасне ствари. Сорабино (разговор) 16:56, 6. октобар 2019. (CEST)

Океј, и шта написати у засебан чланак о застави СЦГ, а да већ не стоји у чланку о застави СРЈ? Поређење Краљевине СХС са СЦГ је крајње бесмислено --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:34, 6. октобар 2019. (CEST)

Ради поређења, ево на шта је личио првобитни чланак (без и једне једине референце и без литературе), а ево како су изгледали одвојени и тематски јасно разграничени чланци након мог писања: Застава Савезне Републике Југославије и Застава Србије и Црне Горе. Потпуно је неоправдано подводити садржаје о застави ДЗСЦГ под чланак који се односи на заставу претходне државе, пошто је реч о две сасвим различите теме. Сорабино (разговор) 17:42, 6. октобар 2019. (CEST)Сорабино (разговор) 17:39, 6. октобар 2019. (CEST)

Не видим никакву потребу за раздвајањем на посебне чланке. Користила се иста застава и то тек три године, па не видим шта толико може да се измисли да би чланак сам по себи био пожељан за раздвајање. Смисленије је да буде један чланак са одговарајућим одељцима, који би уз додатну дораду евентуално могао да се предложи и за неки статус, него два мала чланка скромног квалитета. Јединствен и довољно садржајан чланак, који свакако неће бити предугачак, мени је овде потпуно прихватљив. --Lotom (разговор) 11:37, 8. октобар 2019. (CEST)

Lotom, значи по теби, садржај који се односи на заставу ДЗСЦГ треба да се налази у чланку о застави претходне државе, и то под насловом који се односи само на заставу СРЈ? Да ли си уопште погледао на шта је личио тај првобитни "јединствени" чланак, који није имао ни референце, ни списак литературе, тако да сам управо због тога направио одвојене, знатно проширене чланке, са комплетним референцама и литературом: Застава Савезне Републике Југославије и Застава Србије и Црне Горе. Другим речима, потпуно је нетачно да су одвојени чланци мањег квалитета, пошто је првобитни обједињени чланак био на нивоу клице. Ко у старту не схвата да је овде реч о две потпуно различите теме, ту му нема помоћи. Толико труда су наши људи уложили на страним Википедијама да спрече спајање матичних чланака о СРЈ и ДЗСЦГ, а ми сами себи овде забадамо нож у леђа. Само је питање када ће се и овде поново наћи неки "стручњак" да предложи спајање чланака Савезна Република Југославија и Србија и Црна Гора. А ствар је савршено једноставна: ако нам матични чланци нису спојени (а нису, на срећу) и ако су нам матичне категорије нису спојене (а нису), онда то значи да ни тематске чланке не треба спајати. За спајање не постоје ни формални, ни суштински разлози. Сорабино (разговор) 12:27, 8. октобар 2019. (CEST)

Овде није реч о државама, него о симболима, односно застави. СЦГ је наследила исту заставу од СРЈ и сви горе су то написали. Значи није ништа ново и различито и не видим нити један разлог за дуплирањем чланака. Сам си навео, формално је установљено, а то је морало да се догоди када је оформљена нова државна заједница. Нико овде не потенцира спајање чланака о државама, јер је ту постојало више одступања и има о чему да се пише, за разлику од ове теме. Ја не узимам у разматрање твој допринос, нити се примедба о квалитету односи на то, већ на генерално стање ствари. Питање је само раздвајања чланака и оправданости таквог потеза, коректне доприносе на чланку нико не спори. Верујем да је сасвим оправдано да имамо један садржајнији чланак, него да делимо на два која би се у великој мери преклапала. А би сигурно, с обзиром на то да је суштински иста ствар. Преусмерења би постојала свакако. --Lotom (разговор) 12:59, 8. октобар 2019. (CEST)

Lotom, стварно не разумем о каквом "преклапању" говориш? Молим те, погледај раздвојене чланке Застава Савезне Републике Југославије и Застава Србије и Црне Горе, у њима нема ни једног слова преклапања! Теме су потпуно различите, формално и суштински. Проблематика која се у одвојеним чланцима обрађује потпуно је различита, али кога је још брига да чита - поводе се људи за пуким изгледом привремене заставе. Али ако већина упркос свему хоће спојени чланак, онда нека се спајање доведе у ред, а то би значило да и наслов чланка треба прилагодити обједињеном садржају. И баш на том питању би се видело колико је спајање било погрешно, пошто застава СРЈ никада није добила било какав званични статус у ДЗСЦГ, већ је употребљавана искључиво по правној инерцији, па самим тиме никада није ни била озваничена као застава ДЗСЦГ, нити је то ико чак и предлагао у свим оним расправама које су вођене (2003-2006), а управо то је суштина одвојеног чланка о застави ДЗСЦГ, који је и по наслову и по теми био јасно профилисан. То решење је имало многе предности, пошто су наслови одвојених чланака били јасни и у потпуном сагласју са њиховим садржајима, а сада уместо тога имамо шта? Механички одрађено спајање и наслов који није у складу са тематским опсегом спојеног чланка. "Ала га је оправио - свака му част!" Сорабино (разговор) 13:20, 8. октобар 2019. (CEST)

