Црквена Водица — разлика између измена
Нема описа измене |
м . |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{кратак опис|Црквена Водица је насеље у Србији}} |
|||
{{Насељено место у Србији |
{{Насељено место у Србији |
||
| слика = Црквена Водица-центар.jpg |
| слика = Црквена Водица-центар.jpg |
Верзија на датум 2. децембар 2019. у 07:50
Црквена Водица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Косовски |
Општина | Обилић |
Становништво | |
— 2011. | 503 |
— густина | 80/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 40′ 24″ С; 21° 03′ 14″ И / 42.67333° С; 21.05389° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 38212 |
Позивни број | +38138 |
Црквена Водицаје насељено место у општини Обилић на Косову и Метохији. Налази се на левој обали реке Ситнице, у подножју Чичавице, на километар североисточно од угљенокопа „Косово“. Црквена Водица се састоји из три насеља: Брдско, Старо Корито и Јанина Вода. Ранији назив села је био Црвена Водица. Под тим именом су у неколико махова уписани у Девички катастих од 1763 год. до 1780. године, Срби житељи села Црвене и Цареве Водице као дародавци манастира Девича. У селу постоје остаци старе цркве и старо српско гробље са каменим крстачама ранијег српског насеља. На гробљу је подигнута скромна зграда за давање подушја.[1][2]
Основна школа
Паралелно са образовањем у Обилићу, развијало се школство и у околним селима. Црквена Водица, село надомак Обилића, имало је школу од 1931. године, али се, према причању мештана, настава у Црквеној Водици одвијала и раније, још од 1924. године, по приватним кућама. Први ђаци из овог села који су наставили школовање у Гимназији у Приштини били су Боривоје Митровић, Спира Милошевић, Павле Столић и Павле Ђорђевић. Настава се у Црквеној Водици одвијала у кући Стојка Столића, а затим у кући Јована Марковића, иначе тадашњег председника општине Косово Поље. Године 1928. почела је градња школске зграде, а завршена је 1931. Основну школу у Црквеној Водици похађали су ђаци из села Доброг Села, Лесковчића, Аде, Горњи Грабовац и засеока Јанине Воде.[3]
Од 1999. године у селу се налази мултиетничка основна школа, која носи два назива, један на српском Основна школа „Доситеј Обрадовић“, а други на албанском језику „Fazli Grejćuevči“, што преставља редак успешан пример суживота и толеранције. Наставно особље и деца користе исте просторије, а у подне се обавља примопредаја. Ради избегавања инцидената, на зидовима школе нису постављена никаква обележја.[4][5]
Порекло становништва по родовима
Подаци о пореклу становништва из 1933. године. [6]
Српски родови
- Перишанци (7 к., Ђурђиц). Досељени из Црне Горе.
- Столићи или Пандури (7 к., Ђурђиц). Досељени из Црне Горе за Перишанцима као њихови рођаци.
- Менићи (4 к., Св. Тома). Расељени старинци старе Црвене Водице. Вратили се из В. Рибара после Пандура.
- Ивићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије) и Милошевићи (3 к., Св. Јован Крститељ), досељеници непознатог порекла.
- Враганци (3 к., Св. Никола). Пресељени из Гатња као и Славкови у Чагловици, јер су један род.
- Маџићи (2 к., Св. Никола). Старином су из Покаштице у Лабу, одакле су се доселили у Глободерицу (садашњи Обилић), па око 1870. прешли у Црквену Водицу.
- Ристић (1 к., Св. Никола), „довеђеник“ (доведен као пасторак) непознатог порекла.
- Марковић (1 к., Аранђеловдан). Дошао као „довеђеник“ око 1870. из Лапљег Села.
- Маљоци (2 к., Св. Петка). Старином су из Сибовца, потом су живели у Лесковчићу и Јаниној Води. У Црквену Водицу пресељени 1905.
- Терзићи (2 к., Св. Јован Златоусти). Пресељени из истоименог рода у Чагловици. Даљом су старином из Јавора код Пећи.
- Антић (1 к., Св. Врачи). Из Ковачице (Копаоничка шаља) за доласка мухаџира прешао у Топлицу, у село Точане. У Црквену Водицу досељен 1927. као колониста.
Роми
- Аламанчићи (3 к.). „Шетали“ свуда по Косову. У Црквену Водицу настањени око 1890.
- Рамићи (3 к.). Пресељени из Липљана 1908.
- Гуљани (2 к.). Пресељени из Лапљег Села 1908.
Алабански род
- Паљој (4 к.), од фиса Бериша. Пресељен је из В. Рибара почетком 19. века, а даља старина му је непозната. Испрва је имао своју земљу, па продао, те био чифчија као и сви доцнији досељеници. Појасеви у 1933. од пресељења: Бајрам, Исмет, Суља, Бајрам, Исмаил (50 година).
Демографија
Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 |
---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 697 | 820 | 1037 | 1214 | 1510 | 1535 |
Референце
- ^ Атанасије Јевтић, Задужбине Косова — Споменици и знамења српског народа, стр. 541, Богословски факултет-Београд
- ^ Вечерње новости: Нема живота у логорима, М. З. Р — П. В, 21. 2. 2008., Приступљено 9. 2. 2012.
- ^ књига Општина Обилићиздавач Скупштина Општине Обилић Милоша Обилић бб, Обилић 1998
- ^ Ало: 06. 12. 2012.[мртва веза], Приступљено 9. 2. 2013.
- ^ Телеграф: Школа толеранције — За Србе је Доситеј, а за Албанце Фазил, 7. 12. 2012., Приступљено 9. 2. 2013.
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
Литература
- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975