Геометрија молекула — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 3: Ред 3:


== Експерименталне методе ==
== Експерименталне методе ==
[[Датотека:Methane-CRC-MW-3D-balls.png|100п|left|Модел метана]]
[[Датотека:Methane-CRC-MW-3D-balls.png|100п|лево|Модел метана]]
Чак и најбољи електронски [[микроскоп]]и нису у стању да покажу изглед молекула већ само обрисе и то само огромних молекула као што су [[протеин]]и. Ипак постоје методе помоћу којих се може одредити тј. предвидети геометрија [[молекул]]а само уз помоћ структурне формуле. Најједноставнија метода за предвиђање просторног облика хемијских једињења јесте она која користи правило о одбијању валентних [[електронски пар|електронских парова]]. По овој методи распоред електронских парова у највишем [[електронски ниво|електронском нивоу]] око централног [[атом]]а одређује просторни облик молекула. [[Електрон]]и су негативно наелектрисане честице, што узрокује распоред у коме су они најудаљенији један од другог. Кад растојање буде највеће, одбијање ће бити најмање, те ће молекул бити најстабилнији. Распоред валентних електронских парова зависи од њиховог броја. Нпр. код [[метан]]а (-{CH}-<sub>4</sub>) четри електронска пара најмање ће се одбијати ако се налазе на ивицама правилног тетраедра.
Чак и најбољи електронски [[микроскоп]]и нису у стању да покажу изглед молекула већ само обрисе и то само огромних молекула као што су [[протеин]]и. Ипак постоје методе помоћу којих се може одредити тј. предвидети геометрија [[молекул]]а само уз помоћ структурне формуле. Најједноставнија метода за предвиђање просторног облика хемијских једињења јесте она која користи правило о одбијању валентних [[електронски пар|електронских парова]]. По овој методи распоред електронских парова у највишем [[електронски ниво|електронском нивоу]] око централног [[атом]]а одређује просторни облик молекула. [[Електрон]]и су негативно наелектрисане честице, што узрокује распоред у коме су они најудаљенији један од другог. Кад растојање буде највеће, одбијање ће бити најмање, те ће молекул бити најстабилнији. Распоред валентних електронских парова зависи од њиховог броја. Нпр. код [[метан]]а (-{CH}-<sub>4</sub>) четри електронска пара најмање ће се одбијати ако се налазе на ивицама правилног тетраедра.


Ред 155: Ред 155:
== 3D Репрезентације ==
== 3D Репрезентације ==
* ''Линија'' или ''штап'' - атомска језгра нису представљена. Као и код 2D молекуларних структура овог типа, атоми се подразумевају на теменима.
* ''Линија'' или ''штап'' - атомска језгра нису представљена. Као и код 2D молекуларних структура овог типа, атоми се подразумевају на теменима.