Признајем да ме донекле јеси убедио, али суштина остаје. Расправе су постојале, као и држава под другим именом, али се застава као таква користила до 2006. Сви покушаји да се нешто промени пропали су због несугласица и услед тога нити једно решење није званично усвојено. Једино што може да буде релевантно у склопу теме јесте управо расправа о увођењу нове заставе, али и даље стоји то да иста није постојала, односно није усвојено неко решење, сем прелазног које и сам наводиш. Тако да се чланак односи на заставу која никада није званично усвојена као неко ново решење, као и на предлоге који су одбачени. Једино што мени има смисла јесте да се то обради у чланцима о СЦГ и Застави СРЈ, без постојања засебног чланка. --Lotom (разговор) 14:35, 8. октобар 2019. (CEST)

Lotom, ОК бар смо се око тога разумели. Одвојене чланке сам направио управо због тога, дакле тек када сам након уласка у материју видео да постоји велики број сасвим посебних питања око којих су вођене све оне политичке расправе. И одмах ми је постало јасно да је питање "привремен заставе" било сасвим споредно у читавој тој причи, која је била знатно шира, у друштвено-политичком смислу. Да сам направио посебан чланак под називом "Привремена застава Србије и Црне Горе" (која је по изгледу била иста са заставом СРЈ), онда би имало смисла разговарати о спајању чланака, али ја нисам направио одвојени чланак о тој привременој застави, што би била ужа тема, већ сам направио чланак о застави ДЗСЦГ као уставно-правној категорији и теми друштвено-политичких расправа, што је знатно шира тема која је по мом суду заслуживала и посебан чланак. У сваком случају, ако овде нема интереса да чланци буду раздвојени, онда ће бити један чланак о обе теме, али би у складу са тим требало извршити и прилагођавање наслова, како би се већ по томе видело да чланак покрива оба раздобља (1992-2003 и 2003-2006). На пример: "Застава СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе" или нешто томе слично. Сорабино (разговор) 17:16, 8. октобар 2019. (CEST)

Све то што ти причаш везно за ту заставу, или боље речено сва та правдања зашто си направио тај чланак, могу да се примене и на позенцијални чланак Химна Србије и Црне Горе. Шта има везе што је химна била Хеј Словени кад се текст о њој може репризирати у три одвојена чланка, као Химна СФРЈ, Химна СРЈ и Химна СЦГ. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:05, 8. октобар 2019. (CEST)

@НиколаБ: Управо то сам му и ја рекао и питао га да ли треба направити и чланак о грбу СЦГ, који је уствари грб СРЈ. --Pinki (разговор) 20:37, 8. октобар 2019. (CEST)

НиколаБ, Pinki, вама двојици изгледа није сметало што је читава ова материја, још од настанка чланка (2005) па све до сада (2019) дакле пуних 14 година практично стајала на нивоу клице од десетак редова, без икаквих референци и литературе. То вам је било ОК, никакве примедбе нисте имали, нити вам је пало на памет да се бавите неким креативним доприносом. А сад кад је неко ушао у материју и направио тематске чланке, са референцама и литературом, одједном сте постали велики стручњаци. А ко год барем имало уђе у материју, одмах схвата да је реч о две посебне теме, које заслужују посебне чланке. Сорабино (разговор) 21:01, 8. октобар 2019. (CEST)

Помоћ

Замолио бих некога да измени централни опис. [1] --Rastko Milenković (разговор) 13:07, 15. октобар 2019. (CEST)

Одрађено. --Rastko Milenković (разговор) 13:14, 15. октобар 2019. (CEST)

Траже се фотографије за чланак Чесма Гушевица

Како нисам из Пирота а управо сам уредио чланак Чесма Гушевица, неопходне су ми фотографије ове чесме како би чланак био садржајнији. Молим уреднике из Пирота да усликају овај објекат и поставе слике. Унапред хвала.--Dr Milorad Dimić (разговор) 16:29, 16. октобар 2019. (CEST)

Pošto živim u Pirotu, fotografisaću ovih dana i staviću na Commons-u kao i u članak fotografije. Pozdrav Vilena66 (разговор) 18:27, 16. октобар 2019. (CEST)

Када се не зна датум смрти

Да ли постоји неко правило шта се пише у загради на почетку биографског текста и у кутијици када се не зна датум и место смрти? Питам за чланак: Александар Илић. --Mr. Vols (разговор) 18:25, 24. октобар 2019. (CEST)

@Mr. Vols: Нисам сигуран каква је пракса и да ли постоји неко правило, али сам пронашао датум и место смрти. Овде пише да је умро 28. фебруара 1947. године у Сремској Митровици. Поздрав! — ВЛАДА ^да? 18:34, 24. октобар 2019. (CEST)

