Википедија:Трг/Википолитика

Потреба страница Алта Роса (Баиа де Бандерас), Патику и сличних

Да ли је реална потреба за овакве странице постоје? Значи само на српској и српскохрватској википедији постоје странице о селима популације од 1 Алта Роса (Баиа де Бандерас) до пар стотина, или о ненасељеним острвима Патику и слично. Скоро увек излазе овакве странице кликом на Случајна страница. Разумео бих да ми избацује нека села са Балкана, али ова у Италији и Мексику, бар за мене немају никакву сврху (нек ми се јави коме имају сврху). Главно питање: Да ли ja смем овакве странице брисати? Konduras (разговор) 18:02, 29. август 2019. (CEST)

Не, то се може сматрати вандализмом. @Dcirovic: је уносио странице тог типа па нека он објасни поенту. Ја не знам поенту, и не желим да се мешам. --Zoranzoki21 (разговор) 18:56, 29. август 2019. (CEST)

Било би лепо да сазнамо поенту постојања страница за села које становници те државе (или регије) вероватно не знају за њихово постојање. Konduras (разговор) 19:27, 29. август 2019. (CEST)

Па и у Србији не зна сваки становник наше државе сва места која постоје, а за неке имамо чланке неке не. Ово сам осетио на себи икс пута лично за село у коме ја живим. Коме год споменем гледају ме немо, не знају. И сад Википедија не треба да има чланак о њему. Нема смисла. --Zoranzoki21 (разговор) 20:33, 29. август 2019. (CEST)

Кад већ имамо уреднике чији доприноси су еквивалентни постојању села са једним становником, зашто не би имали и чланке о тим селима. Свако насељено место, имало оно десет милиона или десет породица је релевантно само по себи и једнако значајно. Коментар о острвима боље да задржим за себе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:46, 29. август 2019. (CEST)

Јел добијаш много информација о тим селима? Ај да има више информација на било ком језику, па на Google Translator па да сазнам нешто, не бих се бунио. Али не добијам уопште информације. Колико је било грађана и породица у неком селу на неком попису/процени, надморску висину, савезну државу и то је то од информација. Ни историју кроз године колико грађана је било. Да има више информација на било којој википедији, не бих се бунио. Konduras (разговор) 19:54, 29. август 2019. (CEST)

Никола није неки аргумент имамо уреднике који не доприносе баш много па се то пореди са тим селима који имају једног, чак и ниједног становника. Свако доприноси колико жели. Али се слажем са аргументом око релевантности. --Zoranzoki21 (разговор) 20:33, 29. август 2019. (CEST)

Enciklopedija obuhvata širok opseg tema, onih o kojima se mogu napisati opširni članci, kao i onih o kojima je malo podataka dostupno. Diskusija o unosu naseljenih mesta je vođena na trgu. Odlučeno je da članci o toponimima trebaju da postoje. --Dcirovic (разговор) 20:08, 29. август 2019. (CEST)

Ако је тако одлучено да се направе странице о местима са мало информација, онда нека остану. Само ми није логично да на енциклопедији (на српском језику) буду мексичка насељена места, док иста не постоје на енциклопедији шпанског језика. Исто тако, зашто нема, на пример, моје село (по попису из 2011. године има 1.900 становника) у шпанској енциклопедији, а о општини (по попису из 2011. године има 59.500 становника) има свега три реченице и кутијица? Konduras (разговор) 20:27, 29. август 2019. (CEST)

Шпанци се не оптерећују нешто јер имају преко милион и по чланака. Али, сваки пројекат има своју политику и начин рада, нити имамо уредника колико они имају, тако да ми не можемо утицати на њихов рад нити они на наш. --Zoranzoki21 (разговор) 20:33, 29. август 2019. (CEST)

Кад се већ расправљамо, зашто енглеска википедија о проји није повезана са српском википедиом о проји? Konduras (разговор) 20:42, 29. август 2019. (CEST)

Ја колико знам повезано је. Иначе, @Konduras, НиколаБ и Dcirovic: Пребацио сам ово све са администраторске табле, јер није то место за расправљање. --Zoranzoki21 (разговор) 20:46, 29. август 2019. (CEST)

Пребацује на кукурузни хлеб, барем колико ја разумем енглески (Cornbread) Konduras (разговор) 21:19, 29. август 2019. (CEST)

А на коју страницу на тамошњој Википедији треба да линкује наша домаћа страница? --Zoranzoki21 (разговор) 08:11, 30. август 2019. (CEST)

Проја (наша википедија) на Proja (енглеска) Konduras (разговор) 11:58, 30. август 2019. (CEST)

Хвала на пријави уочене грешке, исправио сам. --Zoranzoki21 (разговор) 15:06, 30. август 2019. (CEST)

Гласања и гласови

Покретао сам ово питање више пута на дискорд серверу, а сада ево и овде. Многе велике енциклопедије (међу којима и Википедија на руском, на енглеском итд.) одавно су укинуле пуко пребројавање гласова јер то није у духу Википедије. Генерално, Википедија није већинска демократија, те гласање није замена за аргументовану расправу. Консензус се постиже кроз предлагање, дискусију и сарадњу и одобравање других корисника. Ток гласања може свако да промени и злоупотреби позивањем корисника са сличним ставом да гласају на исти начин, односно лако се може манипулисати гласањем. Код расправе то није случај. Утврђује се ваљаност/валидност изнетих аргумената и налази неки компромис.

Сад, не верујем да би нагло могли да променимо све странице гласања у расправе будући да гласања имају широку примену и дугу традицију, али бар некако да их смањимо или ограничимо. Чланци за брисање су нам пуко пребројавање плусића и минусића. Lotom је предлагао да се ЧзБ претвори у расправу и најбољи аргумент одлучиће о судбини чланка, а коначна одлука о судбини чланка треба да остане админу који ће на основу изнетих аргумената предузети одговарајуће радње. Исто као што и бирократе имају право да доделе АП по свом нахођењу (имајући у обзир аргументе са расправе). Што се сјајних и добрих чланака, као и изабраних спискова тиче, ту можемо да применимо сличну процедуру. Нпр. на Википедија:Добри чланци/Номинације одржаваће се расправа. Ако добар део заједнице аргументовано подржава доделу статуса, тако ће и бити. Ако буде противљења, може се одржати гласање за предлог. На тај начин би се и скратила процедура за добијање статуса код чланака са огромном подршком.

Шта ви мислите о овоме? Да ли имате неки друкчији предлог промене? — Жиле (✉) 19:35, 8. септембар 2019. (CEST)

Само да се оградим, нема смисла тумачити аргументе на начин најбољи или најлошији, већ да ли су основани или не. А сама та основаност се може извући или из проверљивости конкретне тврдње, или из неког уопштеног става заједнице. Међутим, тешко ћемо ово скорије да променимо, јер нисам сигуран колико смо као заједница спремни на такав корак. --Lotom (разговор) 20:05, 8. септембар 2019. (CEST)

Управо тако. Основаност аргумената засниваће се на проверљивости или неке смернице/правила и сл. Слажем се да је предлог теже спроводив, али то не би требало да нас ограничава. Ако се заједница сложи, применићемо. — Жиле (✉) 22:02, 8. септембар 2019. (CEST)

Иако сам се поприлично навикао на гласање, ово делује као одлична идеја за побољшање квалитета гласања. Мада, иако се гледају аргументи, можда би требало да се спомене да је пожељно или бар дозвољено да се користе и шаблони који су досад користили за то (За, Против, Брисати итд). Немам више шта да кажем што ви нисте. — ВЛАДА ^да? 20:47, 9. септембар 2019. (CEST)

Проблем у томе јесте што се употребом тих симболчића аутоматски истиче да је то гласање и онда ће се увек наћи онај један ко ће метнути само симбол без образложења. На Викиманији се причало о систему рецензирања чланака. Примењује се када се бира добар/сјајан чланак или изабрани списак. Наиме, ради се о томе да свако има право да рецензира номинацију писањем бар 2 реченице текста о њему. На крају, ако се сви аргументи испоштују и дође до свестране сагласности, чланак добија статус. Тај систем применила је Википедија на индонежанском (а и на енглеском) и примећен је пораст квалитета и стандарда чланака с датим статусом. Можда бисмо то могли да направимо за почетак, а ако добро прође онда и са ЧзБ-ом да урадимо нешто слично. — Жиле (✉) 01:34, 10. септембар 2019. (CEST)

Као што сам у више наврата рекла, мени је сасвим бесмислено пустити једну особу да одлучи о нечему, било да је то администратор, бирократа или неко трећи. Нико не може бити сасвим објективан и да обрише или не обрише чланак на основу аргумената, а да се притом не води својим мишљењем. Ја сам чак предлагала и гласања када се трајно блокирају корисници који немају очигледне вандализме. Кад су неке „трајније” ствари у питању, ја бих ту оставила гласање. Ипак, гласања за добре и сјајне чланке би могла лагано да се укину. Миљан има добру идеју што се тога тиче, па позивам њега да се изјасни. — Марина Симић (разговор) 09:24, 10. септембар 2019. (CEST)

Да, да. Требало би наћи неки балас између администратора и заједнице. Мислим да @Wikiwind: има неке предлоге за то, па би било сјајно када би их изнео. И ја сматрам да се треба изјашњавати за трајно блокирање неког корисника. То може бити и дискусија/расправа, мада и гласање, али да се пуки гласови или гласови типа слажем се/не слажем се не рачунају. Заправо, Марина, ова идеја коју сам горе изнео јесте Миљанова . Хехе. Срдачан поздрав. — Жиле (✉) 10:09, 10. септембар 2019. (CEST)

Што се тиче чланака за брисање, не би то требало да буде неки проблем, ако се ствари поставе како треба. @Жељко Тодоровић: има право што се тиче дефинисања неких правила, јер у то треба да буде укључена читава заједница. Можда би неки спам мејлови могли да помогну у томе, али отом-потом. Треба то да буде смисленије од онога што сам ја урадио прошли пут, па да се сређује једно по једно. Ако имамо јасне критеријуме, онда се предлагач за брисање позове на неки од њих, у полемици се оставља постор да неко изнесе другачији аргумент, али опет позивајући се на неки критеријум. Ако чланак прође било који од тих критеријума, онда остаје, у супротном се брише. Такав је принцип на ен.вики, чисто и то да напоменем. За мене је то легитимно, не због упоређивања са другим пројектима, већ због тога што би постојала нека доследност. На тај начин би чисто лупање рецки било обесмишљено, јер се не би пребројавали субјективни гласови, већ би се тумачила образложења. Ту би улога администратора била маргинална и сводила би се на проверу чињеница. Ако је оно на шта се неко позива тачно, однсно проврљиво према референцама и у складу са установљеним питањем значаја, онда је то основан аргумент. Значи, нема шта ко да премерава чија је теза лепша, те да ли је неко млада звезда и остале глупости, већ да ли написано има смисла, а то може да се изведе само ако се прво усагласимо око неких основних правила и било би добро да тиме покупимо што више потенцијалних случајева. Онај општи праг значаја је одавно превазиђен, јер је данас практично могуће пронаћи изворе за било шта, а не знам на основу чега ћемо да установимо да ли је неки извор релевантан или не, сем према личном убеђењу. Малициозни сајтови и они где су вести претежно лажне, углавном се блокирају глобално, па их није могуће користити као извор. @Soundwaweserb: Надам се да сам појаснио на шта сам мислио под пребројавањем и тумачењем аргумената. --Lotom (разговор) 11:04, 10. септембар 2019. (CEST)

У суштини, могло би да прође. Планирао сам да се у почетку фокусирам на статусе, тако да ћу пробати прво њих да ажурирам према предложеном систему рецензирања. Затим би могло и уједначити систем чланака за брисање с оним на ен.вики. Није проблем. Што се извора тиче, не оцењује се њихова релевантност него поузданост. А о томе имаш у овој смерници. А слажем се да постоји и субјективност у оцењивању. — Жиле (✉) 09:07, 11. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Већ сам раније негдје написао да би можда имало смисла одредити неки гранични распон у оквиру којег би администратори могли затварати гласања оцјеном аргумената. Тренутна ситуација је да ако је 69% корисника гласало за брисање, чланак остаје, док ако је 70% гласало за брисање, чланак се брише, што је мало бесмислено. Моја идеја је да се одреди гранични распон (рецимо између 60% и 70%) и ако је резултат гласања у том распону, тада би администратори затварали гласање на већ предложени начин. Тај распон би могао бити ужи или шири (60 до 70, 50 до 70, 50 до 75, 60 до 80 итд) и администратори би могли затварати гласања оцјеном аргумената само у оквиру тог распона. Можда би имало смисла ту додати и гласања гдје не постоји интерес заједнице (гласало мање од 5 корисника). Уколико не постоји повјерење у једног администратора, таква гласања би могла затварати два администратора заједно. Мислим да је из досадашње расправе јасно да неке веће и драстичније промјене вјероватно неће проћи, а ни ја их вјероватно не бих подржао.— WR 13:20, 10. септембар 2019. (CEST)

Мени делује логично између 60 и 80% ако већ ограничавамо будући да су те бројке најближе оној пресудној (70%), међутим опет се све своди на неко пуко пребројавање гласова и још пуно бројки . Свиђа ми се идеја да два администратора затварају гласања. Како ће се то изводити? — Жиле (✉) 09:07, 11. септембар 2019. (CEST)

Ма мени ни то не пије воду. Опет се своди на одлучивање по слободној вољи, а то није добро. Најмањи је проблем ако чланак постоји, имамо брдо чланака који фактички не служе ничему, а питање колико је потребно да постоје. Међутим, ако се чланак брише, треба да постоји разлог, а не само зато што је, ето, некоме тако дошло. Исто тако, Ацо, ја разумем тенденцију да се преводи са ен.вики, тако је лакше многима, али мислим да та пракса није најбоља када је одржавање пројекта у питању. Треба прво да видимо на чему смо и како ћемо ми да дефинишемо неке стври, то је за сваки пројекат посебно. --Lotom (разговор) 10:43, 11. септембар 2019. (CEST)

Слажем се са Лотомом, то одлучивање је превише нестабилна ствар. Нађеш два админа који дијеле твоје мишљење и добијеш оно што желиш, без обзира на остатак заједнице. Можда сам ја песимиста, али мислим да се то неће користити на најбољи начин. — Марина Симић (разговор) 11:33, 11. септембар 2019. (CEST)

Не треба повећавати још моћ админа, а и да, може доћи до манипулација. Комплексна је ситуација ту за чланке за брисање, треба пронаћи неки баланс да свима одговара. За статусе је много лакше према изнетом систему. Сачекаћу још пар дана, па ћу покренути пододељак с детаљним предлозима промена за њих. — Жиле (✉) 12:00, 11. септембар 2019. (CEST)

Немој брзати, хајде да пробамо прво нешто да урадимо са неким критријумима, јер без тога нема схврхе мењати правила за брисање. Жаргонским речником „немамо за шта да се ухватимо“. Али то тек тамо почетком октобра. (Рокови на факултетима, плус што су неки још на одморима, а имамо и такмичење у току.) Кад смо већ чекали оволико, мислим да месец дана горе-доле није нека разлика. --Lotom (разговор) 12:34, 11. септембар 2019. (CEST)

Проблем и јесте што сви ми субјективно тумачимо правила, тако да не вјерујем да ће неки нови критеријуми за одређивање значаја помоћи да се то превазиђе. Ми и сада имамо општи праг значаја, па га свако тумачи како хоће. Одређена занимања се прецјењују и особе које се баве њима су практично аутоматски на Википедији без да им се оспорава значај, док се, с друге стране, одређена занимања потцјењују и такви чланци се често стављају на ЧЗБ. Има и особа које прелазе општи праг значаја а тешко им се може одредити занимање или се баве свачим помало. У таквој ситуацији, нисам оптимиста да се можемо договорити око неких критеријума поред ових који већ постоје, а и ако се договоримо тешко их можемо спровести јер ће свако и даље гласати према свом субјективном мишљењу.— WR 13:46, 11. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: ево да се и ја укључим у дискусију, пошто су ме Марина и Аца поменули. Сама идеја о укидању простог пребројавања гласова није нова, причало се о томе раније, а и колега Пинки је једно време имао жељу да променимо процес одабирања изабраних чланака. Ко што Марина и Аца рекоше, присуствовао сам ове године једном предавању на Викиманији на ком су људи из Индонезије говорили како су они побољшали овај процес. У суштини, знали су и сами да оно што постоји на ен.вики неће у потпуности радити код њих јер нису толико развијена заједница (као што не би радило ни код нас, барем не сада, а по мени ни у некој ближој будућности), те су извукли нешто што су сматрали да може функционисати и дорадили га. Процес код њих сада функционише тако што не постоје одвојено расправа и гласање, већ је све то сада једно, а током тог избора чланка корисници остављају „review” (рецимо да преведемо као рецензију). Правила су таква да уколико неко само остави за или против, то ће бити игнорисано. Чак ће бити игнорисане и поруке које садрже неколико речи или једну до две реченице. Дакле, рецензија може да буде коментар корисника који се само и искључиво односи на садржај чланка и који садржајно објашњава шта је то добро и/или лоше у чланку. Након што људи из заједнице оставе коментаре, било аутор чланка било неки други корисник може да исправи грешке на које је указано. Када су све сугестије испоштоване и прође одређени рок (нисам запазио колико траје ова процедура, али може се погледати на Википедији на индонежанском), чланак добија статус. Иако процес делује спор, они су за годину дана примене имали свега пар чланака мање него у години пре тога када је на снази био стари систем. Поред тога, ишли су и мало даље, те су половини изабраних чланака скинули статус и „пустили их кроз ово ново сито”.