:{| class=wikitable
:{| class=wikitable
|-
|-
|<!--col1-->[[Датотека:Formic-acid-3D-stick.png|center|110px]]
|<!--col1-->[[Датотека:Formic-acid-3D-stick.png|центар|110px]]
|[[Датотека:L-aspartic-acid-3D-sticks.png|center|110px]]
|[[Датотека:L-aspartic-acid-3D-sticks.png|центар|110px]]
|[[Датотека:ATP-xtal-3D-sticks.png|center|110px]]
|[[Датотека:ATP-xtal-3D-sticks.png|центар|110px]]
|[[Датотека:Endohedral fullerene.png|center|110px]]
|[[Датотека:Endohedral fullerene.png|центар|110px]]
|}
|}
* ''График електронске густине'' - приказује електронску густину одређену било [[кристалографија|кристалографски]] или користећи [[квантум механика|квантум механику]]
* ''График електронске густине'' - приказује електронску густину одређену било [[кристалографија|кристалографски]] или користећи [[квантум механика|квантум механику]]
:{| class=wikitable
:{| class=wikitable
|-
|-
|[[Датотека:NorbornylCation ElectronDensity.jpg|center|110px]]
|[[Датотека:NorbornylCation ElectronDensity.jpg|центар|110px]]
|[[Датотека:WinsteinYellow.jpg|center|110px]]
|[[Датотека:WinsteinYellow.jpg|центар|110px]]
|[[Датотека:NorbornylChemDraw.png|center|110px]]
|[[Датотека:NorbornylChemDraw.png|центар|110px]]
|}
|}
* ''Кугла и штап'' - атомска језгра су представљена као сфере (кугле) и везе као штапови
* ''Кугла и штап'' - атомска језгра су представљена као сфере (кугле) и везе као штапови
:{| class=wikitable
:{| class=wikitable
|-
|-
|<!--col1-->[[Датотека:Methanol-3D-balls.png|center|110px]]
|<!--col1-->[[Датотека:Methanol-3D-balls.png|центар|110px]]
|[[Датотека:Methanol struktur.png|center|110px]]
|[[Датотека:Methanol struktur.png|центар|110px]]
|[[Датотека:PropyleneGlycol-stickAndBall.png|center|110px]]
|[[Датотека:PropyleneGlycol-stickAndBall.png|центар|110px]]
|[[Датотека:3LRI SolutionStructureAndBackboneDynamicsOfHumanLong arg3 insulin-Like Growth Factor 1 02.png|center|170px]]
|[[Датотека:3LRI SolutionStructureAndBackboneDynamicsOfHumanLong arg3 insulin-Like Growth Factor 1 02.png|центар|170px]]
|}
|}
* [[Простор-попуњавајући модел]]и или -{ЦПК}- модели - молекул је приказан преклапајућим сферама које представљају атоме
* [[Простор-попуњавајући модел]]и или -{ЦПК}- модели - молекул је приказан преклапајућим сферама које представљају атоме
:{| class=wikitable
:{| class=wikitable
|-
|-
|<!--col1-->[[Датотека:Methanol.pdb.png|center|110п]]
|<!--col1-->[[Датотека:Methanol.pdb.png|центар|110п]]
|[[Датотека:Ubiquitin spheres.png|center|110px]]
|[[Датотека:Ubiquitin spheres.png|центар|110px]]
|[[Датотека:P-cresol-spaceFilling.png|center|110px]]
|[[Датотека:P-cresol-spaceFilling.png|центар|110px]]
|[[Датотека:3GF1 Insulin-Like Growth Factor Nmr 10 01.png|center|170px]]
|[[Датотека:3GF1 Insulin-Like Growth Factor Nmr 10 01.png|центар|170px]]
|}
|}
* '''Дијаграм''' - приказ протеина где се петље, бета равни, и [[алфа хеликс]]и приказују дијаграмом. Атоми или везе нису експлицитно приказани, већ само протеинска основа као глатка цев.
* '''Дијаграм''' - приказ протеина где се петље, бета равни, и [[алфа хеликс]]и приказују дијаграмом. Атоми или везе нису експлицитно приказани, већ само протеинска основа као глатка цев.
:{| class=wikitable
:{| class=wikitable
|-
|-
|[[Датотека:Beta-meander1.png|center|110px]]
|[[Датотека:Beta-meander1.png|центар|110px]]
|[[Датотека:MreB.png|center|110px]]
|[[Датотека:MreB.png|центар|110px]]
|[[Датотека:Anthrax toxin protein key motif.svg|center|110px]]
|[[Датотека:Anthrax toxin protein key motif.svg|центар|110px]]
|[[Датотека:8tim TIM barrel.png|center|170px]]
|[[Датотека:8tim TIM barrel.png|центар|170px]]
|}
|}


