Центуријска скупштина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м +iw
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис
Ред 1: Ред 1:
'''Центуријска скупштина''' ({{јез-лат|Comitia centuriata‎}}) у [[Стари Рим|старом Риму]] је била сазивана од стране бивших функционера ([[конзул]]и, [[диктатор]]и, [[претор]]и). Сакупљале су се по [[центурија]]ма - војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду и сазиване су изван градских [[зидина]]. Свака центурија је носила један глас, одлука им је била ''-{lex}-'' тј. [[закон]] који је ступао на снагу тек након што га одобри [[Римски сенат|сенат]]. После издавања [[Хортезије]]вог закона из [[287. пне.|287. п.н.е]], одлуке [[плебс]]а по [[Трибунска скупштина|трибунским скупштинама]] су изједначене са центуријанским. Законодавна делатност прелази на трибутске скупштине и оне су изабрале прве [[конзул]]е. По [[Сервије]]вом уређењу пресудан значај у тим скупштинама имали су грађани са високим имовинским [[цензус]]ом.
'''Центуријска скупштина''' ({{јез-лат|Comitia centuriata‎}}) у [[Стари Рим|старом Риму]] је била сазивана од стране бивших функционера ([[конзул]]и, [[диктатор]]и, [[претор]]и). Сакупљале су се по [[центурија]]ма - војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду и сазиване су изван градских [[зидина]]. Свака центурија је носила један глас, одлука им је била ''-{lex}-'' тј. [[закон]] који је ступао на снагу тек након што га одобри [[Римски сенат|сенат]]. После издавања [[Хортезије]]вог закона из [[287. п. н. е.|287. п.н.е]], одлуке [[плебс]]а по [[Трибунска скупштина|трибунским скупштинама]] су изједначене са центуријанским. Законодавна делатност прелази на трибутске скупштине и оне су изабрале прве [[конзул]]е. По [[Сервије]]вом уређењу пресудан значај у тим скупштинама имали су грађани са високим имовинским [[цензус]]ом.


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 30. март 2009. у 09:30

Центуријска скупштина (лат. Comitia centuriata‎) у старом Риму је била сазивана од стране бивших функционера (конзули, диктатори, претори). Сакупљале су се по центуријама - војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду и сазиване су изван градских зидина. Свака центурија је носила један глас, одлука им је била lex тј. закон који је ступао на снагу тек након што га одобри сенат. После издавања Хортезијевог закона из 287. п.н.е, одлуке плебса по трибунским скупштинама су изједначене са центуријанским. Законодавна делатност прелази на трибутске скупштине и оне су изабрале прве конзуле. По Сервијевом уређењу пресудан значај у тим скупштинама имали су грађани са високим имовинским цензусом.

Види још