Што се тиче осталих гласања, сматрам да нисмо још увек толико „напредни” као заједница да можемо да укинемо гласања код ЧзБ или неких још крупнијих ствари. По мени можемо да пробамо да идемо ситним корацима, да испробамо неку нову процедуру (која не мора да буде идентична горенаведеној) на неким „безазленим” стварима (јер изабрани чланци су нешто лепо, нешто чиме Википедија може да се похвали, док ЧзБ могу да буду болна тачка јер се (о) некоме брише чланак). Уколико тај нови систем буде функционисао за изабране чланке, лако се може прилагодити и за ЧзБ. Уз то, свакако подржавам промену правила о релевантности, али под условом да опет не загриземо превелику рибу. Ко што сам и тада предлагао Лотому, најлакше је једно по једно. Узмемо (ре)дефинишемо критеријуме за фудбалере, па онда за глумце, након тога за певаче,... Немогуће је све одрадити одједном. --Miljan Simonović (разговор) 13:49, 11. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Ма за изабране чланке је то најмањи проблем. Прво што их нема толико, друго што се такви чланци најчешће преводе са других пројеката, ако не у потпуности, онда добрим делом. Са изузетком онога што ради Пинки, јер су његови чланци посебна прича. Ту релевантност свакако није упитна, значи проблем мање, а практично је немогуће не бити субјективан јер има доста до визуелног идентитета чланка, који се некоме може допадати, некоме не. Ако је неки драстичан разлог у питању, па неко гласа против, иначе се у пракси то ретко дешава. Тако да је ту релативно једноставно увести рецензије, што је исто добра ствар, јер се намеће као логично да је неко ко коментарише прочитао чланак.

@Wikiwind: Ако се ствари поставе како треба, онда би се и то слободно тумачење свело на минимум. Међутим, има ту још проблема. Рецимо, обилно каснимо са патролирањем, а са друге стране имаш патролере, неки од њих су и администратори, који патролирају измене јер им се чини да су у реду. Можда се њима чини, али нису довољно упућени. Дешавали су нам се озбиљни пропусти, па чак и да промакну вандализми јер неко није водио рачуна шта патролира. Ја то опет некако испратим у оним чланцима који су ми у списку надгледања, али ми тренутно имамо >624 кила чланака. Немамо довољно активних корисника да би се то све испратило, али када бисмо се некако незванично поделили по областима шта ће ко да патролира, било би лакше. Ја прескачем оне теме које ми нису блиске, сем ако су неке тривијалне измене у питању. --Lotom (разговор) 14:57, 11. септембар 2019. (CEST)

Поруке на списку надгледања

Аца и ја смо дошли на идеју да постоји простор да се ове поруке побољшају и категоришу слично као што је одрађен редизајн сајтнотиса. Наиме, за мање упућене, Watchlist messages су поруке које се приказују уредницима на њиховом списку надгледања и служе да кориснике обавесте о стварима које су интерне, за разлику од сајтнотиса који обавештава о општијим стварима. Колико сам ја упућен, ове поруке се нису користиле до пре пар месеци, када је Викивинд ставио обавештење за изабране слике (могуће је да су се поруке користиле и раније, али у последњих пет година нису). Пошто се досад нису користиле, не постоје правила која наводе шта треба да се обавештава овим порукама, тако да су досад администратори интерфејса обавештавали уреднике само о расправама и гласањима за изабране слике и покаткад о некој расправи на Тргу.

Идеја је да се ове поруке користе како би се уредници обавестили о:

• расправама и гласањима за изабране чланке (и спискове)
• ЧзБ
• расправама и гласањима за изабране слике
• расправама о додели АП, патролерских и враћачких права
• битнијим расправама које се воде на Тргу

Поруке на списку надгледања се већ стављају помоћу одређеног шаблона, тако да је тај део исти као и код сајтнотиса. Покушали бисмо евентуално да побољшамо дизајн порука како би биле сличније сајтнотису и биле у складу са генералним минималистичким дизајном почетне стране (сада су то обичне поруке, црно уоквирене и зелено обојене, што и није баш естетски привлачно). Уз то, шаблон за обавештења би био дорађен тако да постоје категорије обавештења (као и за сајтнотис) и у зависности од типа обавештења (ЧзБ, додељивање права, ИЧ,...) шаблон би се бојио у одговарајућу боју.

Након што дефинишемо правила и употребу, била би креирана страница Википедија:Watchlist-messages где би детаљно била описана употреба ових порука и сва правила која буду изгласана. Шта заједница мисли о овоме? --Miljan Simonović (разговор) 20:51, 14. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Огромна подршка за ово. Било би супер направити нови дизајн који одговара минамалистичком дизајну Википедије и дефинисати правила тако да се зна за шта се обавештава. Помоћи ћу и у локализацији шаблона и параметара. — Жиле (✉) 20:59, 14. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Немам ништа против. --Lotom (разговор) 22:23, 14. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Добра идеја али мислим да ће бити превише порука ако се све наведено буде стављало. — Марина Симић (разговор) 23:57, 14. септембар 2019. (CEST)

 Komentar: Poruke u spisku nadgledanja rade samo ako je nekom jezik korisnickog naloga srpski. --Kolega2357 (разговор) 12:32, 16. септембар 2019. (CEST)

Гласања за статусе

Из горње расправе, дошло се до идеје да се укину гласања за статусе (Википедија:Добри чланци, Википедија:Сјајни чланци и Википедија:Изабрани спискови) и да се уместо њих уведе систем рецензирања. Миљан, Срђан и ја смо разрадили ту идеју. Наиме, сваки корисник ће моћи да остави рецензију на номиновани чланак. Рецензија би требало да буде дугачка најмање 2-3 реченице. Расправа би трајала 7 дана (или 14 ако номинација добије мањи број рецензија, типа мање од 5). Расправу би затварао неки администратор (двоумио сам се око овог, али мислим да би администратор био најобјективнији за такве ствари) који би проверио да ли су све рецензије уважене и сва питања решена.

О овоме се причало на Викиманији. Википедија на индонежанском је применила овај систем и примећен је пораст квалитета и стандарда чланака с датим статусом. На тај начин би се избегло пуко лупање плусића (Википедија:Шта Википедија није#Википедија није већинска демократија) и усредсредило се на сам садржај чланка, смањене би биле и злоупотребе, а у већини случајева и скраћено време до доделе статуса.

Шта ви мислите о овоме? — Жиле (✉) 20:12, 21. септембар 2019. (CEST)

Не би биле смањене злоупотребе, ако неко има своје гласаче, неће њима бити тешко да напишу кратак текст уместо да ставе за. Ко ће мерити дужину реченица и речи, а ко ће бити судија за аргументе? То ми је мало непрофесионално. Шта ако се деси да имамо пет људи који подржавају, а троје њих не, ко суди? --MareBG (разговор) 20:49, 21. септембар 2019. (CEST)

@MareBG: Ако та три корисника имају ваљане аргументе против, чланак вероватно неће добити статус. Ако су њихови коментари типа „Мислим да чланак не засужује статус”, „Не слажем се” или „Не испуњава критеријуме” без наведеног образложења, онда се њихови коментари неће уважити. Судија за аргументе би требало бити администратор, ако не, неко други кога за кога се овде договоримо. — Жиле (✉) 21:13, 21. септембар 2019. (CEST)

Против. То је раније било и укинуто је управо због злоупотреба. Генерално сам против сваког предлога који лишава права уређивачку заједницу и даје та права админима. Да смо ми нека заједница од преко 100 људи па је потребно увести представништво у виду администрације, па и некако, а овако истих 10-15 лица по СИ и сада као треба један „објективни” админ да се пробере и одлучи?! Одмах ми на примјер падају четири админа која нису способна да објективно поступају. На крају више штете од користи. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:55, 21. септембар 2019. (CEST) с.

@Жељко Тодоровић: Ако администратор није способан да објективно поступа, онда генерално не би требало ни да буде администратор. Као такав, само даје лош пример другим уредницима. Ако имаш предлог ко би други могао да затвара номинације, изнеси га слободно овде. — Жиле (✉) 21:13, 21. септембар 2019. (CEST)

@Acamicamacaraca: Не мислим да постоји меродавна особа тог типа. На администраторима јесте да буду објективни, али ко сам ја нпр. да судим на тему медицине или ти ако се у исту не разумеш, као и на друге теме, нама стране. Још кад би то било на једној особи, тек би било проблема. Зато мислим да ово није добра идеја. --MareBG (разговор) 21:18, 21. септембар 2019. (CEST)

@Жељко Тодоровић: Вечити ловац на „беле вране”, википедијанска верзија Илије Чворовића са реформским програмом идентичним петогодишњим развојним плановима у пољопривреди Северне Кореје. Ти стварно постајеш чангризава баба, а твоје неосноване прозивке и подбадања на свим могућим местима почињу да иритирају. Јеси сигуран да ти Јелена Карлеуша није узор? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:46, 22. септембар 2019. (CEST)

Океј. Слажем се да не треба сву моћ дати администраторима. Али и даље остаје питање, ко би онда могао да затвара расправе? Ко би према теби могао да ради то. Отворен сам за све предлоге и решења. — Жиле (✉) 21:25, 21. септембар 2019. (CEST)

Не знам баш за ово, ни садашњи систем није баш савршен, а сумњам да ће овај предложени бити савршенији од садашњег. --Zoranzoki21 (разговор) 21:22, 21. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Не подржавам, нисам сигуран на који начин би гласање постало компактније. — SimplyFreddie (разговор) 09:06, 22. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Против. Пракса показује да велики број људи није у стању да напише три или четири реченице при опису слике коју предлажу да буде изабрана за насловну страницу, тако да не знам којом Божјом надом мислимо да ће људи смислено да образлажу свој глас. Чак и да се уведе овакав систем, предвиђам да ћемо у образложењу преписивати флоскуле и реченице типа ”има пуно референци”, „лепо написан” итд. Треће, да се не лажемо, када гласамо, гласамо јер верујемо писцу тог чланка да је унео тачне податке. Једноставно нисмо полимати да бисмо знали да смислено прокоментаришемо сваки чланак за који се гласа. Четврто то што Википедија није демократија не значи да би требало да се претвори у свевлашће администратора. Mr. Vols (разговор) 09:26, 22. септембар 2019. (CEST)

Можда бисмо могли да проширимо то да један патролер који није учествовао у расправи затвара исту. То онда не би било свевлашће администратора. — Жиле (✉) 09:59, 22. септембар 2019. (CEST)

Можда, али свевлашће је најмањи проблем. Као што рекох, мислим да ће се систем само закомпликовати, а да неће дати очекиване резултате. Mr. Vols (разговор) 10:07, 22. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Апсолутно подржавам. Садашњи систем гласања је превазиђен и поприлично подсећа на социјалистичке скупштине где је другарица Ковиљка, по занимању дактилографкиња, простим дизањем руке и без потребе за икаквим образложењем била тас на ваги који ће одлучити да ли је доктор медицинских наука довољно компетентан да буде директор болнице. У преводу, 90% оних који гласају не прочитају ни увод чланка, или им се „кључне замерке” односе на положај неке слике или омиљена флоскула број референци. Поента овог предлога је да се развија дискусија међу уредницима која се базира на теми чланка. Рецензија значи написати смислен коментар у вези са оним шта си прочитао, а не да се расправа своди на модел „свиђа ми се имаш моју подршку”, или „није ово добар чланак”, а без да се наведе ни шта је конкретно добро, односно шта у ствари не ваља у том истом чланку. Недавно је једногласно као сјајан изабран биографски чланак, а да нико жив није приметио да је име у наслову транскрибовано апсолутно погрешно (прочитао сам чланак накнадно и заиста је одличан, али то је била једна, али огромна грешка). Овде није битно ко ће да затвара гласање, битно је да свако ко тврди да је нешто погрешно у чланку то мора и да образложи. Сам процес избора се не мора временски ограничавати и може да траје све док се не исправе недостаци у чланку, уколико аутор има жељу за тим. А пошто се колега Тодоровић боји да би поједини администратори добили превелику моћ (пази превелика моћ у избору статуса чланка хехе) нека се уведе правило да су администратори обавезни да напишу рецензију за сваки чланак кандидат. Кад си већ добровољно пристао да будеш администратор онда изволи па ради на напретку самог пројекта, а не да се паламуди у празно (да 'простите на изразу). На крају крајева један чланак имамо на тренутној расправи, један на гласању, хајде да направимо експеримент и да овај други чланак током расправе покушамо одабрати на овакав начин и просто да видимо да ли ће се, и колико, касније гласање поклопити са рецензијама. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:52, 22. септембар 2019. (CEST)

Ја овде нисам сигуран колико ће било који администратор бити спреман да пресече нешто овако. Имамо ми и неке да тој функцији који не могу да се похвале озбиљним радом у ГИП-у већ неко време. Да би се преузео модел неког другог пројекта треба да постоје и предуслови за тако нешто. Колико корисника заиста прочита чланак пре него што гласа? То је, по логици ствари, основ да би се написала конкретна рецензија. А опет, овде не треба занемарити ни тај естетски сегмент чланка, јер ни то није небитно ако се чланак бира за одређени статус.

