Пређи на садржај

Јелена Кантакузин (византијска царица) — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
 
Јелена је 1346. године пратила своју мајку и сестру до Селимврије где се Теодора удала за османског емира Орхана. Орхан је убрзо послао свог човека у Цариград да убије Јована V сматрајући да тиме чини услугу свом тасту. Јелена је 1352. године у пратњи Јована VI и свога сина Манојла, отишла у Тракију где је Јован примио власт над градовима који су му додељени. [[Нићифор Григора]] пише да се Јелена вратила у Цариград како би оца заштитила од могућих акција свог мужа.
{{Византијске царице}}
 
Када је Јеленин син, [[Андроник IV Палеолог|Андроник IV]], свргао свог оца, 12. августа 1376. године, Јелена је покушала да помири две стране. Упркос томе, Јован V и његови синови, Теодор и Манојло, бачени су у тамницу октобра исте године. Јуна 1379. године Јован је побегао из тамнице. Андроник се склонио у Галату узимајући Јелену, Марију и Теодору као таоце. Након склапања споразума маја 1381. године, Јелена и остале заробљенице су ослобођене. Према [[Димитрије Кидон|Димитрију Кидону]], грађани су је бурно дочекали у престоници. Након смрти Јована V 1391. године, Јелена је постала монахиња манастира Кира Марта у Цариграду под именом '''Хипомона'''. Умрла је између октобра и децембра 1396. године.