Хвала ти! Баш ми је требала ова информација. Поздрав. --Mr. Vols (разговор) 18:55, 24. октобар 2019. (CEST)

Када није познат датум смрти, може се у ставити ? или непознато. Могу се чак и изоставити заграде на почетку чланка, тако да само у кутијици стоји да није познато када је и где особа преминула. --Miljan Simonović (разговор) 19:18, 24. октобар 2019. (CEST)

Шаблон:Јез-малајс

Шаблон за малајски језик (Шаблон:Јез-малајс) не показује искошена слова, а требало би, јер малајски језик користи латиницу...види пример у чланку "Малезија" --SrpskiAnonimac (разговор) 11:26, 28. октобар 2019. (CET)

@SrpskiAnonimac:   Урађено — ВЛАДА ^да? 13:41, 28. октобар 2019. (CET)

Питање

Како треба да се зову чланци о грбовима и заставама руских република: Република Алтај, Република Коми и Република Крим?

Чланци се тренутно зову:

• Грб Републике Алтај / Застава Републике Алтај
• Грб Комије / Застава Комије
• Грб Крима / Застава Крима

Постоје слични примери – Аутономна Република Крим и Република Косово:

• Грб Аутономне Републике Крим / Застава Аутономне Републике Крим
• Грб Републике Косово / Застава Републике Косово

Зар чланци о Републици Крим не требају да имају и назив Република у наслову, или чланци о Републици Алтај треба да се преименују, да немају назив Република у наслову?

Зар чланци Грб Крима / Застава Крима не би требало да буду взо чланци, у коме ће да стоје чланци о Републици Крим и Аутономној Републици Крим?

--SrpskiAnonimac (разговор) 21:55, 7. новембар 2019. (CET)

Што се мене тиче префикс „република” је сувишан. Чим се говори о званичним симболима, јасно је да је реч о неком од политичких субјеката. Република Косово није за поређење јер код нас то има потпуно другачију конотацију. Застава Крима је застава Крима, био он субјект Украјине или субјект Руске Федерације. То је неко моје мишљење --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:04, 7. новембар 2019. (CET)

На sr.wiki чланак Грб Крима је само о Републици Крим, док је на ru.wiki и en.wiki и за Аутон. Републику Крим и за Републику Крим...чланци Грб Аутон. Репуб. Крим и Грб Репуб. Крим су преусмерења на чланак Грб Крима --SrpskiAnonimac (разговор) 22:57, 7. новембар 2019. (CET)

Одговор

Алтај
Руска Федерација има два субјекта сличног имена: Република Алтај и Алтајски крај/Алтајска Покрајина, коју сами Руси чешће зову само Алтај. Да би се избјегла замјена појмова у вези ова два субјекта — (тренутно) користимо њихова пуна имена: Грб Републике Алтај и Грб Алтајске Покрајине. Напомене ради, због истог проблема се водила полемика и у самој Русији, па су неки за Републику предлагали враћање званичног имена у Горњи Алтај. Оног тренутка кад Руси и званично усвоје неко друго име за један од ова два ентитета и ми ћемо овдје то прихватити.

Комија
Република Коми је такође један од субјеката Руске Федерације. Код нас се у неким писаним уџбеницима (сасвим оправдано) појавио и назив Комија, за дати субјект. У самој Русији, али и у свим другим језицима користе се скоро искључиво називи: Република Коми и Комијска Република. Пуни назив са (оним „Република”), користи се јер се матични народ такође зове Коми (а то је старији појам). Лично, не видим разлог зашто морамо слиједити примјер других језика, ако за дату Републику имамо једноставнији српски назив. Тако слиједи Грб Комије, Застава Комије.

Крим
У периоду 1991—2014. на полуострву Крим, постојао је политички субјект под називом Аутономна Република Крим, а касније Република Крим. Ако за неки појам, желимо истаћи да се односи на период пре или после 2014. онда користимо пуни назив ентитета, нпр: Државни савјет Аутономне Републике Крим, те касније Државни савјет Републике Крим. У случају да се дати појам може односити на оба периода (пре и после 2014) онда једноставно користимо само ријеч Крим, па тако имамо Грб Крима, Застава Крима... јер би у противном беспотребно дуплирали чланке.

Косово
У српском језику, Косово је примарно назив на географску област источно од Метохије. У политичком смислу имамо појмове Косово и Метохија, те Република Косово. И овдје треба избјегавати дуплирање чланака, али мени лично није познат континуитет симбола ова два ентитета. Тако да можемо говорити само о Грбу Републике Косово или застави истог... Радован ⁂ 01:23, 9. новембар 2019. (CET)

Технички проблеми

Поздрав свима, могући су технички проблеми при дизајну приказа знака тачка-зарез на појединим страницама попут историје измена, доприноса, списка надгледања и слично. Ради се на решавању овог проблема, тако да се надам да ће што пре бити решено. Срдачно, --Zoranzoki21 (разговор) 03:25, 8. новембар 2019. (CET)