Епископ канадски Георгије — разлика између измена

Епископ канадски Георгије
Епископ канадски Георгије
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Епархија	Епархија канадска
Титула	умировљени епископ канадски
Године службе	1984—2015.
Претходник	Христофор (Ковачевић) (администратор)
Наследник	Патријарх српски Иринеј (администратор)
Лични подаци
Световно име	Ђорђе Ђокић
Датум рођења	6. мај 1949. (74 год.)
Место рођења	Горње Црњелово (код Бијељине), ФНР Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 16. децембар 2019. у 18:37

Георгије Ђокић (Горње Црњелово, 6. мај 1949) умировљени је епископ канадски.

Биографија

Рођен је на Ђурђевдан, 6. маја у селу Горње Црњелово код Бијељине од оца хаџи-Крсте и мајке Круније (рођ. Арсеновић), који су своју децу подарили цркви. Владичин брат Константин је умировљени владика средњоевропски, брат Љубомир свештеник у Вршанима код Бијељине, а сестра Надежда монахиња у манастиру Тавни.

Oд 1967. до 1969. године био је део прве генерације ученика двогодишње монашке школе у манастиру Острогу у време када је управник и професор био јеромонах Иринеј Гавриловић, потоњи патријарх српски. Ђаци исте генерације били су и епископ британско-скандинавски Доситеј, епископ шумадијски Јован и епископ ваљевски Милутин. Служио је од 1971. до 1982. као јеромонах и духовник у манастиру Тавни. У то време је завршио Богословију у Сремским Карловцима и Богословски факултет у Београду.

Епископ

Као синђел, изабран је за епископа канадског (епархија која се простире од Атлантског до Тихог океана) 16. маја 1984. године. Блаженопочивши патријарх српски Герман га је хиротонисао 8. јула 1984. у Саборној цркви у Београду уз садејство епископа тимочког Милутина и епископа зворничко-тузланског Василија. Устоличен је у Цркви светог оца Николе у Хамилтону на дан Покрова Пресвете Богородице 14. октобра исте године. Устоличење је извршио епископ источноамерички и канадски Христофор и том приликом званично предао епархију канадску.^[1]

Био је члан централног тела за изградњу Храма Светог Саве у Београду.

Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први српски манастир Светог Преображења Господњег у Милтону који је круна његовог градитељског рада. Основао је Савезно Коло српских сестара, довео је у Канаду петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист и издавачку делатност епархије „Источник”^[а] и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.

Владика Георгије је био први епископ обновљене епархије милешевске у периоду од 1992. до 1994. године (у то време је био само администратор епархије канадске). У години када је обележавана његова тридесета година на челу епархије канадске,^[2] одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: Орденом Белог анђела првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски Филарет након заједничке служве у Милешеви 1. јуна 2014. године.^[3]

После бројних притужби од стране свештенства и верника, Свети архијерејски синод СПЦ привремено је разрешио епископа Георгија 28. априла 2015. са трона канадског епископа. Оптужбе су се тицале његовог моралног живота и наводних финансијских злоупотреба са свећама.^[4] Одлуку о разрешењу потврдио је Свети архијерејски сабор 20. маја 2015. године.^[5]^[6]

Објављене књиге

„Печат мојега владичанства”, 2006.
„Ковчежић успомена”, 2011.^[7]

Галерија

Владика Георгије са премијером Канаде Жаком Кретјеном, патријархом Павлом и патријархом Иринејем
Митра владике Георгија

Извори

Спољашње везе

„Глас са Цера” – Интервју

Христофор (Ковачевић) администратор	Епископ канадски 1984 – 2015.	Патријарх српски Иринеј администратор
епархија обновљена	Епископ милешевски 1992 – 1994. администратор	Василије (Веиновић)

Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>

[1] Двадесет година на челу српске цркве у Канади („Новине Торонто”, 8. октобар 2004.)

[3] Његово преосвештенство Владика Георгије – Тридесет година на трону епархије („Новине Торонто”, 10. октобар 2014.)