Треба сагледати ствари реално. Највећи број предложених чланака бивају преведени са енглеског. Значи, ми најчешће оцењујемо звездицу са тог пројекта. Колико аутора заиста провери референце пре него што их прекопира? Наравно да број референци јесте битан за чланак, супротно могу тврдити једино они који их слабо користе, али није то једини битан фактор. Опет, овде је тешко дефинисати неке прецизне критеријуме, јер је сваки чланак прича за себе, није исто као када се одређује релевантност. Треба о овоме размислити још мало. --Lotom (разговор) 21:25, 22. септембар 2019. (CEST)

@Lotom: Погледај актуелну расправу о чланку који се бира за сјајан и који је најбољи доказ због чега је потребна промена система приликом избора сјајних и добрих чланака. Чланак је препун правописних грешака и представља лош превод ионако лошег оригинала, а оно што је симптоматично је, да за сада, нико није нашао ни једну замерку? Један администратор каже да није налетео на правописне грешке, други да нема замерки, док је једино Аца изнео неке конкретније примедбе. И како је расправа кренула то би био још један једногласно изабран сјајни чланак коме би након пар месеци скидали статус. Мени није јасно зашто се људи устручавају да износе примедбе када их угледају, имам осећај да и они који уоче грешке неће да се обазиру на њих зато да се не би замерили аутору чланка. Људи ми овде бирамо чланке који треба да нам служе за пример --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:53, 22. септембар 2019. (CEST)

@НиколаБ: Е управо је то оно на шта је овде циљам. Ако се преводи, треба да се преводи тако да има смисла када се прочита на српском језику, уз прилагођене стручне термине. Дакле, сваку референцу отвориш, пре него што је залепиш, да видиш да ли заиста ту пише оно што ти хоћеш да представиш. Ја, лично, углавном избегавам преводе. Моја ствар, наравно, али није ми проблем ни да чланак ишчитам на неком другом разумљивом језику. Кад видим структуру чланка која је налик оној на неком другом пројекту, ја онда схватам да у великој мери оцењујем превод. Чланке треба прочитати да би се о њима расправљало. Ништа нама не значи 20 падобранаца који су гласали {{за}}, ако тиме једна конктруктивна критика буде изопштена, прегласана и замемарена. Ја мислим да једно прецизно образложење итекако представља основ за дужу расправу. Исти коментари иду у исти кош, квантитетом истих, ништа значајно не добијамо, сем неке врсте подршке. Нису проблем гласови за, проблем је управо то занемаривање грешака. Мада, није лоше да имамо нешто написмено, оквирно, шта би требало чланак који се предлаже за статус изабраног минимално да задовољи. Ако већ хоћемо неки стандард. Такође, реченице попут „Добар чланак“, „Види се труд“, „Подршка аутору!“ и сл. нису аргументи, већ субјективне инсинуације. То је само начин да се некоме да гас. Уз глас би требало да стоји оцена због чега је исти такав какав је, али уз позивање на тај претходно установљени стандард, као и нека лична критика која се искључиво тиче чланка. Колико је ко стручан за одређену тему, друга је ствар, али је нама превасходно битна проверљивост. --Lotom (разговор) 02:12, 23. септембар 2019. (CEST)

Против. Најбољи начин и најпоштенији при избору за статусе је гласање. Чему онда избор за сјајне и добре ако се то укине, сваки Википедијанац има право да гласа и изнесе свој став. Наравно, кроз гласање се и смањује злоупотреба. Питам се чему онда добри и сјајани чланци ако ће неки тамо појединац све одлучивати, у чему је поента. Не треба дозволити да појединац ради шта му се прохте, већ да заједница кроз гласање и јасно утврђена досадашња правила доноси важне одлуке за пројекат.--Soundwaweserb (разговор) 22:25, 22. септембар 2019. (CEST)

Јел ти уопште имаш представу шта је рецензија? Расправе би се одвијале као и до сада, само што не би било пребројавања гласова. Свака рецензија би у ствари представљала глас за или против, а успут би се износиле конкретне ствари везане за чланак. И сами чланци би били много квалитетнији. О каквом одлучивању једног човека ви говорите. И што се мене тиче увео бих правило да сјајни и добри чланци морају бити написани искључиво ћирилицом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:40, 22. септембар 2019. (CEST)

Ти уопште не читаш коментаре, извини, јел ти мене овде зезаш. Свако има право да изнесе свој став кроз гласање јер ово је слободна енциколпедија. Ко си ти да то укидаш! Ја не знам шта је ово, као да су људи потпуно изгубили компас. Ја још увек размишљам разумно и пре свега својом главом, а то што ти причаш о рецензији и некаквим аргументима, то нема везе са животом. Ко ће бити судија и рећи твој аргумент је валидан а мој рецимо није. Ко је тај који се разуме и у медицину, географију, спорт, астрологију и у све. Ваљда треба заједница да одлучује својим гласовима, а не некакав рецензент. Ако тако наставите, неће нико ни учествовати у гласањима, ето нека остане на неколико појединаца приватни сајт па нека о свему одлучује. О Боже сачувај, шта све нећете написати овде.--Soundwaweserb (разговор) 23:07, 22. септембар 2019. (CEST)

Ја стварно не разумем што се ја уопште расправљам са тобом, јер расправљати са тобом је дословно лупати главом о зид. Где пише да ће било коме бити забрањено да коментарише. Ајд ти мени реци нешто, по садашњим правилима да би чланак дошао на гласање мора да прође расправу. Јел тако? А ко одређује а ли је расправа успешна или не? О каквом укидању слободне енциклопедије ти причаш? И имаш ти уопште представу шта значи та реч слободна у овом конктексту? Дечко, слобода у овом смислу значи да је њен садржај доступан свима, а не да свако ко се накачи на интернет има право да пише шта хоће. А то колико озбиљно схватате све ово најбоље говори назови расправа на чланку о холандском фудбалеру који је тренутно у процедури. Тако да поштеди ме патетике и драме молим те --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:20, 22. септембар 2019. (CEST)

Једини који овде драми си ти. Ничим изазван си се накачио на мој коментар, још си нашао мени да причаш ти о слободној енциклопедији, ти који си људе називао мувама! Дакле, немој мени само да говориш о озбиљности. Па како те није срамота. Ти не знаш ни шта је то, за разлику од тебе ја сам дугогодишњи уредник који ради нешто овде преко 67 хиљада испатролираних измена, за твоју информацију. И не дозвољавам да ме вређају персоне попут тебе. То можеш са другима, мени немој да паметујеш овде. Изнео сам свој став, а то што се теби не свиђа, није разлог да говориш овде ко је озбиљан а ко не!--Soundwaweserb (разговор) 23:30, 22. септембар 2019. (CEST)

Извини дугогодишњи уредниче са преко 67 хиљада патролираних измена (и врв нула прочитаних референци приликом тих истих патролирања) нисам те препознао. Извињавам се што сам људе називао мувама, то је стварно недопустиво, а и увредљиво, према мувама. Да бих сапрао љагу са себе посипам се пепелом и признајем да сам говно, диктатор и шаторска певаљка. Фала на разумевање --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 22. септембар 2019. (CEST)

Добро. Ако ти тако мислиш о себи. Онда ОК. Нећу ово схватити као сарказам, ако си тако описао себе, у реду то је твоја ствар. Поздрав.--Soundwaweserb (разговор) 00:01, 23. септембар 2019. (CEST)

Недавно изабрани сјајан чланак Религија у Русији такође је „лош превод лошег оригинала” јер врви од енглеских површности (и лажи) при обради неке теме везане за Русију. Сав проблем у чланку је што се ради о преводу, а не о оригиналном сјајном „српском чланку”. Али то није проблем који треба да рјешава неки администратор жељан моћи већ су довољни уредници да укажу на такве ствари, евентуално гласају против, и наведу и друге да испитају ствар и колико-толико се реално изјасне. Нису уредници на пројекту неспособни да одлуче хоће ли неки чланак прогласити за изабрани. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:35, 22. септембар 2019. (CEST) с. р.

Честитам, управо си демантовао самог себе. Тај чланак је изабран за сјајан и сви су гласали за. Циљ новог гласања и јесте да се такве ствари избегавају и такве дилеме решавају, а не да се лупају гласови по методи набадања у мраку. Ти први си изнео примедбу , марина је одговорила, а теби наравно није пало на памет да даље развијеш ту тему и претвориш спорне тврдње у непристраснији текст. А као администратору то би тебало да ти буде обавеза. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:47, 22. септембар 2019. (CEST)

Мени се не свиђа идеја да администратори буду ти који ће рећи чији је аргумент добар. Вероватно нам се свима разликују ставови по томе шта је добар аргумент. Као друго, ботовско за постаће ботовски аргумент, тако да се злоупотреба неће спречити. Као треће, нисмо ми изабрани да било коме шефујемо и умањујемо ту паролу слободна енциклопедија, а тек нисмо меродавни да судимо на све теме. --MareBG (разговор) 23:11, 22. септембар 2019. (CEST)

Идеја је добра али мислим да се код нас не може спровести. За разлику од ен вики гдје има толико корисника и администратора да многи никада нису били у контакту и не знају једни за друге, код нас свако зна свакога и сви су у некаквим односима. Тачно је, гласање нам се често своди на то да се гласа позитивно за чланак који је предложио корисник са којим је неко у добрим односима, односно да се гласа против ако неко са предлагачем није у добрим односима. Чланци се често и не прочитају. Ево да кренем од себе, у последње вријеме сам се трудио да прочитам чланке за које сам гласао, али било је случајева у прошлости када сам гласао а да нисам прочитао цијели чланак. Предложене промјене су добронамјерне и вјероватно им је циљ да сузбију злоупотребе, али чак и да се усвоје све би остало исто, само би још мало моћи са заједнице било пренијето на администраторе.— WR 23:18, 22. септембар 2019. (CEST)

Аца је само изнео предлог, а о томе се може дискутовати и детаљније утврдити нека правила. Мислим да нема потребе да ико пресеца, као што не пресеца ни сада. Исте овакве нападе смо имали и када су пооштрена правила за гласање и када је онемогућено гласање уредницима који немају довољан број измена у ГИП-у, јер ми смо до тада имали инвазију налога који су се појављивали само на гласањима (а слепцу је јасно да је реч о злоупотребама). И колико само нових сјајних чланака смо добили од тада, а колико њих је пре тога падало на гласањима због личних анимозитета међу уредницима --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 22. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Прије свега бих хтјела да кажем да сам непријатно изненађена што су 2 сјајна чланка које сам ја написала споменута у негативном контексту, као и коментар на расправи за неког фудбалера. Немам баш воље да се правдам за то све, чланке преводим са ен.вики, а коментар сматрам сасвим валидним. Ја се трудим да сваки предложени чланак прочитам и исправим ситне грешке на које налетим. Ако наиђем на нешто проблематично у структури чланка, напишем то на сзр. Е сад, што се тиче самог приједлога, мислим да је добар али да то неће проћи код нас. У принципу, већину ствари су рекли Волш и Винд. Прва ствар је да ми и сад једва скрпимо минималан број људи потребних да чланак уопште прође, чак и само да оставе глас. На расправама нико ником не брани да остави свој коментар што ви покушавате овде да предложите. Такође, чланак на расправи није ничије власништво те је тако сваком дозвољено да поправи грешке. Ви бисте само неке реформе, што држи воду 5 минута па замре. Направили смо избор за изабране слике гдје је у почетку било дупло више слика него што мјесец има дана, док је сад за октобар једва накецкано довољно слика за сваку категорију. Тако би и овдје било, ставите да треба 5 рецензија, на првом чланку ће бити 15, а до Нове године ћемо молити 5 особа да нам напишу било шта јер је свима досадило. Даље, слажем се да се појединцу не може дати толико право да одлучује о валидности нечијег аргумента. Свако од нас овдје вјероватно зна који администратор о коме има позитиван, а о коме негативан став. И то је сасвим океј, људи смо, нисмо створени да будемо објективни. Нико не може толико да закопа своје емоције и да објективно одлучи у свакој ситуацији. Као што рекох у расправи која се водила паралелно на дискорду, ако су Ацини коментари били претпреглед тога како ће рецензије изгледати, да неко напише „Е ту си имао грешку у куцању, исправи то”, умјесто да узме и сам исправи те грешке јер ће њему требати више времена да то напише у рецензији и аутору да то нађе у тексту, него рецензенту да то у току читања исправи, онда сам ја апсолутно против ове идеје. Умјесто да одмах кренемо са овим драстичним промјенама, ајде да мало популаризујемо те расправе, то је овде велики проблем. Као што Маре рече, то ће бити опет шаблони од рецензија, можемо ми промијенити систем али људи остају исти. Све се свело на 10 особа које предлажу и гласају, осим кад су у питању посебне особе, онда се ту створи 20 гласача од којих 10 не учествује ни у чему другом на Википедији. И да, скидам капу особи која провјерава сваку референцу док чита чланак како би видјела да ли заиста на том линку постоји информација из чланка. — Марина Симић (разговор) 03:51, 23. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Podržavam predlog. Stim što sam ja za to, zbog „osetljivosti” pitanja i nepoverljivosti dela zajednice, da uvedemo trajal verziju od recimo 4 ili 5 meseci. Dakle sledećih 5 meseci po novom sistemu da radimo, pa da vidimo. Ako bude loše, vratićemo se na stari. Šta mislite o ovome? --ANTI_PRO (разговор) 09:26, 23. септембар 2019. (CEST)

Заједница је подељена и то је сасвим океј. Свако има право на свој став. @MarinaSimic: можда сам мало превише ишао у детаље тад уместо да сам исправим. Углавном, у рецензијама би се налазиле неке крупније ствари уместо словцета. И да, Никола је пуно тога рекао. Многи чланци су постали сјајни, а ко зна колико нам је ствари/грешака промакло, што је само доказ колико је гласање најбољи начин и најпоштенији при избору за статусе. Сваки предлог се може спровести ако се то уради на најбољи начин, па не мислим да би то било нека препрека. Заједница би се навикла на нову процедуру. @Ivan VA: Ако буде примедба на нови систем, вратићемо на стари. Нису то неке огромне промене што се кода тиче. У супротном, требало би из Википедија није већинска демократија променити у Википедија је углавном већинска демократија, будући да нам се пракса и правила тренутно никако не поклапају. — Жиле (✉) 19:23, 23. септембар 2019. (CEST)

Па није баш да је заједница подељена, осам се не слаже, троје корисника су за. Очигледно има примедби на нови систем, те не видим да се постигао договор и нема сврхе применити га. Не може на силу. --MareBG (разговор) 19:26, 23. септембар 2019. (CEST)

Да би се ово реализовало, требало би прво мало порадити на овим странама. Онда има смисла уводити конкретна образложења и позивање на неке од смерница, по систему чланак задовољава или не задовољава услове. У наставку можеш да изнесеш неки лични утисак, али који је у вези са чланком, не са аутором истог. Значи те подршке аутору, или само свиђа ми се чланак, или ми се не свиђа, немају много смисла. Није у реду да неко ко је одвојио своје време да прочита чланак и изнесе конкретне критике буде просто прегласан лупањем рецки. Ово опет не значи аутоматски да су сви који су се изјаснили заиста прочитали, али подразумева да ће сваки глас бити размотрен и да неће бити занемарен само због тога што је прегласан простом већином. Такође, гарантује и да ће гласови против, који су усмерени искључиво у инат аутору, без јасних замерки на сам чланак, бити изузети од убрајања. Слично овоме, може се применити и на расправу изнад. --Lotom (разговор) 22:22, 23. септембар 2019. (CEST)

Слажем се. Још једном да се оградим да је ово само предлог. Можда га и нисам добро обрадио на неки начин, а има потенцијала. Зато је свака сугестија/примедба добродошла. Ако будем имао времена, у октобру ћу изнети конкретни предлог на засебној страници која је видљивија од ове. — Жиле (✉) 22:36, 23. септембар 2019. (CEST)

Свако омаловажавање гласа и става уредника у прошлости је увијек доводило до напуштања пројекта. То је својеврсна приватизација пројекта гдје се једној групи људи покушавају дати сва права, а та иста група људи није у стању да сама изнесе пројекат. Отприлике се пропагира да смо сви једно, али неко је феудалац а неко кмет. Ово је енциклопедија и главна сврха овдје је да се пишу чланци, а не да се врше утопистички експерименти на тему како Перица замишља Википедију. Уосталом, једна од особености СР википедије је управо та што уредници овдје имају права и простор да раде, свакодневно се могу успјешно борити својим аргументима, а не да зазиру од неког админа и да га гледају као бога. Околне википедије се скоро па своде на коначну ријеч администратора у неком питању и зато и јесу такве какве су. Неко је покушао исмијати каква је то МОЋ администратора која се односи на неки чланак?! Па шта ми овдје дијелимо милионске грантове иначе, па нам је неки чланак небитан? Основна ствар пројекта и јесте како ће ГИП изгледати. Једна од основних логика на пројекту јесте да на разним страницама можеш свашта писати, али у ГИП-у не можеш. Уредници се не посвађају око 50 чланака у цугу већ само око једног јединог чланка. Тако да прибавити себи овлашћење да сам одлучујеш како ће један чланак изгледати јесте озбиљна ствар и централна ствар на енциклопедији. Поновићу, ми овдје не дијелимо новац нити постављамо министре већ одлучујемо какви ће текстови чланака бити. Ако лишиш уреднике права да одлучују какви ће бити чланци које пишу, па зарад чега ће они остати на пројекту! --Жељко Тодоровић (разговор) 23:22, 23. септембар 2019. (CEST) с. р.

