Јан Арношт Смолер — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 29: Ред 29:
| опис_потписа =
| опис_потписа =
}}
}}
'''Јан Арношт Смолер''' ({{јез-глс|Jan Arnošt Smoler}}; [[Мерцдорф (Горња Лужица)|Лучо]] код [[Уист (Шпре)|Уиста]], [[3. март]] [[1816]] — [[Бауцен|Будишин]], [[13. јун]] [[1884]]), на њемачком '''Јохан Ернест Шмалер''' ({{јез-њем|Johann Ernst Schmaler}}), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,<ref>{{Cite book|last=И| first = Ермакова М..| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year=1989| edition = |pages=196}}</ref> публициста, уредник и издавач новина „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}” и часописа „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације [[Матица лужичкосрпска]], оснивач здања [[Лужичкосрпски дом у Бауцену|Лужичкосрпски дом]] у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.<ref name=Lapteva>{{cite book|last=П| first = Лаптева Л.., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | publisher = |location = | year=| id = | ref = |pages=}}</ref>{{rp|13—14}}<ref name="Смолер">''Моторный В. А.'' [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke9/ke9-7022.htm Смолер.] — [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/default.asp Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ).] — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. [[Сурков, Алексей Александрович|А. А. Сурков]]. — Москва: [[Советская Энциклопедия|Сов. энцикл.]], 1971. — 1040 стб. — [http://feb-web.ru/ Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)]</ref> Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.<ref>{{Cite web|url=http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve | title = М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве | accessdate = 17. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315113615/http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve |archive-date = 15. 03. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref>
'''Јан Арношт Смолер''' ({{јез-глс|Jan Arnošt Smoler}}; [[Мерцдорф (Горња Лужица)|Лучо]] код [[Уист (Шпре)|Уиста]], [[3. март]] [[1816]] — [[Бауцен|Будишин]], [[13. јун]] [[1884]]), на њемачком '''Јохан Ернест Шмалер''' ({{јез-њем|Johann Ernst Schmaler}}), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,<ref>{{Cite book| last = Ермакова | first = М. И.| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year=1989| edition = |pages=196}}</ref> публициста, уредник и издавач новина „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}” и часописа „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације [[Матица лужичкосрпска]], оснивач здања [[Лужичкосрпски дом у Бауцену|Лужичкосрпски дом]] у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.<ref name=Lapteva>{{cite book| last = Лаптева | first = Л. П., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | publisher = |location = | year=| id = | ref = |pages=}}</ref>{{rp|13—14}}<ref name="Смолер">''Моторный В. А.'' [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke9/ke9-7022.htm Смолер.] — [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/default.asp Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ).] — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. [[Сурков, Алексей Александрович|А. А. Сурков]]. — Москва: [[Советская Энциклопедия|Сов. энцикл.]], 1971. — 1040 стб. — [http://feb-web.ru/ Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)]</ref> Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.<ref>{{Cite web|url=http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve | title = М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве | accessdate = 17. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315113615/http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve |archive-date = 15. 03. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 46: Ред 46:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv| last=И| first = Ермакова М..| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year=1989| edition = |pages=196}}
* {{Cite book| ref=harv| last = Ермакова | first = М. И.| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year=1989| edition = |pages=196}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Гугнин| first = А. А.| title = Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней| year=1997| location = Мосва|isbn=978-5-7576-0063-5| url = http://inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Гугнин| first = А. А.| title = Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней| year=1997| location = Мосва|isbn=978-5-7576-0063-5| url = http://inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 61: Ред 61:
[[Категорија:Скупљачи лужичкосрпског фолклора]]
[[Категорија:Скупљачи лужичкосрпског фолклора]]
[[Категорија:Панслависти]]
[[Категорија:Панслависти]]
[[Категорија:оснивачи Матице лужичкосрпске]]
[[Категорија:Оснивачи Матице лужичкосрпске]]
[[Категорија:Предсједници Матице лужичкосрпске]]
[[Категорија:Предсједници Матице лужичкосрпске]]
[[Категорија:Уредници „Сербске новини”]]
[[Категорија:Уредници „Сербске новини”]]

