Краљева црква у Студеници — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.2.165.46 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Monastir_Studenica_II.JPG|мини|десно|250п|Краљева црква у Студеници]]
[[Датотека:Monastir_Studenica_II.JPG|мини|десно|250п|Краљева црква у Студеници]]
'''Краљева црква у [[Манастир Студеница|Студеници]]''' је посвећена [[јоаким и Ана|светим Јоакиму и Ани]], а подигао ју је [[стефан Урош II Милутин|краљ Милутин]] (1282—1321) [[1314]]. године. Направљена је у [[Српско-византијски стил|српско-византијском стилу]] и убраја се међу најлепше споменике тог стила, док се њен живопис из двадесетих година [[14. век|XIV века]] сматра једним од највиших домета [[Ренесанса Палеолога|Ренесансе Палеолога]] међу [[списак манастира Српске православне цркве|српским манастирима]] и врхунац стваралаштва дворских сликара краља Милутина, Михајла и Евтихија (радили су живопис [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]], [[Манастир Грачаница|Грачанице]], [[Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану|Старог Нагоричина]], [[Манастир Жича|Жиче]], [[Црква Богородице Перивлепте|Богородице Перивлепте]] у [[Охрид]]у и других). Подигнута је од [[бело]]г [[мермер]]а и украшена по узору на главну манастирску цркву посвећену [[Богородица|Богородици]].
'''Краљева црква у [[Манастир Студеница|Студеници]]''' је посвећена [[јоаким и Ана|светим Јоакиму и Ани]], а подигао ју је [[стефан Урош II Милутин|краљ Милутин]] (1282—1321) [[1314]]. године. Направљена је у [[Српско-византијски стил|српско-византијском стилу]] и убраја се међу најлепше споменике тог стила, док се њен живопис из двадесетих година [[14. век|XIV века]] сматра једним од највиших домета [[Ренесанса Палеолога|Ренесансе Палеолога]] међу [[списак манастира Српске православне цркве|српским манастирима]] и врхунац стваралаштва дворских сликара краља Милутина, [[Михаило и Евтихије Астрапа|Михаила и Евтихија]] (радили су живопис [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]], [[Манастир Грачаница|Грачанице]], [[Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану|Старог Нагоричина]], [[Манастир Жича|Жиче]], [[Црква Богородице Перивлепте|Богородице Перивлепте]] у [[Охрид]]у и других). Подигнута је од [[бело]]г [[мермер]]а и украшена по узору на главну манастирску цркву посвећену [[Богородица|Богородици]].


Јубилеј седам векова Краљеве цркве у Студеници свечано је прослављен научним скупом у мају 2014. године, а 2016. је изашао зборник радова са тог скупа.<ref>[http://spc.rs/sr/sedam_vekova_kraljeve_crkve_u_studenici Седам векова Краљеве цркве у Студеници (СПЦ, 15. мај 2014)]</ref><ref>[http://spc.rs/sr/manastir_studenica_700_godina_kraljeve_crkve Манастир Студеница - 700 година Краљеве цркве (СПЦ, 27. април 2017)]</ref>
Јубилеј седам векова Краљеве цркве у Студеници свечано је прослављен научним скупом у мају 2014. године, а 2016. је изашао зборник радова са тог скупа.<ref>[http://spc.rs/sr/sedam_vekova_kraljeve_crkve_u_studenici Седам векова Краљеве цркве у Студеници (СПЦ, 15. мај 2014)]</ref><ref>[http://spc.rs/sr/manastir_studenica_700_godina_kraljeve_crkve Манастир Студеница - 700 година Краљеве цркве (СПЦ, 27. април 2017)]</ref>

Верзија на датум 12. јануар 2020. у 21:18

Краљева црква у Студеници

Краљева црква у Студеници је посвећена светим Јоакиму и Ани, а подигао ју је краљ Милутин (1282—1321) 1314. године. Направљена је у српско-византијском стилу и убраја се међу најлепше споменике тог стила, док се њен живопис из двадесетих година XIV века сматра једним од највиших домета Ренесансе Палеолога међу српским манастирима и врхунац стваралаштва дворских сликара краља Милутина, Михаила и Евтихија (радили су живопис Богородице Љевишке, Грачанице, Старог Нагоричина, Жиче, Богородице Перивлепте у Охриду и других). Подигнута је од белог мермера и украшена по узору на главну манастирску цркву посвећену Богородици.

Јубилеј седам векова Краљеве цркве у Студеници свечано је прослављен научним скупом у мају 2014. године, а 2016. је изашао зборник радова са тог скупа.[1][2]

Види још

Референце

Спољашње везе