Слажем се с тобом, нема смисла одузети права гласа људима без којих овај пројекат не би постојао. А да не причам о бесмислу идеје да једна особа одлучује о томе да ли је 10 других особа у праву или не. — Марина Симић (разговор) 14:20, 24. септембар 2019. (CEST)

Mislim da je većina kritika iznesena protiv uvođenja novog sistema neopravdana. 98% apostrofiranih stvari odudara od same prakse glasanja o sjajnim i dobrim člancima. A to je praksa gde se mahom ne čitaju ti članci i glasa se po difoltu „na poverenje”. Tako da je ideja da će tu sad da se vodi nekakav pokušaj dirigovanja i manipulacije ako par zainteresovanih korisnika recenziranjem utiču na izbor, prilično neopravdana. Jer se to vidi iz same prakse odabira. Na engleskoj i nemačkoj viki je, uostalom, odavno uspostavljen sistem gde se ovako odabiru članci. E, sad, ono što priznajem da će biti škakljivo jeste ovih 2% slučajeva. Dakle članci za odabir gde se dobar deo zajednice očituje. Poslednji takav slučaj je bio kad sam ja kandidovao najviši orden ex-bošnjačke vojske za dobar članak. U takvim situacijama kad postoje povišene strasti i kad postoji mogućnost osetljivosti na pravičnost procedure (jer se adminima daje diskreciono pravo da zaključaju proceduru po novom), onda može da se uvede glasanje. Ja bih to tako uradio. Ako postoji trećina (ili polovina) recenzenata koja se ne slaže sa drugim recenzentima u pozitivnoj oceni članka (ili obrnuto ako 2/3 glasa protivno), da se onda ide na glasanje tipa kakvo imamo sada. U suštini sistem recenzije počiva na premisi da se proverom i dijalogom stiže do kvaliteta. Ako, zbog ovog ili onog, ta dva principa zakažu (odnosno, da jedna strana u diskusiji misli da su zakazala), onda može da se ide na glasanje. --ANTI_PRO (разговор) 10:18, 24. септембар 2019. (CEST)

Пази, Иване. Не можемо ми сад оцењивати аргументе за и против, као и да их означимо неоправданим. Не можемо ни да применимо систем ако се заједница не сложи. Било би лепо кад би свако изнео оно што мисли и оно што би требало променити, па да нађемо неки компромис између свега и да свима одговара. Ко што Маре рече, не може на силу. Кад се буде нашло одговарајуће решење/предлог, биће покренута дискусија на засебној страници као што сам рекао. — Жиле (✉) 11:00, 24. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Ево да пренесем једно пластично питање које сам поставио на Дискорду:

За

• 1. Супер чланак, свиђа ми се.
• 2. Подршка аутору.
• 3. Само можда ово или оно... (Ово може бити оправдана сугестија, која не утиче на квалитет чланка у великој мери.)
• 4. ____
• 5. ____
• 6. Исто као и 1.
• 7. Сјајан чланак.
• 8. ____

Против

• 1. Чланак обилује мрвим везама. У одељку #5 наведено је ___, али се касније појављује контрадикторан податак. Често понављање унутрашњих веза. Прекратак увод...

Или:

• 2. Пристрасан поглед на тему. Нису узете у обзир чињенице те и те (наведе се извор). Корисник одбија сарадњу и онемогућава другима да праве измене у чланку, иако су наведене чињенице поткрепљене изворима. (Ово може бити оправдано или не, али се очекује неки одговор у својству образложења таквих поступака.)

И шта ако се ни аутор, нити било ко други не удостоји да било шта промени, или да одговори? Буде просто прегласано и стављено ад акта.

Што се тог твог чланка тиче, Иване, не верујем да би било како био изабран у онаквом формату и сумњам да би другачији принцип одабира ту нешто драстично променио. Штавише, овде би замерке још више дошле до изражаја, па би сама селекција била озбиљнија. Изабрани чланци се, ипак, појављују на главној страни и као такви треба да буду нешто најбоље што овај пројекат може да понуди својим читаоцима. --Lotom (разговор) 13:59, 24. септембар 2019. (CEST)

А чекај, зашто те особе које су гласале против нису изнијеле своје сугестије на расправи? Мени нема смисла да неко ћути током расправе, а онда се сјети да подрива кандидатуру тако што тек тада налази замјерке. Гласови против треба да се заснивају на томе да ли је расправа била успјешна или не, дакле „чланак је такав и такав, фали му то или то и зато гласам против” не држи воду ако у току расправе није написан такав коментар. Ако је неко оставио сугестију током расправе, а да она није испоштована, онда мени има смила гласати против. Треба уредницима приближити ове расправе и гласања за изабране чланке, више људи имплицира већи спектар тема које могу бити професионалније обрађене. Као што рекох на Дискорду, ја бих увела правило да не може гласати неко ко није учествовао у расправи и оставио конструктиван коментар. Овако чекамо само гласање па онда налазимо врлине или мане чланцима. — Марина Симић (разговор) 14:20, 24. септембар 2019. (CEST)

Зато што неко можда није стигао да се изјасни за време расправе. А никоме не можеш одузети то право, ако се изјаснио у неком предвиђеном року. Разлог више да се расправа и гласање саставе, ако се већ исти корисници изјашњавају. Када се, односно, ако се среде смернице, онда би сваки корисник који предлаже чланак сам могао да закључи да ли чланак задовољава неки минимум услова пре него што га стави на расправу.

Све у свему, не могу да будем ни строго за овакав предлог, али ни изричито против, јер су прескочене неке кључне ствари. Јесам за промену оваквог система одлучивања, односно гласања, али ако прво установимо неке битније ствари. (наведено у пасусу изнад)--Lotom (разговор) 15:41, 24. септембар 2019. (CEST)

Slažem se sa Marinom. Što se roka tiče, ne treba da bude nedelju dana rasprave kao sada. Po ugledu na druge viki, može slobodno da traje recimo 3 nedelje. Ako se neko za to vreme ne oglasi onda je to stvarno neopravdano. Inače sam onu diskusiju stavio kao primer, plastični primer. Ako se sećaš, ti si se u toj diskusiji suzdržao od glasanja jer si rekao da ne poznaješ dovoljno tematiku. To je u suštini pravi odgovor sa aspekta recenzije. Oni koji hoće, udubljuju se u tematiku. Oni koji neće (iz različitih razloga) ne učestvuju i to je to. Prema sadašnjem sistemu i jedni i drugi su izjednačeni u ocenjivanju kvalitete članaka. A to nije najbolji sistem, sasvim logično, iz aspekta kvaliteta. --ANTI_PRO (разговор) 20:09, 24. септембар 2019. (CEST)

Ако бирамо сјајне чланке онда ти чланци и морају бити СЈАЈНИ у сваком погледу. Ја сам чланак о Естонији писао три месеца, скупљао податке по нету и на крају направио најкомплетнији чланак о тој земљи у односу на било коју другу језичку верзију. И на крају ти сав тај труд падне на гласању (хипотетички говорим наравно) јер се некоме просто може да гласа како хоће. @MarinaSimic: Твој чланак о румунском књижевнику сам навео као пример како гласачи уопште не обраћају пажњу на садржај чланака (који треба да буде примарни) већ се воде бесмислицама попут позиције слика и броја референци, тај превид око транскрипције може свакоме да се деси --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:23, 25. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Можда се мало касно укључујем у расправу, али с обзиром да сам написао преко 20 изабрних чланака, ред је да и ја изнесем своје мишљење на ову тему. Подржавам измену правила о избору сјајних и добрих чланака, али ми се изнети предлог не допада превише. Интерсантно ми је да су у изради предлога учествовала тројица уредника, од којих се само један бавио писањем изабраних чланака. Лично не видим потребу за гласањем, ако у току расправе нема ниједног коментара који оспорава квалитет чланка (овде не укључујем коментаре који се баве техником чланка — померањем слика или преименовањем поднаслова и сл). Такође, гласање је одавно изгубило сврху, јер ево већ скоро 3 године се није десило да неки чланак који је прошао расправу, није прошао на гласању. Изношење опширнијих коментара — рецензија, подржавам јер потврђују квалитет чланка, али се јавља питање стручности. Ја пишем искључиво биографске чланке и такве највише и волим да оцењујем, али не могу да дајем стручне рецензије о чланцима из биологије, хемије, па и спорта, који се такође номинују. Такође, време расправе би требало да буде ограничено на једну или две недеље, а може и на 10 дана, а расправу би могао да води сам покретач. --Pinki (разговор) 21:22, 24. септембар 2019. (CEST)

Интерсантно ми је да су у изради предлога учествовала тројица уредника, од којих се само један бавио писањем изабраних чланака. У изради приједлога примарно су учествовали Аца и Миљан, док је мене Аца касније питао шта мислим о појединостима (колико би шта требало трајати, ко би требало учествовати итд.). Иначе, то што неко није писао изабране чланке на овом пројекту не значи да их није писао другдје, нити значи да не зна како требају изгледати, колики труд иде у њихово стварање и друге ствари на које се алудира таквом конструкцијом реченице. – Srdjan m (разговор) 11:44, 25. септембар 2019. (CEST)

@Srdjan m: Погрешно си разумео, мислио сам на то да се корисници који су писали изабране чланке нису покретали ово питање раније и учествовали у изради предлога, иако је још раније било критика на начин избора, док су се тог посла латили људи који их нису писали, али су увидели да је процедура лоша. Ја не разумем твоју констатацију — то што неко није писао изабране чланке на овом пројекту не значи да их није писао другдје — који су то други пројекти на којима су ти људи писали изабране чланке? --Pinki (разговор) 14:16, 25. септембар 2019. (CEST)

Слажем се да је требало поразговарати с осталим особама који пишу или су писали изабране чланке. И предложио сам Аци да прво поприча са што више људи. Ово задње што си написао, то сам говорио у своје име, а моји су доприноси јавни широм Викимедије ако је неко заинтересован, плус има и чланака које сам писазо за поједине новине ван Википедије. – Srdjan m (разговор) 14:42, 25. септембар 2019. (CEST)

Пинки је управо изнео јако добар предлог. Зашто да чланци који су успешно и једногласно прошли расправу иду на гласање које је у том случају чиста (и беспотребна) формалност. Зашто се на пример таквим чланцима по аутоматизму не би додељивао статус након расправе, уз услов да је у расправи учестовало најмање 5 уредника. С друге стране, чланци о којима су била подељена мишљења током расправе нека иду на гласање (осим ако је евидентно да нису задовољили стандарде) . Мислим да је ово коректан предлог који би смањио беспотребну процедуру у неким случајевима. Примера ради тренутно имамо два чланка на гласању, чланак протеазом на који није било примедби током расправе (ако се оно и може сматрати расправом) би тако могао одмах бити проглашен за сјајан, док чланак Марк Овермарс где не постоји једногласан став може ићи на гласање. Процедура олакшана, нема места диктатури, поштено све --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:23, 25. септембар 2019. (CEST)

Мени то звучи сасвим логично. И даље ме мучи чињеница да људи не учествују у расправама за изабране чланке. Шта ако дође до тога да се није укључило 5 људи у расправу? То не значи да је чланак лош (протеазом је одличан примјер за то). Трајање расправе такође треба да се продужи; како је Иван изнад рекао, лагано може и на 3 седмице. Ако за 3 седмице неко не успије наћи никакву грешку или не нађе времена да коментарише приједлог, онда нема разлога да буде жалби. Као што сам рекла, треба приближити те расправе свим корисницима, стварно се све свело на 10-ак истих особа који учествују — што се мене тиче, не би било лоше да се то стави међу поруке на списку надгледања. — Марина Симић (разговор) 12:48, 25. септембар 2019. (CEST)

Људима који учествују у расправама и гласању, вероватно и јесте у списку надгледања. Али треба то да буде видљиво и осталима. Са једне стране имамо побуну око укидања гласања, са друге је некима онемогућено гласање. (према тренутним правилима, због активности и броја измена) И шта ако се стварно појави заинтересовани новајлија, коме је нека тема блиска, а не може да се изјасни? Шта ако не зна како да учествује? Треба ово приближити људима, а не стално правити шараду од свега. --Lotom (разговор) 13:04, 25. септембар 2019. (CEST)

Мислила сам на Медијавики:Watchlist-messages. Пошто тренутно ту излази предлагање изабраних слика, не би било на одмет и да пише типа „У току је Х расправа за добре и Y расправа за сјајне чланке”. — Марина Симић (разговор) 13:49, 25. септембар 2019. (CEST)

@MarinaSimic: Не постоји начин да натерамо кориснике да учуствују у расправама о сјајним члнацима, ако их то не интерсеује. По мени лично се Википедија доста бирократизовала, па сам рецимо одустао од предлагања изабраних слика. Претрпавати људима странице да би их обавештавали о гласањима је непотребно. Као што неко горе рече одређеном броју људи су странице за гласање и предлагање сјајних и дборих чланака на списку нагледања и то прате. Ја сам раније, посебно новим корисницима, слао позиве да учествују у расправи и гласању, али се нису укључивали. Ограничења постоје за гласања, али не и за учешће у расправи, јер корисник на страници може изнети свој став о чланку и независно од расправе и упозорити остале учеснике да нешто у чланку није добро. Мислим да је мој предлог, уз Николину допуну, сасвим коректан. Уколико нико не изнесе замерку да чланак аутоматски постаје изабрни, што знатно смањује процедуру. --Pinki (разговор) 14:14, 25. септембар 2019. (CEST)