Ред 199: Ред 199:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|title = Stereochemistry of Organic Compounds |edition = 1 |last=Eliel|first=Ernest L. |last2=Wilen|first2=Samuel H. |year=1994|publisher = Wiley, John & Sons, Incorporated |isbn=978-0-471-01670-0|url=https://books.google.com/books?id=IyfwAAAAMAAJ&q=Stereochemistry+of+Organic+Compounds&dq=Stereochemistry+of+Organic+Compounds&hl=en&sa=X&ei=E_6eUPnoE4jDiwKptYGABg&ved=0CDsQ6AEwAQ|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|title = Stereochemistry of Organic Compounds |edition = 1 |last=Eliel|first=Ernest L. |last2=Wilen|first2=Samuel H. |year=1994|publisher = Wiley, John & Sons, Incorporated |isbn=978-0-471-01670-0|url=https://books.google.com/books?id=IyfwAAAAMAAJ&q=Stereochemistry+of+Organic+Compounds&dq=Stereochemistry+of+Organic+Compounds&hl=en&sa=X&ei=E_6eUPnoE4jDiwKptYGABg&ved=0CDsQ6AEwAQ|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|title = Basic Organic Stereochemistry |last=Eliel|first=Ernest L. |last2=Wilen|first2=Samuel H. |last3=Doyle|first3=Michael P. |publisher = Wiley-Interscience |edition = 1. |year=2001 |isbn=978-0-471-37499-2|url=https://books.google.com/books?id=wSXwAAAAMAAJ&q=Basic+Organic+Stereochemistry&dq=Basic+Organic+Stereochemistry&hl=en&sa=X&ei=zf6eUMO0H-TdigK7oIH4Cg&ved=0CDgQ6AEwAA|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|title = Basic Organic Stereochemistry |last=Eliel|first=Ernest L. |last2=Wilen|first2=Samuel H. |last3=Doyle|first3=Michael P. |publisher = Wiley-Interscience |edition = 1. |year=2001 |isbn=978-0-471-37499-2|url=https://books.google.com/books?id=wSXwAAAAMAAJ&q=Basic+Organic+Stereochemistry&dq=Basic+Organic+Stereochemistry&hl=en&sa=X&ei=zf6eUMO0H-TdigK7oIH4Cg&ved=0CDgQ6AEwAA|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|title = Introduction to Stereochemistry |author=Kurt Martin Mislow Kurt Mislow |year=2003|publisher = Dover Publications |isbn=978-0-486-42530-6 |url=https://books.google.com/books/about/Introduction_to_Stereochemistry.html?id=b63SIBrgOqoC }}
* {{Cite book| ref=harv|title = Introduction to Stereochemistry |author=Kurt Martin Mislow Kurt Mislow |year=2003|publisher = Dover Publications |isbn=978-0-486-42530-6 |url=https://books.google.com/books/about/Introduction_to_Stereochemistry.html?id=b63SIBrgOqoC }}
* {{Cite book|ref=harv|title = Stereochemistry of Organic Compounds: Principles and Applications |last=Nasipuri|first=D.|url=https://books.google.com/books?id=JfdiwLcXTv4C&dq=Stereochemistry+of+Organic+Compounds&source=gbs_book_similarbooks |publisher = South Asia Books |edition = 2 |year=1994 |isbn=978-81-224-0570-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|title = Stereochemistry of Organic Compounds: Principles and Applications |last=Nasipuri|first=D.|url=https://books.google.com/books?id=JfdiwLcXTv4C&dq=Stereochemistry+of+Organic+Compounds&source=gbs_book_similarbooks |publisher = South Asia Books |edition = 2 |year=1994 |isbn=978-81-224-0570-5|pages=}}
{{refend}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Molecular geometry}}
{{Commonscat|Molecular geometry}}
* [http://www.tutor-homework.com/Chemistry_Help/Molecular_Geometry/Polar_Or_Nonpolar.html Vodič za molekularnu geometriju i polarnost]
* [http://www.tutor-homework.com/Chemistry_Help/Molecular_Geometry/Polar_Or_Nonpolar.html Vodič za molekularnu geometriju i polarnost]
{{-}}
{{-}}
{{МолекуларнаГеометрија}}
{{МолекуларнаГеометрија}}

