Парастос — разлика између измена
Нема описа измене |
м Враћене измене 77.243.24.139 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail ознака: враћање |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Парастос или панихида'''<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |title=Парастос или Панихида? |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150129002340/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |archive-date=29. 01. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> ({{Јез-грч|παννυχίς, παράστασις}}) [[молитва]] је за покојне.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |title=Култ Мртвих |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140326104404/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |archive-date=26. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> |
'''Парастос или панихида'''<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |title=Парастос или Панихида? |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150129002340/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |archive-date=29. 01. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> ({{Јез-грч|παννυχίς, παράστασις}}) [[молитва]] је за покојне.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |title=Култ Мртвих |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140326104404/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |archive-date=26. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> |
||
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[грчка]] реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) - сав, читав, νύχτα (нихта) — ноћ и αδο (адо) — оглашавати се. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |title=Бдење |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306174304/http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. |
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[грчка]] реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) - сав, читав, νύχτα (нихта) — ноћ и αδο (адо) — оглашавати се. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |title=Бдење |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306174304/http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида данас то представља исти појам. |
||
У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. |
У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. |
Верзија на датум 12. децембар 2019. у 15:08
Парастос или панихида[1] (грч. παννυχίς, παράστασις) молитва је за покојне.[2]
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је грчка реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) - сав, читав, νύχτα (нихта) — ноћ и αδο (адо) — оглашавати се. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.[3] Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида данас то представља исти појам.
У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. Задушнице[4] - (за душу) - дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за душе покојника.
Када се врши Парастос?
Помени за умрле (парастоси)[5] се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину.
- Парастос у трећи дан симболише тродневни боравак Христов у гробу, и врши се и у част Свете Тројице.
- Девети дан - због девет анђеоских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима.
- Четрдесети дан - у част Вазнесења Христовог у 40. дан после Васкрсења. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији.
Извори
- ^ „Парастос или Панихида?”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2015. г. Приступљено 06. 03. 2014.
- ^ „Култ Мртвих”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014.
- ^ „Бдење”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014.
- ^ Задушнице
- ^ „Када се врше парастоси?”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014.