Верзија на датум 14. јануар 2020. у 00:44

За друга значења, погледајте Смолер.
Јан Арношт Смолер
Јан Арношт Смолер
Лични подаци
Датум рођења(1816-03-03)3. март 1816.
Место рођењаЛучо код Уиста,  Пруско краљевство
Датум смрти13. јун 1884.(1884-06-13) (68 год.)
Место смртиБудишин,  Краљевина Саксонија
Научни рад
ПољеЛингвистика
АкадемијаУниверзитет у Вроцлаву
Познат поОснивач сорабистике

Јан Арношт Смолер (глсрп. Jan Arnošt Smoler; Лучо код Уиста, 3. март 1816Будишин, 13. јун 1884), на њемачком Јохан Ернест Шмалер (њем. Johann Ernst Schmaler), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,[1] публициста, уредник и издавач новина „Serbske Nowiny” и часописа „Łužičan”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације Матица лужичкосрпска, оснивач здања Лужичкосрпски дом у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.[2]:13–14[3] Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.[4]

Биографија

Јан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу Горње Лужице, у селу Лучо,[а] које се налази у близини града Војереца. Њњегов отац, Корла Јан Смолер био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу Ваз. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника Франтишека Челаковског, једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем лужичкосрпског језика. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.[2]:p. 13 Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „Наши младићи иду у рат”.

Након студија на универзитету Јан Арношт Смолер се постветио истраживању на пољу лингвистике, писао је и објавио рјечнике, посебно на изучавању лужичкосрпског језика, организовао је кругове, у којима су учили да читају и пишу на лужичкосрпском, а организована је и настава у овим круговима, промовишући реформу правописа.[2]:p. 14 Уз активно учешће Јана Арношта 1847. године основано је лужичкосрпско културно и просвјетно друштво Матица лужичкосрпска, која за главни циљ имала објављивање на матерњем језику.[2]:p. 15 Јан је активно учестовао на уређивању и објављивању часописа на лужичкосрпском језику. Од 1848. до 1852. године био је главни уредник културно-друштвеног и књижевног алманаха „Časopis Maćicy Serbskeje”. Сарађивао је са Јаном Петром Јорданом у издању недјељних новина „Jutnička”, а 1849. године је унапређен у уредника недјељеника „Tydźenska nowina”, који је касније преименован у „Serbske Nowiny”, у периоду од 1850. до 1854. постао је њихов издавач и бавио се објављивањем листа до 1884. године. У Будишину је 1851. отворио први лужичкосрпску књижару.[5] Поред тога, од 1860. године Јан Арношт Смолер је такође издавао часопис „Łužičan”. Како би се проширио спектар читалаца са материјом која се тиче Лужичких Срба, њихове историје и културе, Јан Арношт Смолер је часопис објављивао и на њемачком језику.[2]:p. 14 Од 1859. до 1883. године неколико пута је посјетио Русију, сарађивајући са како са руским тако и са другим научниницима из других словенских земаља и региона. Био присталица идеје панславизма.[3][6] Посебно, велики утицај на Смолера је имао академик Измаил Срезновски.

Види још

Напомене

  1. ^ Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања Бјервалдске јаме, због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.

Референце

  1. ^ Ермакова, М. И. (1989). Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка. Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов. стр. 196. 
  2. ^ а б в г д Лаптева, Л. П., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). 
  3. ^ а б Моторный В. А. Смолер. — Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ). — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. А. А. Сурков. — Москва: Сов. энцикл., 1971. — 1040 стб. — Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)
  4. ^ „М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 17. 04. 2017. 
  5. ^ Гугнин 1997, стр. 105.
  6. ^ Супрун А. Е. (1989). Серболужицкие языки, заглавие = Введение в славянскую филологию. Минск. стр. 76—81. 

Литература

Спољашње везе