Те странице су на списку надгледања оних десетак људи који учествују у гласању. Многи нови уредници не знају да то уопште постоји (ја нисам знала док ме неко није лично упутио). Коме сметају те поруке на списку надгледања, може лагано да их склони. Ја се слажем са вама за те аутоматске додјеле, али шта ће се радити ако не буде довољно коментара? То ме мучи. — Марина Симић (разговор) 14:44, 25. септембар 2019. (CEST)

@MarinaSimic: Мени лично бројеви не значе пуно. Вредније су ми једна или две смислене рецензије, него десет рецензија типа: лепо написан чланак, похвале аутору. Утопистички је очекивати да ћемо имати овде по 10-ак стручних особа које ће давати рецензије из разних области. На Википедији су били покренути Тимови из разних области - спорт, историја, географија и сл. Да су ти тимови заживели могли су се бавити оценама чланака из одређених области, јер су они требали да окупљају кориснике заинтересоване за одређену тему. Ја се на пример слабо бавим спотским питањима и када је та тема у питању волим да видим коментар корисника:Soundwaweserb јер је он стручан за ту тему. Свакако је његов коментар/рецензија на чланак из спортске теме много значајнији него мој или нечији други коментар. Гласање и „пребројавање” рецензија треба да служе само као средство када се дође до опречних мишљења. Ево једног примера, Ранко Николић је превео са енгелског чланак Момчило Ђујић и предложио га за добар, Никола Б и ја смо оспорили ово предлагање изношењем доста лоших чињеница изнетих у чланку, док су неки корисници само написали - чланак је ок подржавам кандидатуру. Једноставно стручност одређених корисника за поједине теме или смишљено образложени коментари/рецензије су без обзира на број, важнији од пуког броја коментара/рецензија где ће писати уопштени похвални коментари. --Pinki (разговор) 11:35, 26. септембар 2019. (CEST)

Слажем се да квантитет није важан као квалитет, али ако ћемо стављати неки минималан број рецензија, онда су бројке битне. Имамо стручњаке за разне области, али постоје области за које немамо никога. Зар да се само држимо познатог, иако можда међу корисницима који не гласају има неко ко је стручан за неку тему за коју ми нисмо? — Марина Симић (разговор) 11:48, 26. септембар 2019. (CEST)

@MarinaSimic: Korisnicima koji ne glasaju niko ne brani da glasaju. Ja sam lično više puta pozivao novajlije da učetvuju u raspravama i glasanjima i skoro da se nijedan nije odazvao. 10-15, a možda maksimalno 20 ljudi koji se bave izabranim člancima je određeni procenat od ukupnog broja aktivnih (svakodnevnih) korisnika koji će i u narednom periodu učestvovati u raspravama i glasanjima. Ja mislim da je minimum od 2-3 opširne recenzije sasvim dovoljan. --Pinki (разговор) 12:07, 26. септембар 2019. (CEST)

То стоји, али нека доња граница би требало да остане. Да се не би свело на то да управља према оцени једног корисника. Мислим да би баш због тога они којима је тема блиска требало да оставе коментар у пар реченица, да потврде ту своју стручност на конкретном примеру, да би остали знали на шта треба да обрате пажњу. „Подршка аутору“ ту никако не доприноси. Ако подржаваш одабир чланка, верујем да није проблем да концизно образложиш свој глас. Исто тако, ако имаш замерке требало би да прецизираш на шта се то односи. Ја зато мислим да бар за почетак треба продужити расправу, јер седам дана брзо прође. (Коме се жури, треба да се запита да ли је ово енциклопедија, или експрес ресторан.) Ако чланак заиста вреди, он ће бити изабран, али имамо мали број активних корисника, па би им дужи рок дао више прилика да се изјасне. Још један предлог који ми делује реално. Они који су учествовали у расправи, а немају шта ново да прокоментаришу приликом гласања, могу да оставе везу ка коментару у расправи. (Може да буде корисно да нове кориснике.) Покушаћу да прегледам и ишчитам овдашње предлоге и коментаре када будем имао више времена, како бих извукао неки општи утисак као конкретан предлог. --Lotom (разговор) 12:16, 26. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Баците поглед на ово и пишите шта не ваља. Покушао сам да сумирам неке утиске одавде. --Lotom (разговор) 14:20, 28. септембар 2019. (CEST)

Diskord na šablonu za dobrodošlicu

Ponukan raspravom na Diskordu gde se dobar broj ljudi pozitivno izjasnio o ideji, hteo bih da pokrenem raspravu oko pitanja da li bi mogli da stavimo link ka Diskordu gde se okuplja ovdašnja zajednica na šablon za dobrodošlicu.

Više je razloga zašto bi trebali ovo da uradimo. Glavni je, jer mislim da bi ovako mogli da privučemo veći broj korisnika koji se registruju da ovde ostanu za stalno, tj. duže vreme. Mislim da je prosečna percepcija korisnika koji se ovde registruje da je ovo nekakav hladan pogon gde se samo pišu članci. I da ih to odbija. Ako bi im pokazali da ima i „neformalni” deo priče, gde se ljudi okupljaju i ćaskaju što između sebe što o projektu, da bi to ponukalo veći broj njih da ostane ovde. Ne mogu da garantujem tačnost ove teorije, ali mi se čini da u sadašnjem modusu operandi veoma mali broj ljudi, sobzirom na broj registrovanih naloga, ostaje ovde tako da sigurno ovim potezom ne može nešto da se pogorša, jedino unapredi ili sve ostane isto. Drugi je razlog, to posebno ističu sagovornici sa Diskorda, je da se tako puno lakše i efikasnije može pomoći novajlijama. Znam da imamo vodiče i čarobnjake i da se radilo dosta na ovom aspektu projekta, ali ekipa ističe da se svi problemi novajlija lakše reše u tom tipu komunikacije nego kanalima koji su im dostupni sada. Mislim da su u pravu.

Ono što je najvažnije glede statusa ovakvog obaveštenja na šablonu je reći, da treba istaknuti da je reč o neformalnom, neobaveznom, nezvaničnom itd. (koja god formulacija) tipu komunikacija. Dakle ta rečenica bi se sročila tipa: Možete posetiti i nezvanični Diskord kanal gde ljudi koji uređuju vikipediju na srpskom jeziku neformalno ćaskaju, druže se i razmenjuju ideje...ili tako nešto. Ovo je veoma važno jer je zvanična stranica ipak ova stranica, tj. Trg. Tu je arhiva tu se jedino vodi protokol/spis. Ovde je sve zvanično. Sve što se piše ostaje trag. Tamo nije niti treba da bude. Ali svejedno je to realnost naše zajednice da je jedan aspekt života projekta zaživeo tamo i da se može reći budućim korisnicima da mogu i tamo da se prijave i učestvuju. Šta mislite o predlogu? --ANTI_PRO (разговор) 23:14, 9. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Свиђа ми се идеја чисто због лакше комуникације са новим уредницима и свакако треба да се нагласи да је неформално, незванично и остало. — Марина Симић (разговор) 23:17, 9. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Као што рекох на Дискорду, одлична замисао баш због тога што је Марина рекла – згодније је и лакше објаснити људима како и шта. Подржавам. – Srdjan m (разговор) 23:21, 9. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: И ја се слажем са променом. (Наравно да се наведе да је то незванично и неформално.) Сматрам да се на тај начин нови корисници приближавају другим уредницима. Ево типа, Вукан Ц, Садко, Руди, Валентинита, Николина су пуно напредовали на вики, али и у комуникацији. Не могу да тврдим да је сервер за то одговоран, али свакако је позитивно деловао на њих. Ко зна, можда ово стварно буде деловало да се нови уредници задрже на пројекту (баш као што је то био случај са поменутим). — Жиле (✉) 23:26, 9. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Против. Дискорд није званичан, према томе сматрам да није потребно ово стављати у добродошлицу и додатно збуњивати нове кориснике. Нови корисници треба да раде на Википедији и овде уче основе. Свакако су сви добродошли на Дискорд и ко год жели, међутим то није званично и нема потребе додавати у шаблоне на Википедији.--Soundwaweserb (разговор) 23:29, 9. октобар 2019. (CEST)

Против. Нови корисници треба најприје да стекну праксу на енциклопедији уређујући чланке, а не да се бојажљиво улизују по споредним платформама комуникације и запостављају енциклопедију и уређивање. Периодично смо имали проблеме са неуредницима из Викимедије који су тамо окренути НВО раду, а не писању чланака, па таман посла да треба да створимо још једну категорију корисника који ће висити на пројекту нешто около а не бити ангажовани на писању. Нама фале уредници, а не чланови дискорда. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:31, 9. октобар 2019. (CEST) с. р.

I vidim da je dosadašnja prksa dovlačenja istih veliki uspeh. Imamo toliko da izgubimo...--ANTI_PRO (разговор) 23:43, 9. октобар 2019. (CEST)

Боље да их на Дискорду директно упућујемо на оно што ваља и што не ваља, да им покажемо да грешке нису ништа страшно, да се све може научити и исправити, него да новим корисницима остављамо ружне коментаре на доприносе. ;) Ја сам Николини помагала колико сам могла око доброг чланка који је скоро изабран, ко зна када би без директне комуникације успјела да научи како то све функцонише и кад би скупила храбрости да стане пред заједницу са неким приједлогом. — Марина Симић (разговор) 23:56, 9. октобар 2019. (CEST)

Да се надовежем: исправите ме ако грешим, али на Дискорду се дошло до идеје да се покрене Југо фудбал акција која је била врло успешна и која је својим радом обогатила Википедију са пуно нових чланака о југословенским репрезентативцима и тренерима. Такође, на Акцији чишћења сређено је 100-ак чланака. На Акцији референцирања је додатно преко 1000 референци, а преко 400 чланака је добило изворе. На Акцији „Обогатите Википедију фотографијама” је преко 1000 чланака добило слике. И све те акције су „производ” дискорд сервера, расправом, предлагањем и заједничким усаглашавањем уредника. Пуно нових уредника се доказало. Не бих рекао да су се људи улењили. — Жиле (✉) 00:04, 10. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Уздржан сам. Са једне стране јесте лакше за комуникацију, али са друге стране нарушавамо смер којим би уредници требало да иду, а он би требало да иде од Дискорда ка Википедији, јер је Википедија пројекат на који се односи све што се ради на оба наведена места. — SimplyFreddie (разговор) 23:48, 9. октобар 2019. (CEST)

Pa kako se narušava smer kad dolaze ljudi na kanal na Diskordu gde se priča uglavnom o stvarima na vikipediji? --ANTI_PRO (разговор) 23:52, 9. октобар 2019. (CEST)

Прича се, али ако си приметио, доста се више прича о неформалним стварима и о ћаскању у којем и ти сам учествујеш. — SimplyFreddie (разговор) 23:57, 9. октобар 2019. (CEST)

Al mene to ne sputava da doprinosim ovde. I iskreno mislim da se više priča o formalnim stvarima vezano za projekat. Evo samo danas su sređene galerije za izabrane slike razgovorom tamo (uradila Marina) i pokrenuli smo ovu raspravu. --ANTI_PRO (разговор) 00:04, 10. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Против. Дискорд је незваничан канал комуникације неких од уредника. Не представља формалну и званичну ствар, те га не треба стављати у званичне ствари на Википедији. Досад је пракса позивања уредника на Дискорд функционисала океј и дала је резултате које је Аца горе навео, па не видим зашто би је требало мењати. Патролери свакако прате скорашње измене, и ако тамо уоче новог корисника који показује жељу да допринесе, може му се на сзр оставити позивница за Дискорд. Додавање позивнице у шаблон за добродошлицу би само додатно закомпликовало ствари услед ионако превеликог броја могућности и линкова. Уместо звања људи на Дискорд где би се ћаскало о свему и свачему, боље је организовати се и средити ствари овде, првенствено странице за помоћ. --Miljan Simonović (разговор) 00:21, 10. октобар 2019. (CEST)

Pa sh.wiki je kačila na sajtnotis pa ne vidim da im je to na bilo koji način uvelo pometnju u projekat, urednike itd. I mislim da preteruješ sa ovim da je šablon prekomplikovan za novajlije. Ako ne zna da klikne na par stvari, članak je svemirski brod. --ANTI_PRO (разговор) 00:49, 10. октобар 2019. (CEST)

За шта нам служе странице за разговоре и тргови ако ћемо се преко неких трећих средстава комуникација договарати шта и како да се ради овде? Својевремено смо имали предлог да се направи и рекламира и фејсбук страница википедије на српском језику, па то није прошло. Не подржавам ову идеју. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:19, 10. октобар 2019. (CEST)

Ово је хваљено на Викиманији, тако да и није баш лоша идеја. Мада, све што се тиче зајединце треба расправљати овде а не тамо. Дискорд јесте лакше средство за комуникацију од овдашњих страница и на неки начин занимљивије, али бих ипак оставио ствари да буду какве јесу. --Zoranzoki21 (разговор) 22:21, 10. октобар 2019. (CEST)

Мени има смисла једино да ту буде неко обавештење о постојању Дискорда. Без било какве директне позивнице, или притисака. Није ништа званично и не треба стварати забуну тог типа. Има својих предности, али није добро наметати било шта. --Lotom (разговор) 22:24, 10. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Ја сам против из разлога које су већ навели Саунд, Никола и Миљан. У шаблонима треба промовисати тргове и странице за разговор као главно мјесто за расправе на Википедији. Већ мислим да је један број корисника које редовно виђам у СИ али не и на Дискорду јако отуђен од великог броја расправа о разним битним стварима. Дискорд је корисна ствар али је и кривац за (још брже) одумирање страница за разговор и тргова.— WR 18:57, 11. октобар 2019. (CEST)

ne možeš se ljutiti na praktičnost. Ona je inherentna ljudskoj prirodi. Jednostavno je na diskordu sve brže i lakše. A ulaženje na diskord nije niti teško niti komplikovano, i otvoreno je svima. Transparentno. --ANTI_PRO (разговор) 11:15, 13. октобар 2019. (CEST)

Ништа није транспарентније од Википедијиних страница за разговор и тргова. Сви могу видјети о чему се расправљало прије 5 или 10 година, ко је шта написао и ко је како гласао. Те странице су видљиве свима без икаквих ограничења и могу се наћи и у гугл претрази. С друге стране, расправе на Дискорду су приватне и видљиве само корисницима Дискорда и бришу се након одређеног броја дана. Осим тога, постоји и хијерархијска подјела гдје није свима дозвољено да пишу или чак да виде одређене дијелове Дискорда. Тако корисниоци који нису патролери немају приступ подфоруму за патролере, а корисници који нису управници немају приступ подфоруму за управнике. Тако имаш форуме унутар форума на којима могу писати и које могу видјети само одређени чланови Дискорда, без знања других чланова. Нема ништа транспарентно у томе.— WR 20:01, 13. октобар 2019. (CEST)