Верзија на датум 16. јануар 2020. у 05:30

Геометрија молекула воде

Молекуларна геометрија или молекуларна структура је три-димензионо уређење атома који сачињавају молекул. Она условљава низ особина супстанце међу којима су реактивност, поларност, фаза материје, боја, магнетизам, и биолошка активност.[1][2]

Експерименталне методе

Модел метана
Модел метана

Чак и најбољи електронски микроскопи нису у стању да покажу изглед молекула већ само обрисе и то само огромних молекула као што су протеини. Ипак постоје методе помоћу којих се може одредити тј. предвидети геометрија молекула само уз помоћ структурне формуле. Најједноставнија метода за предвиђање просторног облика хемијских једињења јесте она која користи правило о одбијању валентних електронских парова. По овој методи распоред електронских парова у највишем електронском нивоу око централног атома одређује просторни облик молекула. Електрони су негативно наелектрисане честице, што узрокује распоред у коме су они најудаљенији један од другог. Кад растојање буде највеће, одбијање ће бити најмање, те ће молекул бити најстабилнији. Распоред валентних електронских парова зависи од њиховог броја. Нпр. код метана (CH4) четри електронска пара најмање ће се одбијати ако се налазе на ивицама правилног тетраедра.

Код једињења са 3 електронска пара (нпр. BF3) молекул је најстабилнији када се парови налазе под угловима од 120°; распоред је у једној равни. Ако је централни атом окружен великим бројем валентних електронских парова молекул може да има веома различите облике. Разматрање просторног распореда атома у молекулу је веома комплексан део хемије и њиме се бави засебна дисциплина - стереохемија. Динамичка стереохемија податке добијене о просторном распореду користи за предвиђање понашања тих молекула у хемијским реакцијама, што је од посебног значаја за органске реакције у органзму које су веома стереоспецифичне.

Молекуларна геометрија може бити одређена разним спектроскопским и дифракционим методима. IR, микроталасна и Раманова спектроскопија могу да произведу информације о молекулској геометрији из детаља детектованих вибрационих и ротационих апсорбанци. Кристалографија, неутронска дифракција и електронска дифракција могу да произведу молекуларну структуру кристала на бази растојања између језгра и концентрације електронске густине. Гасна електронска дифракција се може користити за мале молекуле у гасној фази. НМР и FRET методи се могу користити за одређивање комплементарних информација као што су релативна растојања,[3][4][5] диедрални углови,[6][7] углови веза, и повезаност. Ниже температуре су подесније за одређивање молекуларне геометрије, јер су вишим температурама оне средње вредности доступних геометрија. Већи молекули се често јављају у више стабилних геометрија (конформациони изомеризам) са сличним енергетским нивоима на површини потенцијалне енергије. Геометрије се исто тако могу израчунати користећи ab initio квантум хемијски методе до високе прецизности. Молекуларна геометрија може да се буде различита у чврстој, течној, и гасовитој фази.

Изомери

Изомери су типови молекула који имају исту хемијску структуру али различите геометрије, последица чега су веома различите особине:

  • Чиста супстанца се састоји од само једног типа изомера.
  • Структурни изомери имају исту хемијску формулу али различите физичке аранжмане, често формирајући алтернативне молекуларне геометрије са веома различитим особинама. Атоми нису везани у истом реду.
    • Функционални изомери су специјална врста структурних изомера, где поједине групе атома испољавају специјалне начине понашања, као што су етар или алкохол.
  • Стереоизомери могу да имају многе сличне физичко-хемијске особине (тачка топљења, тачка кључања) и истовремено веома различите биохемијске активности. То је због тога што они манифестују хиралност која се често среће код живих система. Једна манифестација хиралности је њихова способност ротирања поларизоване светлости у различитим смеровима.
  • Протеинско склапање је процес формирања молекула комплексне геометрије и различитих изомера које протеини могу да имају.