[4] Освештана реновирана црква брвнара (СПЦ, 2. јун 2014.)

[5] СПЦ – Саопштење за јавност

[6] Саопштење за јавност (СПЦ, 20. мај 2015.)

[7] Обрт на заседању Сабора СПЦ – владика Георгије трајно разрешен („Политика”, 20. мај 2015.)

[8] Представљен Ковчежић успомена Владике канадског Георгија (СПЦ, 8. септембар 2011.)

[1]

[а]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

@@ Ред 9: / Ред 9: @@
 | Архијерејски чин = [[епископ]]
 | Титула = ''умировљени епископ канадски''
-| Сједиште = [[Милтон (Онтарио)|Милтон]]
+| Сједиште =
 | Године службе = [[1984]]—[[2015]].
 | Претходник =[[Христофор Ковачевић|Христофор (Ковачевић)]] <small>(администратор)</small>
@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 Рођен је на [[Ђурђевдан]], [[6. мај]]а у селу [[Црњелово Горње|Горње Црњелово]] код [[Бијељина|Бијељине]] од оца хаџи-Крсте и мајке Круније (рођ. Арсеновић), који су своју децу подарили цркви. Владичин брат [[Константин Ђокић|Константин]] је умировљени [[Епархија средњоевропска|владика средњоевропски]], брат Љубомир свештеник у [[Вршани (Бијељина)|Вршанима]] код Бијељине, а сестра Надежда монахиња у [[Манастир Тавна|манастиру Тавни]].
-Oд 1967. до 1969. године био је део прве генерације ученика двогодишње монашке школе у [[Манастир Острог|манастиру Острогу]] у време када је управник и професор био [[јеромонах]] [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј Гавриловић]], потоњи [[патријарх српски]]. Ђаци исте генерације били су и [[Епархија британско-скандинавска|епископ британско-скандинавски]] [[Доситеј Мотика|Доситеј]], [[Епархија шумадијска|епископ шумадијски]] [[Јован Младеновић|Јован]] и [[Епархија ваљевска|епископ ваљевски]] [[Милутин Кнежевић|Милутин]]. Служио је од 1971. до 1982. као јеромонах и духовник у манастиру Тавни. У то време је завршио [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Богословију у Сремскм Карловцима]] и [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет у Београду]].
+Oд 1967. до 1969. године био је део прве генерације ученика двогодишње монашке школе у [[Манастир Острог|манастиру Острогу]] у време када је управник и професор био [[јеромонах]] [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј Гавриловић]], потоњи [[патријарх српски]]. Ђаци исте генерације били су и [[Епархија британско-скандинавска|епископ британско-скандинавски]] [[Доситеј Мотика|Доситеј]], [[Епархија шумадијска|епископ шумадијски]] [[Јован Младеновић|Јован]] и [[Епархија ваљевска|епископ ваљевски]] [[Милутин Кнежевић|Милутин]]. Служио је од 1971. до 1982. као јеромонах и духовник у манастиру Тавни. У то време је завршио [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Богословију у Сремским Карловцима]] и [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет]] у [[Београд]]у.
 === Епископ ===
 Као [[синђел]], изабран је за [[епархија канадска|епископа канадског]] (епархија која се простире од [[Атлантски океан|Атлантског]] до [[Тихи океан|Тихог океана]]) [[16. мај]]а [[1984]]. године. Блаженопочивши [[Патријарх српски Герман|патријарх српски Герман]] га је хиротонисао 8. јула 1984. у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви у Београду]] уз садејство [[Епархија тимочка|епископа тимочког]] [[Милутин Стојадиновић|Милутина]] и [[Епархија зворничко-тузланска|епископа зворничко-тузланског]] [[Василије Качавенда|Василија]]. Устоличен је у Цркви светог оца Николе у Хамилтону на дан [[Покров Пресвете Богородице|Покрова Пресвете Богородице]] [[14. октобар|14. октобра]] исте године. Устоличење је извршио [[Епархија источноамеричка|епископ источноамерички и канадски]] [[Христофор Ковачевић|Христофор]] и том приликом званично предао епархију канадску.<ref>[https://www.novine.ca/ms/www.novine.ca/starevesti/intervju/intervju70.html Двадесет година на челу српске цркве у Канади („Новине Торонто”, 8. октобар 2004.)]</ref>