@Wikiwind: Zato sam i na početku rasprave eksplicitno istakao nezvanični karakter Diskorda i da to treba da stoji u pozivu. Dakle da sve stvari koje pretenduju da imaju zvanični karakter na projektu, moraju da prođu zvanične procedure ovde. Tako i ova rasprava. Iako je delom vođena na diskordu, zbog zvaničnosti (pravilo rasprave pa možda posle glasanja), otvorena je ovde i biće arhivirana. Dakle, niko ovde ne predlaže zamenu za ovdašnje kanale. Ali Diskord svakako jeste nadopuna i postaje važan u životu zajednice, chit chat što bi rekli Ameri. Da nije tako ne bi ni bio ovako popularan. Dakle očigledno da je pokrio određenu tražnju koja je postojala na tržištu (tj. projektu) koju dosadašnji vidovi komunikacije ponuđeni zajednici, ne mogu da ponude. I onda ako se to navede u dobrodošlici, ne vidim nikakve štete od toga. Sve je to način kako ova zajednica funkcioniše. --ANTI_PRO (разговор) 22:08, 13. октобар 2019. (CEST)

Мени се свиђа идеја са Дискордом у добродошлици и још којекуде. Наравно, реч је о незваничној локацији и то треба нагласити, али социјализација која може да проистекне из посете том сервису мислим да може бити само позитивна. Слично је било и са ИРЦ-ом давнашњих година, када је то био незванични алат за комуникацију ван Википедије. --Ф± 19:39, 19. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Мислим да је најбоље да се не дира шаблон за добродошлицу, него да се ово дода на Википедија:Контакт и/или Википедија:Питања. --Zoranzoki21 (разговор) 14:35, 20. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: С обзиром да је Дискорд вид неформалне комуникације између корисника, ја га не бих истицао у шаблону добродошлице. Слажио бих се Зораном, сасвим је довољно да се веза ка страници постави у контакте и/или питања. — Ранко   Нико лић  ✉ 01:02, 21. октобар 2019. (CEST)

Даринка Секулова

Molim da se ovaj članak, koji ste obrisali, prenese u moj razgovor, ja ću ga staviti u moj prostor. Drugi put je dobro da se pisca članka obavesti, pre da se briše. --Mile (разговор) 18:07, 11. октобар 2019. (CEST)

@PetarM: Садржај је пребачен овде па га ти премести где желиш. --Zoranzoki21 (разговор) 22:47, 13. октобар 2019. (CEST)

Дуплирана правила

Приметио сам да се код страница пројекта везаних за изабране чланке (добри чланци, сјајни чланци и изабрани спискови) иста правила понављају више пута, а нека су парцијално подељена, има их на једном месту, а нема их на другом. Мислим да би било добро када би се све то објединило на једно место. Конкретан пример: предлажем обједињавање текста са страница Википедија:Добри чланци/Гласање/Додавање и Википедија:Добри чланци/Гласање/Уклањање са чланком Википедија:Добри чланци/Правила односно да се у овом трећепоменутом налазе све потребне информације везане за поступке за добре чланке. Иста прича је и за СЧ и ИС. Самим тим би се у уводима ослободио простор за стављање шаблона архива прошлих гласања којима је на неки начин ту место, а не на дну странице. Какво је мишљење заједнице по овом питању? — SimplyFreddie (разговор) 18:13, 12. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се. Правила треба да буду на једном месту како би била прегледна и лако разумљива. Подржавам и сваку акцију која би довела до упрошћавања и модернизације садржаја правила и смерница. — Жиле (✉) 18:18, 12. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се са Фредијем, ово би доста допринело лакшем приступу и прегледности изабраним страницама.--Soundwaweserb (разговор) 18:28, 12. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Добра идеја. --Zoranzoki21 (разговор) 19:08, 12. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Има смисла, посебно ако се буде спровело сређивање и детаљније појашњење тих страница. --Lotom (разговор) 12:26, 13. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Подржавам, боље је да буде све на једном месту. --MareBG (разговор) 18:00, 18. октобар 2019. (CEST)

Пошто је успостављен консензус, кренуо сам са изменама и сређивањем. Погледајте Википедија:Изабрани спискови/Правила и Википедија:Изабрани спискови/Гласање за нови упрошћенији изглед. Уколико имате неке примедбе или предлоге, реците да се исправе за даљу примену на ДЧ и СЧ. — SimplyFreddie (разговор) 12:53, 20. октобар 2019. (CEST)

Покренуто гласање на страници Википедија:Гласање/Обједињавање правила за изабрани садржај. — SimplyFreddie (разговор) 14:48, 22. октобар 2019. (CEST)

Записивање песама

Шта ћемо са писањем песама, под наводнике или у курзиву? За музичке албуме је донекле установљено да се пишу у курзиву, али за песме још не постоји званично правило. Срђан и ја смо тражили по правопису и речницима и на крају смо закључили да може оба као што каже ПМС и Клајн. Обсусер је већ мењао ово на своју руку у два наврата, нико није то прокоментарисао. Шта чинити? Што пре нађемо решење биће лакше. — SimplyFreddie (разговор) 17:38, 18. октобар 2019. (CEST)

По мени је лепше у курзиву, међутим ако то усвојимо мораћемо да мењамо добар део чланака. Док сам их стављао у курзиву, многи су се позивали на правила како треба под наводнике, па ево им прилике да изнесу та правила, односно да нам покажу где су их наводно видели. --MareBG (разговор) 17:50, 18. октобар 2019. (CEST)

Додатак:

• Исечак из ПМС-а
• Исечак из Клајновог речника

SimplyFreddie (разговор) 18:00, 18. октобар 2019. (CEST)

Будући да Правопис и други савјетници не задају облик, ради досљедности треба усвојити интерно стилско правило за ово. Једино је питање хоћемо ли као неки други пројекти раздвајати мања од већих дијела тако да мања (пјесме, чланци, есеји, поглавља унутар дијела, епизоде серија и других серијала, одломци дијела, кратке приче и сл.) пишемо „под наводницима”, а већа (збирке дјела, албуме, мјузикли, опере, филмови, ТВ емисије / серије, видео-игре и сл.) укошено или ће све бити исто у истом облику. Будући да је питање крајње произвољно, могло би се свести на то да једноставно питамо заједницу да чисто изаберу шта би хтјели од ове три могућности (раздвојити мање од већих тако да су мања под наводницима а већа укошена, све под наводницима или све укошено). – Srdjan m (разговор) 20:54, 18. октобар 2019. (CEST)

Све наслове писати у курзиву јер је и прегледније и лепше, а унутар текста ја не бих инсистирао на једним облику. Дати предност курзиву,а опет аутору оставити слободу да сам одлучи. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 07:16, 19. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: и ја сам више за то да све пишемо курзивом, чисто из практичних разлога. Уколико будемо мања дела писали са наводницима (или недајбоже сва дела), онда је вероватно да ће се јавити проблем неусаглашености наводника — тренутни правопис каже да су исправни „”, раније су ови за затварање били обрнути, а неретко људи стављају и енглеске наводнике. Уколико будемо користили искључиво курзив, до оваквих дилема и проблема неће доћи. --Miljan Simonović (разговор) 10:53, 19. октобар 2019. (CEST)

Има и тога. Али опет би требало или све стандардизовати на нивоу пројекта, или пустити да свако ради како му је воља. А и правопис се некако пречесто мења у последње време. Чини ми се да је слично питање и за све ово што је Срђан набројао. --Lotom (разговор) 11:05, 19. октобар 2019. (CEST)

Искључиво курзив. Лепше је, прегледније, и елиминише се лоша интерпункција, као што је већ наведено. --Ф± 19:34, 19. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: подршка за курзив . Као што су колеге рекле, лакше је и прегледније у тексту. Ако будемо користили мешане облике (мања дела наводницима, а већа курзивом) може долазити до конфузије и неусаглашености. — Жиле (✉)

Странице за разговор

Иако је слично питање већ покретано, сада су у питању појединачни случајеви. Наиме, код почетничких чланака и биографијама без извора или са израженом промоцијом настојао сам да лепим шаблон {{упутство}}. Циљ је да аутори, или корисници који имају вољу да исте сређују имају неке смернице како то могу да ураде, с обзиром на то да су нам савети мало запетљани. Шаблони обавештења већ упућују на странице за разговор. Ђорђе је нешто од тога касније побрисао. Волео бих да се заједница изјасни о оправданости и једне и друге радње, као и о неким евентуалним бољим предлозима. Ако је до одржавања пројекта, онда би требало размислити и о брисању појединих чланака са те листе, не само страница за разговор. --Lotom (разговор) 08:32, 19. октобар 2019. (CEST)

Ево један конструктиван предлог: Да код таквих чланака поставимо одговарајући шаблон, као што су Шаблон:Чишћење, Шаблон:Почетник, Шаблон:Без извора или који је већ потребан, а да у сваком том шаблону ставимо линк до овог упутства. Много је боље него се качи шаблон упутство на сваки чланак. Странице за разговор нека радије служе за разговор, такав шаблон овде није видљив из самог чланка. --Ђорђе Стакић (р) 09:17, 19. октобар 2019. (CEST)

Како год, само да све то има смисла. Често се аутори таквих чланака јављају са питањем због чега је залепљен шаблон, шта значи и како поправити недостатке. --Lotom (разговор) 09:55, 19. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: ако се добро сећам, ти си овај шаблон направио без консултације са заједницом и потом почео да лепиш на сзр чланака. Ја поштујем иницијативу уредника, само се из претходно наведених разлога не слажем да се ова упутства линкују у шаблонима за сређивање, како је Ђорђе предложио. Са друге стране, не видим ни поенту лепљења шаблона који је пун линкова и само додатно збуњује новајлије. Пошто си поменуо навођење бољих предлога, мој је да се шаблони за сређивање убацују смислено и образложено, а не да се само слепо лепе без икаквог објашњења. Џаба неко стави шаблон за чишћење, ако новом кориснику није објаснио шта заправо у том чланку треба исправити и средити (чему онда параметар разлог=?). Такође, проблем је што само изузетно искусни корисници знају како се сви шаблони за сређивање тачно зову и/или где могу да их нађу, тако да је још једна идеја средити категорије у којима се налазе ови шаблони. То не би требало да буде толико велики посао, а може помоћи да се и други уредници укључе у означавање проблематичних чланака. Даље, уместо простог лепљења овог упутства, могле би се средити странице за помоћ на које воде сви ови шаблони за сређивање, тако да корисник заправо може да види нешто што може да му помогне, а не само застареле текстове који такорећи одмажу. --Miljan Simonović (разговор) 14:27, 19. октобар 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Писало се више пута о томе, можда чак постоји и неки конкретан одељак. Такође, не утиче ни на који начин на ГИП, нити води ка нечему контроверзном. Неки шаблони имају проблем када се наведе разлог, јер се не приказују како треба. Ја зато у тим ситуацијама разлог наведем у опису измене. Идеја је дошла из тога што сам почетницима изнова понављао исте ствари. Треба средити сва та упутства, али време и воља су ограничавајући фактори. Има ту много заједничких ставки за све пројекте, па је нешто од тога могуће само смислено испреводити. --Lotom (разговор) 15:09, 19. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се да се у шаблонима треба навести разлог и подржавам сваку акцију која би помогла у сређивању правила и смерница. Може се ставити линк до упутства. — Жиле (✉) 12:49, 20. октобар 2019. (CEST)

Наслови чланака о новоствореним организацијама које претендују на историјске називе

У новије време се догађа да поједине новостворене организације, првенствено политичке и религијске, усвајају називе који су претходно били у дугој употреби као описни појмови, те стога имају општи историјски значај и вишеструка значења. Присвајањем таквих назива, поменуте организације исказују своје претензије на историјску баштину која је повезана са одређеним појмовима, што потом доводи до покретања разних спорова око права на присвајање општих историјских назива. Стога се приликом уређивања чланака о таквим организацијама поставља питање, како треба формулисати наслове? Ако је нека новостворена организација изабрала назив који има старију историју и вишеструка значења, да ли примарно значење тог назива треба сводити на дотичну организацију или је неопходно формулисати и одговарајући додатак, како би се већ и по самом наслову знало да је у том чланку реч о појединачној организацији. На пример, појам "Нова Србија" има дугу историју употребе и вишеструка значења, тако да је наслов чланка о странци која је усвојила тај појам формулисан са одговарајућим додатком: Нова Србија (политичка партија), што је у потпуности исправно, а слична решења су усвојена и у многим другим случајевима. Међутим, то правило се не спроводи доследно, пошто поједини администратори (Жељко Тодоровић и Lackope) инсистирају на решењима која доводе до тога да се примарно значење извесних општих појмова, који имају дугу историју и вишеструка значења, своди на поједине новостворене организације. На пример, опште је познато да је описни појам "црногорска православна црква" изворно употребљаван у територијалном значењу, као описни назив за православну цркву на просторима Црне Горе. Иако је тај описни појам у свом изворном, односно регионалном значењу непосредно повезан са целокупном историјском баштином православља на просторима Црне Горе, поменути администратори инсистирају да примарно значење тог појма треба свести на само једну организацију, која је основана сасвим недавно - 1993. године. Таквим решењем, које је потпуно неправилно, целокупна историјска баштина поменутог појма примарно се преноси на само једну организацију, а корисници се доводе у заблуду да наша Википедија подржава претензије те организације. Исправан наслов чланка о тој организацији би гласио: Црногорска православна црква (1993), пошто се додатком који указује на годину оснивања јасно означава да је ту реч о чланку чији је садржај посвећен појединачној организацији, док би општи појам "црногорска православна црква" због његовог историјског и вишеструког значења требало користити као вишезначну одредницу, што је неутрално, а самим тим и најбоље решење. Слични проблеми постоје и са насловима чланака о неким другим новоствореним организацијама, а расправе о томе су недавно вођене овде, односно овде и овде. У сваком случају, потребно је постићи општу сагласност, на нивоу заједнице, о правилима за формулисање наслова у чланцима који се односе на новостворене организације, како би се избегло да наша Википедија постане средство за промовисање разних претензија на присвајање историјског наслеђа које је повезано са општим појмовима. Наравно, ако већина администратора и уредника сматра да такве претензије треба подржавати, онда и то треба да се види, како би јавност знала шта се овде догађа. Сорабино (разговор) 12:11, 29. октобар 2019. (CET)

• Додатак: горе поменута питања потребно је благовремено разрешити не само због постојећих, већ и због будућих чланака. Опште је познато да се у великоалбанским круговима на подручју Косова и Метохије већ увелико врше припреме за стварање посебне квази-црквене организације под називом "Косовска православна црква", са циљем присвајања целокупне православне баштине на том простору. Пошто се заговорници тог пројекта отворено позивају на настанак сличних организација, као што су Македонска православна црква (1967) и Црногорска православна црква (1993), потребно је додатно размотрити питање о насловима чланака који су посвећени таквим и сличним организацијама. Било би потпуно неприхватљиво да се примарно значење описног појма "косовска православна црква" препусти некаквој будућој квази-црквеној организацији. Наслов евентуалног чланка о таквој организацији, уколико иста буде основана, морао би да садржи додатак који указује на годину оснивања, како би се већ и по самом наслову видело да је у том чланку реч о потпуно новој творевини. То је битно и због упоредних чланака на другим Википедијама. У сваком случају, управо на том примеру се види колико је погрешно залагање појединих администратора (Жељко Тодоровић и Lackope) да се из наслова чланака о новоствореним организацијама изостави одредница о години њиховог оснивања, чиме се примарно значење општих појмова као што су "црногорска православна црква" и "македонска православна црква" своди на поједине организације које су настале 1967. и 1993. године. Таквим свођењем, директно се потпомажу претензије дотичних организација, а наша Википедија постаје платформа за промоцију њихових ставова. Сорабино (разговор) 12:49, 30. октобар 2019. (CET)