Типови молекулске структуре

Постоји шест основних типова молекула

  • Линеарни: У линеарном моделу, атоми су везан у правој линији. Углови веза су 180°. Пример таквог молекула је угљен-диоксид.
  • Тригонално планарни: Ови молекул су троугаони и леже у једној равни. Њихови углови веза су 120°. Пример молекула из ове групе је бор трифлуорид.
  • Тетраедрални: Ови молекули имају четири површине. Они имају четири везе на централном атому без додатних слободних електронских парова. Углови веза између електронских веза су arccos (−1/3) = 109.47°. Пример тетраедралног молекула је метан (CH4).
  • Октаедрални: Они имају осам површина. Угао веза је 90 степени. Пример октаедралног молекула је сумпор хексафлуорид (SF6).
  • Пирамидални: Ови молекули имају пирамидни облик. Они имају три пара везаних електрона, и слободни електронски пар. Одбијање слободног пара и везаних парова мења угао од тетраедралног до нешто мање вредности. Пример је NH3 (амонијак).
  • Повијени: Повијени или угаони молекули имају нелинеарни облик. Пример таквог молекула је вода, или H2O, која има угао веза од око 106o Молекул воде има два пара везаних електрона и два слободна пара.

VSEPR табела

Углови веза у следећој табели су идеални углови из једноставне VSEPR теорије. Њима следе стварни углови за дате примере, уколико се они разликују. У многим случајевима, као што је тригонални пирамидални и повијени, стварни угао примера се разликује од идеалног угла. Угао у H2S (92°) се разликује од тетраедралног угла много више, него што је то случај за H2O (104.5°) угао.

Везујућих електронских парова Слободних парова Електронски домени (Стерни #) Облик Идеални угао везе (угао везе примера) Пример Слика
2
0
2
линеарни
180°
CO2
3
0
3
тригонално планарни
120°
BF3
2
1
3
повијени
120° (119°)
SO2
4
0
4
тетраедрални
109.5°
CH4
3
1
4
тригонално пирамидални
107.5°
NH3
2
2
4
угаони
104.5°
H2O
5
0
5
тригонално бипирамидални
90°, 120°
PCl5
4
1
5
тестерасти
180°, 120°, 90° (173.1°, 101.6°)
SF4
3
2
5
Т-облик
90°, 180° (87.5°, < 180°)
ClF3
2
3
5
линеарни
180°
XeF2
6
0
6
октаедрални
90°, 180°
SF6
5
1
6
квадратно пирамидални
90° (84.8°), 180°
BrF5
4
2
6
квадратно планарни
90° 180°
XeF4
7
0
7
пентагонално бипирамидални
90°, 72°
IF7

3D Репрезентације

  • Линија или штап - атомска језгра нису представљена. Као и код 2D молекуларних структура овог типа, атоми се подразумевају на теменима.
  • Кугла и штап - атомска језгра су представљена као сфере (кугле) и везе као штапови
  • Дијаграм - приказ протеина где се петље, бета равни, и алфа хеликси приказују дијаграмом. Атоми или везе нису експлицитно приказани, већ само протеинска основа као глатка цев.

Референце

  1. ^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. 
  2. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  3. ^ FRET description Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2008)
  4. ^ Hillisch, A; Lorenz, M; Diekmann, S (2001). „Recent advances in FRET: distance determination in protein–DNA complexes”. Current Opinion in Structural Biology. 11 (2): 201—207. PMID 11297928. doi:10.1016/S0959-440X(00)00190-1. 
  5. ^ FRET imaging introduction
  6. ^ obtaining dihedral angles from 3J coupling constants
  7. ^ Another Javascript-like NMR coupling constant to dihedral Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2005)

Литература

Спољашње везе