Партија (сатрапија) — разлика између измена
м Бот Додаје: la:Parthia |
м Правопис |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Партија''' (старо персијски Партава), пре него што је постала [[Партијско Царство]], била је [[сатрап]]ија (провинција) [[Ахеменидско царство|Ахеменидског царства]]. Границе Партија су биле: планински ланац Копет Дог на северу (данас граница између [[Иран]]а и [[Туркменистан]]а), пустиња Дашт-е-кавир на југу, [[Медија]] на западу, [[Хирканија]] на северозападу, [[Маргијана]] на североистоку и [[Арија]] на југоистоку. |
'''Партија''' (старо персијски Партава), пре него што је постала [[Партијско Царство]], била је [[сатрап]]ија (провинција) [[Ахеменидско царство|Ахеменидског царства]]. Границе Партија су биле: планински ланац Копет Дог на северу (данас граница између [[Иран]]а и [[Туркменистан]]а), пустиња Дашт-е-кавир на југу, [[Медија]] на западу, [[Хирканија]] на северозападу, [[Маргијана]] на североистоку и [[Арија]] на југоистоку. |
||
Партија се побунила, 522/521. године |
Партија се побунила, 522/521. године п. н. е., против Персијске власти придружујући се побуњеном медијском краљу [[Фраорт]]у. Персијски [[сатрап]] [[Хистап]], сукобио се са побуњеницима код [[Вишпаузатиш]]а, где је одбио њихов напад 8. марта 521. године п. н. е., а након што му је пристигло појачање коначно је их поразио и побуна је угушена. Последњи сатрап Партије био је Фратаферн, који се предао [[Александр Велики|Александру Великом]] 330. године п. н. е. Касније је поново постављен на исту функцију, а такође је управљао и [[Хирканија|Хирканијом]] 323.године п. н. е.<ref>[http://www.livius.org/pan-paz/parthia/parthia01.html Партија]</ref> |
||
Такође, Партија је касније постала сатрапија и [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]]. |
Такође, Партија је касније постала сатрапија и [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]]. |
||
Верзија на датум 29. март 2009. у 19:29
Партија (старо персијски Партава), пре него што је постала Партијско Царство, била је сатрапија (провинција) Ахеменидског царства. Границе Партија су биле: планински ланац Копет Дог на северу (данас граница између Ирана и Туркменистана), пустиња Дашт-е-кавир на југу, Медија на западу, Хирканија на северозападу, Маргијана на североистоку и Арија на југоистоку.
Партија се побунила, 522/521. године п. н. е., против Персијске власти придружујући се побуњеном медијском краљу Фраорту. Персијски сатрап Хистап, сукобио се са побуњеницима код Вишпаузатиша, где је одбио њихов напад 8. марта 521. године п. н. е., а након што му је пристигло појачање коначно је их поразио и побуна је угушена. Последњи сатрап Партије био је Фратаферн, који се предао Александру Великом 330. године п. н. е. Касније је поново постављен на исту функцију, а такође је управљао и Хирканијом 323.године п. н. е.[1]
Такође, Партија је касније постала сатрапија и Сасанидског царства.