Вечито неке теорије завера. Код насловљавања чланака до у загради се додаје у ситуацијама када постоји више чланака идентичног назива и тај део у загради има класификацијску улогу. Црногорска православна црква је верска организација званично регистрована у држави Црној Гори под тим именом, а то какав је њен тренутни екуменско-политички статус је небитно за само насловљавање чланка. Тематика чланка се разрађује у самом чланку, а не у његовом наслову. не разумем овај део о општости појма „црногорска православна црква” у контексту православља у Црној Гори кроз целу њену историју? Ако се жели писати о православној традицији у некој земљи, невезано за одређену националну цркву, онда се чланак просто наслови као „Православље у ННН”. Српска православна црква је верска институција која делује широм света и не може се поистоветити само са православљем у Србији, пошто на територији Србије делује и Руска ПЦ, Бугарска ПЦ, Румунска ПЦ итд. Вишезначне одреднице се праве као својеврсан списак свих страница истог имена, а не као етимолошки речник одређеног појма --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:17, 30. октобар 2019. (CET)

Каква црна теорија завере? То што новостворена организација која се назива Црногорска православна црква (1993) од свог оснивања (1993) носи тај назив не оправдава свођење примарног значења историјског и вишезначног појма "црногорска православна црква" на ту или било коју другу појединачну организацију. Тај појам је изворно употребљаван у описном, односно територијалном смислу, са значењем: православна црква на просторима Црне Горе, тако да је потпуно неоправдано сводити примарно значење тог појма на једну организацију која је створена сасвим недавно. Таквим свођењем, наша Википедија постаје саучесник у промовисању претензија те организације, која присвајањем поменутог појма настоји да присвоји и целокупно историјско наслеђе које је са њим повезано. А још један случај те врсте представља покушај да се примарно значење општег историјског појма "Православна црква Украјине" сведе на новостворену организацију која је настала тек 2018. године, иако је очигледно да би исправан наслов чланка о тој организацији требало да гласи: Православна црква Украјине (2018). То што се поједини администратори (Жељко Тодоровић и Lackope) отворено залажу за свођење примарног значења историјских појмова на поједине новостворене организације представља проблем посебне врсте, који не може бити гурнут под тепих. Свој став о правилима за формулисање наслова чланака о новоствореним организацијама које претендују на историјске називе требало би јавно да саопште сви администратори. Сорабино (разговор) 23:47, 30. октобар 2019. (CET)

Уколико се о „општем појму” не може написати посебан чланак онда нема потребе за прављењем вишезначних одредница и стављањем године оснивања у заграду, нарочито ако постоји само једна организација која користи дато име. Друга ствар је ако постоји више организација које користе исто име, па онда правимо вишезначну одредницу или одређујемо које је главно значење па за њега резервишемо главни наслов.

Образложићу и зашто је ово што се предлаже гурање једне тачке гледишта, нарочито на примјеру Украјине. Наиме, прије оснивања Православне цркве Украјине, имали смо неколико организација које су користиле исто име. Имали смо Украјинску православну цркву која је основана 1990. давањем аутономије Украјинском егзархату. То је име Руске православне цркве у Украјини. С друге стране, имали смо Украјинску православна цркву Кијевског патријархата која је претендовала на аутокефалност, иако је нико није признавао. Имали смо и Украјинску аутокефалну православну цркву која је најстарија од ове три. С обзиром да је организација Руске православне цркве једина имала „канонско признање”, одлучено је (оправдано или неоправдано) да то буде главно значење појма Украјинска православна црква. Након оснивања Православне цркве Украјине, имали смо двије велике црквене организације на територији Украјине које су имале потпуно или дјелимично „канонско признање”. С обзиром да те двије организације нису користиле исто име, није било потребе да се од главног наслова прави вишезначна одредница јер имамо два главна наслова - Украјинска православна црква (који се и даље користи за организацију Руске православне цркве у Украјини) и Православна црква Украјине (који се користи за аутокефалну цркву формирану под окриљем Цариградске патријаршије). Оно што предлаже Сорабино је да се наслов Украјинска православна црква и даље користи за Руску православну цркву у Украјини (јер то изгледа није општи појам?? Потпуно суопротно од онога што тврди за ЦПЦ) а да се од наслова Православна црква Украјине направи вишезначна одредница гдје би биле побројане све те цркве које постоје или су постојале у Украјини. — WR 13:26, 31. октобар 2019. (CET)

Wikiwind, све то што си написао у потпуности потврђује исправност мојих упозорења, која се односе на промовисање претензија новостворених организација. Треба да те је срамота што измишљаш овакве ствари: "Оно што предлаже Сорабино је да се наслов Украјинска православна црква и даље користи за Руску православну цркву у Украјини" !!! Молим те да повучеш ту своју изјаву, која је најобичнија лаж, или ћу бити приморан да те пријавим због таквог понашања. Ту лаж си намерно пласирао, иако добро знаш да сам ти током недавног разговора овде, указао на сасвим другачије решење по угледу на оно које постоји на руској Википедији: Украинская православная церковь. Стварно је брука и срамота што се пред читавом заједницом служиш тако провидним лажима. А што се тиче администратора који су виновници овог проблема (Жељко Тодоровић и Lackope), изгледа да немају храбрости да се овде огласе, али срећа је њихова што имају твоју подршку, то је баш велика част. Сорабино (разговор) 13:48, 31. октобар 2019. (CET)

@Sorabino: Molim te da obuzdaš svoje negativne strasti jer se neko ne slaže sa tobom, i da ne pretiš ovde prijavama. Hvala! --Zoranzoki21 (разговор) 14:38, 31. октобар 2019. (CET)

@Zoranzoki21:, молим те да обратиш пажњу на изражавање, пошто не приличи једном администратору да измишља некакве "negativne strasti" и наводне претње. Овде уопште није реч о разлици у мишљењима, већ је Wikiwind јавно изнео ноторне лажи о мојим ставовима, тако да сам имао пуно право да га прозовем због таквог поступања. Зашто ниси реаговао на тај проблем и да ли си уопште погледао шта сам ја стварно тврдио, а шта ми он овде приписује? Свако има право да се брани од лажних оптужби. Сорабино (разговор) 14:47, 31. октобар 2019. (CET)

@Sorabino: И на овој страници (синоћ у 23:47) и на страници Разговор:Православна црква Украјине предлагао си само да се направи вишезначна Православна црква Украјине, док Украјинску православну цркву ниси спомињао. Тек када сам ја указао да постоји и тај други општи појам онда си ставио линк ка руској википедији али без икаквог контекста. Више пута сам те питао да ли подржаваш да се направи вишезначна одредница Украјинска православна црква, али ми никада ниси директно одговорио. Узимајући то у обзир, сматрам да уопште нисам погрешно протумачио твоје ставове.— WR 15:19, 31. октобар 2019. (CET)

Wikiwind, прво си овде дословно тврдио: "Оно што предлаже Сорабино је да се наслов Украјинска православна црква и даље користи за Руску православну цркву у Украјини", а сада признајеш да то питање нисам ни спомињао !!! Другим речима, овде си лажно приказао моје ставове о том питању, тако да је моја реакција била у потпуности оправдана. А што се тиче твог покретања питања о употреби појма украјинска православна црква, веома добро знаш да сам ти овде указао на решење које у облику вишезначне одреднице постоји на руској Википедији: Украинская православная церковь, тако да је твоје накнадно тумачење мојих ставова по том питању такође потпуно нетачно. Јасно је као дан да си овде свесно и намерно покушао да ми припишеш нешто за шта си унапред знао да нису моји ставови, али срећа је што се свачији искази могу лако проверити. Сорабино (разговор) 15:33, 31. октобар 2019. (CET)

Да, занимљиво како си заборавио да споменеш Украјинску православну цркву али ниси заборавио Православну цркву Украјине. Како год, корисници могу донијети своје закључке из читања расправе. Ја сам рекао оно што сам мислио да кажем и нећу више учествовати у овој расправи.— WR 15:47, 31. октобар 2019. (CET)

Wikiwind, зашто не би даље учествовао? Овде се расправља о начелним питањима која се односе на наслове чланака о свим новоствореним организацијама које претендују на историјске називе. Ако имаш начелан став о тим питањима, био би ред да га изнесеш, осим ако не мислиш да би требало наставити са досадашњим насумичним поступањем, од случаја до случаја? Ова питања морају бити решена на нивоу заједнице, како се не би стално враћали на исте расправе. Сорабино (разговор) 16:05, 31. октобар 2019. (CET)

• Колико видим, горе поменути администратори (Жељко Тодоровић и Lackope) још увек се нису укључили у расправу која се води овде на тргу, иако су управо они највише допринели недавном наметању спорних решења. Ако поменути администратори и даље стоје иза онога што су направили, било би добро и корисно да то саопште и овде, пред читавом заједницом. То се у првом реду односи на њихово залагање за свођење примарног значења појединих општих и вишезначних појмова на извесне новостворене организације које претендују на присвајање историјске баштине која им не припада, у чему наша Википедија не би смела да буде саучесник. Веома је необично и то што је управо поводом овог питања почео да се ствара некакав зид ћутања, пошто никаквог одговора на читаву ову проблематику нема ни на администраторској табли (овде). У сваком случају, моја је дужност била да на све могуће начине укажем на ову специфичну проблематику, а на администраторима остаје да сами процене шта би даље требало чинити. Сорабино (разговор) 18:04, 7. новембар 2019. (CET)

Администратори овде нису судије и овде нико никоме ништа не намеће. У ствари, једина особа која покушава нешто да наметне си ти. Тодоровић ти је јасно и детаљно објаснио неке ствари у вези са том тематиком, а како се у то много боље разуме од већине осталих уредника, ова расправа је завршена. Сваки наставак дискусије на ову тему ћу убудуће сматрати спамом. Надам се да је то јасно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:24, 7. новембар 2019. (CET)

Ове твоје последње примедбе на најбољи начин сведоче о озбиљности и дубини извесних проблема са којима се овде суочавамо, а то што си ти и даље администратор је саставни део ширег проблема, који је системске природе. Благо оној двојици (Жељко Тодоровић и Lackope) кад си им ти овде адвокат. А што се тиче горњих питања, на њих ћемо се вратити у блиској будућности, по сили прилика, па ћемо онда видети ко ће и са каквих позиција заступати наметнута решења. Сорабино (разговор) 17:42, 12. новембар 2019. (CET)

Споменица/награда за новајлије

Видевши да се некада додељивала споменица Најновајлија месеца, Serbian Nickmen и ја смо мислили да обновимо ту процедуру или направимо неку сличну. Пошто смо на крају одустали од месечне доделе (због мањка новајлија) идеја је била да се ова споменица додељује на сваких 3 месеца новајлији ког заједница сматра да се највише показао и истакао у том временском периоду. На мом песку се налази предложена страница о споменици, место за номинације и правила. Сврха свега овога би била да се задржи онај мали број новајлија на пројекту, као и да се њихов рад награди на неки начин. Шта ви мислите о овоме и имате ли неке предлоге? — Жиле (✉) 22:14, 1. новембар 2019. (CET)

Расправа о значају (други пут)

После вишенедељне неуспешне полемике од прошле године, где сам онако угрубо набацао све области, често смо помињали како би нешто требало променити и јасније одредити по том питању. Неколицина нас је на Дискорду неформално дошла до закључка да би требало кренути од музике, а неки оквирни предлози садржани су код @Acamicamacaraca: у песку. Наравно, већина примера из свих области може се пронаћи на расправама о брисању, због чега има доста отворених питања. --Lotom (разговор) 14:45, 13. новембар 2019. (CET)

Ја бих, додатно, поставио питање да ли су и саме награде довољне да се одреди значај и шта се може сматрати релевантном наградом. На овакво размишљање натерао ме је случај преминулог студента, ког су околности спречиле да се оствари, иако је вишеструко награђиван на разним такмичењима. Да разграничимо само да је ово питање значаја, а не периодичне популарности, те апелујем на све да размисле колико су прегледи на Јутјубу и објаве у таблоидима заиста релевантни чиниоци. @Lackope: је поставио питање значаја глумаца, односно да ли су сви они по аутоматизму заслужили чланак на Википедији. Укуси су различити и то ме такође не интересује, али се поставља питање да ли су ријалити-певачи(це), јутјубери, б(в)логери и списатељице у покушају значајнији од научника, лекара, возача аутобуса или било којих других људи. Питање је и ко се чиме може сматрати, узевши у обзир питање значаја. Још увек немамо јасну слику како третирати асистенте, професоре и геренално наставно особље(оквирно смо сагласни да о значају има смисла полемисати само ако се ради о универзитетском кадру), @MareBG: се вероватно сећа где је била расправа о томе. У сваком случају, позивам све да се укључе, изнесу своје предлоге којој области би се најпре требало посветити и на којој страници би полемика требало да се води. Под условом, наравно, да све то има смисла. Пошто је ово питање које се тиче и оних који Википедију посећују, али је не уређују, можда би ВМРС могла да пусти и неки упитник за ширу завност, како би нам и тај фактор био доступан. Био бих захвалан ако је @IvanaMadzarevic: вољна да проследи ово питање коме треба, па да видимо шта и како даље. Анализу садржаја за сада не помињем, јер су нам ограничени капацитети, али од нечега морамо да кренемо, ако имамо жељу да пројекат бар мало доведемо у ред. Хвала свима који се буду укључили конструктивним критикама и предлозима! --Lotom (разговор) 14:45, 13. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Што се тиче асистената на факултетима, то би требало да буде јасна ситуација, нису релевантни да би имали чланак на Википедији. Онда би сваки наставник или професор имали чланак, дакле морају се издвајати по нечему. Што се тиче ријалити звезда, имамо ту јако компликовану ситуацију али се донекле придржавамо чињенице да само победници имају чланак и само они који имају песме могу на Википедију, све остало је подложно да иде на брисање јер то у суштини нису релевантне личности или су на самој граници. Треба да се ово питање реши на начин да нам олакша, а не отежа и још закомпликује ситуацију. Свака иницијатива је позитивна у том смеру да олакша, пошто очигледно морамо имати неке чвршће дефинисане критеријуме за разне личности и професије.--Soundwaweserb (разговор) 14:49, 14. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Било би добро да се дође до неких општих принципа који ће важити за сва занимања и који ће се моћи примијенити у свим ситуацијама. Расправљамо о релевантности универзитетских професора а имамо стотине чланака о фудбалерима који никада нису играли у првој лиги или освојили неке награде. За нека занимања се траже награде, признања, написани радови, објављени албуми итд. а за друга је довољно само да се неко професионално бави тиме. Ја мислим да је садашњи општи праг значаја сасвим добар и да га не треба мијењати, али ако се већ покреће расправу о измјенама основних принципа значаја,треба бар третирати све професије и занимања подједнако и доћи до општих принципа који важе за све. Ако је дошло до тога да је фудбалер који је пар пута наступао у другој лиги релевантнији од универзитетског професора, онда стварно имамо проблем.— WR 16:25, 14. новембар 2019. (CET)

Овде постоји списак професионалних фудбалских лига. На француском делу пројекта постоји услов од 30 (колико се сећам) професионалних утакмица на клупском нивоу, или репрезентативни наступ. Савезни рангови у Србији (прве две лиге за мушкарце) имају статус професионалних. Нису професори спорни, али није реално да имамо чланак о сваком асистенту. Зато је и отворена расправа. Ако се дође до таквог закључка, нећу имати ништа против ни да се чланци које сам написао избришу. Али претходно треба да се установи неки праг значаја, који би се тицао свега. Тај општи праг значаја се тренутно и тумачи произвољно, па је добар алиби онда када треба да се тражи разлог задржавања разних промотивних чланака. --Lotom (разговор) 16:52, 14. новембар 2019. (CET)