+Био је члан централног тела за изградњу [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]] у Београду.
-Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први [[Српска православна црква|српски]] [[манастир светог Преображења Господњег]] у [[Милтон (Онтарио)|Милтону]] који је круна градитељског рада владике Георгија. Владика је и оснивач Савезног [[Коло српских сестара|Кола српских сестара]], довео је у [[Канада|Канаду]] петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист „Источник” (лист је назван у част „Дабробосанског Источника” који је у 19. веку излазио у [[Сарајево|Сарајеву]]), издавачку делатност епархије и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.
+Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први [[Српска православна црква|српски]] [[манастир Светог Преображења Господњег]] у [[Милтон (Онтарио)|Милтону]] који је круна његовог градитељског рада. Основао је Савезно [[Коло српских сестара|Коло српских сестара]], довео је у [[Канада|Канаду]] петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист и издавачку делатност епархије „Источник”{{напомена|Лист је назван у част „[[Митрополија дабробосанска|Дабробосанског]] Источника” који је у 19. веку излазио у [[Сарајево|Сарајеву]]}} и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.
-Владика Георгије је био први епископ обновљене [[Епархија милешевска|епархије милешевске]] у периоду од 1992. до 1994. године. У години када је обележавана тридесета година владике на челу епархије канадске,<ref>[https://www.novine.ca/intervju/njegovo-preosvestenstvo-vladika-georgije Његово преосвештенство Владика Георгије – Тридесет година на трону епархије („Новине Торонто”, 10. октобар 2014.)]</ref> одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: Орденом Белог анђела првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски [[Филарет Мићевић|Филарет]] након заједничке служве у [[Манастир Милешева|Милешеви]] 1. јуна 2014. године.<ref>[http://www.spc.rs/sr/osveshtana_renovirana_crkva_brvnara Освештана реновирана црква брвнара (СПЦ, 2. јун 2014.)]</ref>
+Владика Георгије је био први епископ обновљене [[Епархија милешевска|епархије милешевске]] у периоду од 1992. до 1994. године (у то време је био само администратор епархије канадске). У години када је обележавана његова тридесета година на челу епархије канадске,<ref>[https://www.novine.ca/intervju/njegovo-preosvestenstvo-vladika-georgije Његово преосвештенство Владика Георгије – Тридесет година на трону епархије („Новине Торонто”, 10. октобар 2014.)]</ref> одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: Орденом Белог анђела првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски [[Филарет Мићевић|Филарет]] након заједничке служве у [[Манастир Милешева|Милешеви]] 1. јуна 2014. године.<ref>[http://www.spc.rs/sr/osveshtana_renovirana_crkva_brvnara Освештана реновирана црква брвнара (СПЦ, 2. јун 2014.)]</ref>
 После бројних притужби од стране свештенства и верника, [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Свети архијерејски синод СПЦ]] привремено је разрешио епископа Георгија 28. априла 2015. са трона канадског епископа. Оптужбе су се тицале његовог моралног живота и наводних финансијских злоупотреба са свећама.<ref>[http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_15 СПЦ – Саопштење за јавност]</ref> Одлуку о разрешењу потврдио је [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]] 20. маја 2015. године.<ref>[http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_20_maj_2015_godine Саопштење за јавност (СПЦ, 20. мај 2015.)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Sabor-razresio-vladiku-Georgija.sr.html Обрт на заседању Сабора СПЦ – владика Георгије трајно разрешен („Политика”, 20. мај 2015.)]</ref>