Кантакузини — разлика између измена
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
м razne izmene |
||
Ред 33: | Ред 33: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Fine|first=John Van Antwerp|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|url=http://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC|year=1994|publisher=University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5}} |
* {{Cite book | ref= harv|last=Fine|first=John Van Antwerp|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|url=http://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC|year=1994|publisher=University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Nicol|first=Donald M.|authorlink=Доналд Никол|year=1984|title=The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages|edition=2. expanded|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=XIj0FfKto9AC}} |
* {{Cite book| ref=harv|last=Nicol|first=Donald M.|authorlink=Доналд Никол|year=1984|title=The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages|edition=2. expanded|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=XIj0FfKto9AC}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Nicol|first=Donald M.|authorlink=Доналд Никол|year=1993|title=The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453|edition=2.|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=y2d6OHLqwEsC}} |
* {{Cite book| ref=harv|last=Nicol|first=Donald M.|authorlink=Доналд Никол|year=1993|title=The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453|edition=2.|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=y2d6OHLqwEsC}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}} |
* {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}} |
||
* [[Александар Каждан|Kazhdan, Alexander]], ed. . Oxford Dictionary of Byzantium. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1991|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}} |
* [[Александар Каждан|Kazhdan, Alexander]], ed. . Oxford Dictionary of Byzantium. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1991|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}} |
||
Верзија на датум 16. јануар 2020. у 06:03
Кантакузини (грчки: Καντακουζηνός) су били припадници истакнуте византијске породице чији су чланови средином 14. века носили титулу византијског цара.
Историја
Кантакузини се појављују по први пут током владавине Алексија Комнина (1083-1118), током цареве кампање против Кумана. Чланови породице Кантакузин су током епохе Комнина били високи војни званичници. Севаст Јован Кантакузин убијен је у бици код Мириокефалона, док је цезар Јован Кантакузин, вероватно унук убијеног севаста, оженио Ирину Анђелину, сестру цара Исака II Анђела. Кантакузини су у време Четвртог крсташког рата и латинског заузећа Цариграда (1204) били међу највећим поседницима у Царству. Кантакузини су истакнути чланови византијске политике и током владавине Палеолога. Михајло Кантакузин је 1308. године постављен за управника Мореје. Његов син био је Јован Кантакузин, мега доместик, регент и на крају византијски цар (1341-1354) као противник Јована V Палеолога у грађанском рату. Јован је присиљен на абдикацију и повлачење у манастир. Његов син Матија такође је владао Византијом као савладар (1353-1357). Млађи Јованов син, Манојло, владао је као морејски деспот од 1349. до 1380. године. Јованова ћерка Јелена била је удата за Јована V Палеолога. Марија, друга ћерка, била је удата за Нићифора Орсинија, епирског деспота, а трећа ћерка, Теодора, за османског бега Орхана. Матијина двојица синова владали су накратко Морејом. О Јовану нема много података, а сматра се да је умро без деце. Могући потомци Димитрија су: Ђорђе, Андроник (последњи византијски мега доместик), Ирина (удата за српског деспота Ђурђа Бранковића), Тома (служио на двору Бранковића) и Јелена (трапезунтска царица, супруга Давида Великог Комнина). Имао је и ћерку непознатог имена која је постала краљица Грузије.
Цареви династије Кантакузин
Слика | Име | Рођење | Наследник | Владавина | Смрт | Дужина владавине |
---|---|---|---|---|---|---|
Јован Кантакузин | око 1292. | Јован V Палеолог | 31. март 1347—10. децембар 1354. | 15. јун 1383. | 7 година | |
Матија Кантакузин | око 1325. | Јован V Палеолог | 1353—1357. | 15. јун 1383. | 4 године |
Литература
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Kazhdan, Alexander, ed. . Oxford Dictionary of Byzantium. . Oxford University Press. 1991. ISBN 978-0-19-504652-6.