@Lotom: Нема потребе ни брисати све такве случајеве ако се зна да ће у блиској будућности бити релевантни за Википедију. Ту нам се у причу укључују и нацрти, али то је друга тема. Хтео сам само то да напоменем. — SimplyFreddie (разговор) 18:32, 14. новембар 2019. (CET)

Ако бих неки од тих чланака написао на Википедији на енглеском, на пример, где ми правила то дозвољавају, било би нелогично да на српском не могу. Посебно што тренутно ни ми немамо било какво ограничење, али смо за професионалне играче сасвим довољно покривени изворима. Е сада, напомињем, ако би се одредила правила која би искључила могућност да се о томе пише, понављам да не бих имао ништа против. Гушили би се други именски простори, ако би се негде склањало, а постоји и могућност спајања историје. Али не бих даље да ширим причу, јер се удаљавамо од проблема. Фудбалери су нам најмањи проблем и довољно су покривени изворима, шта год да је одлука. У последње време имамо велики прилив оваквих чланака, па се поставља питање шта ћемо са тим. --Lotom (разговор) 18:49, 14. новембар 2019. (CET)

Што се мене тиче, особе којима је једино занимање учешће у таквим телевизијским пројектима немају шта да траже на Википедији. Зашто би неки учесник неког таквог формата захваљујући победи у истом добио чланак на Википедији, а да то не важи за победнике квизова на пример (Слагалица, Милионер и сл.). Дакле ријалити играчи типа Станије, Мими Оро, Маце и остале пиздарије ни под разно, па таман да победе у десет Задруга у низу. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:17, 14. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Да неко не помисли да заговарам брисање неких чланака, сви ти чланци о фудбалерима задовољавају тренутне смјернице о значају и неку неписани праксу која је и настала по узору на Википедију на енглеском, као и све наше смјернице. С друге стране, ако се заговара неко радикално редефинисање самог концепта значаја који је сличан као и на ен вики, онда не видим сврху позивања на тамошње смјернице о фудбалерима, ако се већ у свим другим професијама предлаже удаљавање од Википедије на енглеском јер је тамо праг као превише низак. Да још једном поновим (иако је можда моје мишљење у мањини) овде се покушава ријешити проблем који не постоји. Садашње смјернице и неписана пракса сасвим лијепо дефинишу значај и само их треба разрадити а никако суштински мијењати. За све спорне случајеве ту је ЧЗБ, гдје свако гласа у складу са својим субјективним мишљењем и никаква нова правила то неће промијенити.— WR 19:30, 14. новембар 2019. (CET)

Чисто сумњам да би неки чланци које ми овде имамо прошли на ен.вики. Ту мислим да ове чланке о разним списатељицама и певачицама о којима нема никаквих извора. (У чланку често никаквих, неретко ни ван чланка) Притом, то субјективно гласање које помињеш је зло, јер имамо примере где су неки корисници политичарили и скупљали гласове само како би чланак опстао. Такође, тиме се занемарује оно правило да то што мени неко није познат не значи да је безначајан. Е зато је ово битно, да имамо од чега да кренемо, па да касније можемо да размишљамо о промени система гласања, како се не би више дешавали такозвани „капиларни“ гласови овде, већ они који су на нечему утемељени. И сваки озбиљнији пројекат има неке смернице, које у већој или мањој мери одступају међусобно, али је важно да постоје. Знам на личном примеру да су ми неки чланци брисани и добио сам конкретно објашњење зашто, а ми то овде углавном немамо. Фудбалери су нам најмањи проблем, јер о тим „друголигашима“ углавном пишем ја, а као што сам већ напоменуо, нећу имати ништа против брисања, ако нам то буде званичан став. Проблем је нејасан праг значаја читавих занимања, шта је довољно за релеватност особе, а шта конкретног чланка и ко је од кога „значајнији“. То морамо да решимо на нивоу пројекта. Долазимо у ситуацију да којекакве певаљке/блогерке/ријалити учеснице или микс свега и свачега, такође и све то другачијих родова буде ту због тога што се неко „ложи“ на такве појаве. Све то треба преиспитати и ударити неку пречку испод које не толеришемо. Ту неке награде могу имати утицаја, али је питање шта је релевантна награда, односно да ли победа у Паровима, Звездама Гранда, или каквом већ ријалитију заиста има неки значај за Википедију. Колико је песама довољно да би се неко могао сматрати певачем и да ли је и то битан параметар? Који чин неко треба да носи, у било којој служби, да би био релевантан. Да ли треба писати о свакоме са докторском титулом, или иста треба да има и неко практично утемељење. Разна телевизијка лица, која су ухлебљење нашла преко ове или оне везе? И да ли је неко, само због тога што је дао пар интервјуа за неке медије аутоматски значајан, пошто се тако тумачи тај општи праг? Колико су заиста ти „познати“ значајни у односу на оне непознате, који раде свој посао скрајнути од очију јавности? Даље, које су то институције битне да би о њима постојали чланци, да ли су сви медији, часописи, летописи и било какве новине аутоматски битне за чланак? Да ли нешто, само због тога што се тиче осетљивих тема, иако је утицај таквог медија или организације упитан, аутоматски релевантан? Ако тако нешто прође, одмах за собом вуче питање због чега се неки други слични чланци бришу. Можда грешим, али такве теме заиста треба посебно посматрати управо из разлога што су осетљиве. Значи неопходно је да буде више извора и додатних појашњења у чланку, да би се разликовао значај од промоције, којој на Википедији није место, ма о чему да се ради. Имамо нацрт, па можемо и тако да их третирамо. Јер ако значај постоји, промоција је непотребна. Али тај значај најпре треба дефинисати. То су питања која су овде постављена. --Lotom (разговор) 20:20, 14. новембар 2019. (CET)

 Коментар: У почетку сам подржавао идеју о прецизном дефинисању прагова релевантности на Википедији. Међутим, приметио сам да скоро све Википедије имају исти праг релевантности, онај основни праг — „Тема је релевантна ако је добила значајну покривеност у више поузданих извора који су независни од теме (и међу собом)”. Тај праг и ми имамо. Дакле, ако је тема добила значајну покривеност (не тривијални помени) у више поузданих извора који нису повезани с предметом чланка, довољно је релевантна. Слажем се с Виндом да не треба суштински мењати праг значаја. Википедија на енглеском је отворена и за бројне јутјубере и влогере (који наравно прелазе основни праг), а као додатни, али необавезни фактор узима се и праг о великој бази или именику обожавалаца или „култних” пратилаца (који и ми имамо овде). Дакле, зашто бисмо ми толико пооштравали критеријуме? Што се чланака за брисање тиче, уместо чистог лупкања за и против (односно, обрисати и оставити) требало би образложити свој глас кроз навођење поузданих извора (за опстанак чланка) или оспоравање поузданости доступних извора (за брисање истог). Постоји правило да Википедија није папирна енциклопедија, односно да не постоје ограничења у броју тема које можемо покрити, сем проверљивости података. Уосталом, када бисмо успоставили нове критеријуме, људи ће опет покушавати да тумаче критеријуме на свој начин и произвољно. Плус, постоји огроман број области. Не верујем да ћемо моћи да направимо факторе за сваку област. Неки људи постану значајни по великом броју албума и песама, док други постану значајни са пар песама. Све опет зависи од броја поузданих извора на којима се релевантност заснива. Срдачан поздрав. — Жиле (✉) 22:09, 14. новембар 2019. (CET)

У том случају ја заиста не видим по ком основу ми бришемо било који референциран чланак? Неко комотно може да плати више различитих новина да га испромотишу и шта онда, довољно је? То у потпуности отвања пројекат за све оне појаве које је Никола побројао горе. Сасвим сигурно нам не фали таблоида који се тиме баве, а већ сам напоменуо да пробате да разграничите повремену популарност од значаја. Толико се писало о томе да комотно можемо да извучемо чланак и о Славољубу из Слагалице, по истом принципу. --Lotom (разговор) 23:00, 14. новембар 2019. (CET)

Ништа не треба мијењати. Гледам на ЧЗБ коментар који утврђује „граничну релевантност” Тијане Милентијевић. Напросто, није проблем у правилима. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:28, 14. новембар 2019. (CET) с. р.

 Коментар: Mislim da treba pooštravati kriterijume jer kako patroleri već znaju, pojavljuje se sve više članaka gde ljudi pišu o sebi a da ne pričam o promocijama. Realno ima više relevantnijih stvari o kojima može da se piše a to su istorija drugih zemalja, filmovi, biografije glumaca i naučnika itd. Naša Vikipedija nema toliko članaka a pisanje o nerelevantnim stvarima samo povećava posao patrolerima i gubimo vreme na glasanje da li je za brisanje ili ne. I ponovo svako po svom nahođenju glasa, nema pravila. Ja sam za ustanovljenje nekih pravila, ne moramo da se ugledamo na projekte na drugim jezicima i ovog puta i ostavimo ovo ovako. I još jedna stvar: naše današnje novine i generalno mediji ustupaju mnogo prostora ljudima koji prosto ničemu nisu doprineli ali eto, internet ih je pun pa referenci ima koliko ti volja. Po meni je bolje da neki profesor doktor nauka na univerzitetu ima članak ovde nego li rijaliti učesnik/ca. -- Vilena66 (разговор) 01:27, 15. новембар 2019. (CET)

Значи, Луна Ђ. чим објави још 2-3 сингла биће нам релевантна? --Жељко Тодоровић (разговор) 16:52, 16. новембар 2019. (CET) с. р.

То све зависи од случаја до случаја. У овом случају некима се она друга више свиђа па су изгласали њен останак чак и када је имала 2-3 пјесме, али ова не може остати под истим условима. Другим ријечима, рат фанова једне и друге се преноси и на Википедију. Тренутно она друга побеђује, можда зато што боље изгледа (ја не бих знао). Још један доказ да никаква правила неће промијенити начин на који се корисници изјашњавају на ЧЗБ.— WR 17:02, 16. новембар 2019. (CET)

Ово код Аце у песку је неки почетни предлог. Мени је то са 5 песама смешно, најискреније. Треба нам нешто озбиљније, јер то опет може да се тумачи свакојако. --Lotom (разговор) 17:02, 16. новембар 2019. (CET)

Нема сврхе полемисати о новим правилима када неки људи нису упознати ни са основним. А то је велика срамота с обзиром да све постоји написмено, само треба прочитати. Шта причати на пројекту где се воде полемике о Луни Ђогани са 2 песме, а тежи ка томе да се поставе правила о музичарима. На пројекту који има неписано правило да ријалити победници добију чланак, а пошто нисмо национална енциклопедија верујем да нико неће имати проблем да напишем чланке о победницима свих ријалитија на свету? Пре свега требамо обрисати чланке о свим ријалити победницима у случају да су они само због тога на енциклопедији, па тек онда начети неку тему. Тешко је дискутовати о значају са особама којима су појединци релевантни само зато што имају велики број прегледа на Јутјубу, много тешко. --MareBG (разговор) 17:13, 16. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Чак и после свих ових година, Википедија:Значај и даље даје најбоље опште принципе поступања у случајевима граничне релевантности. Та смјерница никада до сада није била спорна и иста је као и на свим другим већим пројектима. Није ми јасно због чега се тежи њеном редефинисању и укидању. Ако поставите вриједносне умјесто објективних критеријума значаја, то ће бити велики корак уназад. Онда ћемо, умјесто да одређујемо значај појединаца, одређивати које је занимање колико друштвено значајно или друштвено штетно или небитно, па према томе одлучивати ко може а ко не може да се нађе на Википедији. Већина ће, наравно, изгласати шта хоће, а вријеме ће показати колико је добро или лоше за пројекат.— WR 17:32, 16. новембар 2019. (CET)

Predlozi za izabrane slike

Šta misli zajednica o ideji da se produže rokovi za predlaganje slika? Sadašnja pravila su od 1. do 8. u mesecu predlaganje, a od 9. do 15. glasanja (ako ima više od predviđenog broja u kategoriji, a onda ima i period posle toga ako je „izjednačeno glasanje“). Mislim da je bezveze da imamo skoro pola meseca praznog vremena, a kad je očigledno da nismo u cajtnotu. Mislim da takođe nije loše da bude više vremena za predloge, jer nisu svi ljudi tu uvek od 1. do 8. u mesecu. Moj predlog bi išau u smeru da se rok za predlaganje proširi na 2 nedelje, recimo, od 1. do 15., a posle da idemo na usaglašavanje. Ili tako nešto. Interesuje me šta misle drugi ljudi. --ANTI_PRO (разговор) 15:08, 13. новембар 2019. (CET)

Добра је идеја али доста времена буде одузето распоређивањем слика по данима, што је јако напоран посао. Мени се ово чини сасвим реално, евентуално да се продужи на 10 дана али више од тог не подржавам. — Марина Симић (разговор) 11:42, 14. новембар 2019. (CET)

Онда би требало наћи неки механизам за ефикасније распоређивање по данима, да би се преостали дани у месецу користили за битније ствари као што су предлагање и гласање. — SimplyFreddie (разговор) 11:47, 14. новембар 2019. (CET)

NI ja nisam znao da je taj deo komplikovan. Misio sam da se to radi random, kako zapadne (osim ako ima neka specijalna želja, tipa rođendan, praznik itd.). Šta je u stvari tu komplikovano? --ANTI_PRO (разговор) 01:44, 15. новембар 2019. (CET)

Нисам рекла да је компликовано него да одузима доста времена јер, рецимо ја кад распоређујем, трудим се да два дана заредом не буду фотографије са истом тематиком, него да су теме равномјерно распоређене по неком шаблону (на сваких 7 дана да се тема понови, јер има 6 категорија), а то је тешко ако има неких фотографија које су специфичне за неки датум. То је лакши дио посла, напорније је то све додавати у шаблон по данима, поготово јер многи не уложе ни 20 секунди труда да напишу нормалан опис. Као што Добрислава испод рече, и ја имам директоријум са букмарковима кроз који пролазим сваки пут кад треба предлагати слике, а остатак мјесеца то попуњавам кад налетим на нешто занимљиво. Нема смисла мијењати правила да буде још напорније нама који то редовно сређујемо, а предлагачи се свакако охладе након 3 мјесеца. — Марина Симић (разговор) 23:20, 15. новембар 2019. (CET)

Meni je 8 dana u redu, izaberem slike ranije, sačuvam ih kao bookmark-s, pa kad dođe vreme predlaganja, ubacujem. Nisam bila aktivna kada su se donosila pravila u vezi predlaganja fotografija, ali mi je neobično da se glasa za svoj predlog, kao da treba da potvrdim svoje mišljenje, a svakako sam ga već dala (predložila fotografiju za naslovnu). Logičnije mi je da glasam samo za predloge drugih. A bilo bi lepo da je više ljudi uključeno, ako ne u predlaganje, onda barem u glasanje. Naravno, ne znam kako bismo to uspeli da postignemo. I taj posao oko rasporeda izabranih slika, možda da imamo neki dogovor ko to radi, da ne moraju uvek Marina ili Saund. Ako neko od njih ili neko ko zna kako se raspoređuje, ima volje da da neko uputstvo (ili ako već ima negde napisano još bolje), ja bih nekad preuzela na sebe pravljenje rasporeda. Dobrislava (разговор) 13:24, 15. новембар 2019. (CET)