Моторни поремећаји једњака — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 71: Ред 71:
Овај облик '' (енг. nutcracker esophagus)'' дефинише се као несрћани бол у грудима и/или дисфагија са постојањем перисталтичких таласа у дисталном једњаку код којих средња вредност амплитуда прелази нормалне вредности за више од две стандардне девијације.<ref>Tutuian, Radu; Castell, Donald O. (2006). "Esophageal motility disorders (Distal esophageal spasm, nutcracker esophagus, and hypertensive lower esophageal sphincter): Modern management". Current Treatment Options in Gastroenterology. 9 (4): 283–94.</ref><ref>Fang, J; Bjorkman, D (2002). "Nutcracker esophagus: GERD or an esophageal motility disorder". The American Journal of Gastroenterology. 97 (6): 1556–7</ref>
Овај облик '' (енг. nutcracker esophagus)'' дефинише се као несрћани бол у грудима и/или дисфагија са постојањем перисталтичких таласа у дисталном једњаку код којих средња вредност амплитуда прелази нормалне вредности за више од две стандардне девијације.<ref>Tutuian, Radu; Castell, Donald O. (2006). "Esophageal motility disorders (Distal esophageal spasm, nutcracker esophagus, and hypertensive lower esophageal sphincter): Modern management". Current Treatment Options in Gastroenterology. 9 (4): 283–94.</ref><ref>Fang, J; Bjorkman, D (2002). "Nutcracker esophagus: GERD or an esophageal motility disorder". The American Journal of Gastroenterology. 97 (6): 1556–7</ref>
;Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер
;Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер
Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер (акроним ХДЕС) је поремећај који се манометријски дијагностикује као повишен притисак на нивоу ДЕС-а (> 45 ммХг) са нормалном релаксацијом, без удружених поремећаја перисталтике тела једњака. Овакав манометријски налаз га директно разликује од ахалазије, односно код ових болесника постоји нормална перисталтичка прогресија у телу једњака.
Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер (акроним ХДЕС) је поремећај који се манометријски дијагностикује као повишен притисак на нивоу ДЕС-а (> 45 ммХг) са нормалном релаксацијом, без удружених поремећаја перисталтике тела једњака. Овакав манометријски налаз га директно разликује од ахалазије, односно код ових болесника постоји нормална перисталтичка прогресија у телу једњака.<ref>Pilhall, M.; Börjesson, M.; Rolny, P.; Mannheimer, C. (2002). "Diagnosis of nutcracker esophagus, segmental or diffuse hypertensive patterns, and clinical characteristics". Digestive Diseases and Sciences. 47 (6): 1381–8.</ref>


==== Хипоконтрактилни једњак ====
==== Хипоконтрактилни једњак ====

Верзија на датум 17. јануар 2020. у 11:10

Моторни поремећаји једњака су велика група болести са поремећеним контракцијама зида једњака и функционисањем оба (горњег и доњег), езофагеалног сфинктера. У ову групу болести спадају и сва стања за чије се симптоме и знаке, најчешће дисфагију и бол у грудима, сматра да су узрокована неадекатном физиолошком фукциjом једњака.[1]

Клиничка слика

Клиничка слика моторни поремећаји једњака, може се манифестовати бројним (различитим) симптомима у зависности од обољења које их је изазвало, као нпр:

  • осећај застајања хране,
  • болови у грудима и иза грудне кости,
  • враћањем садржаја из желуца у једњак (регургитација).

Како се веома често ови симптомима погрешно приписују обољењима срца или плућа, диференцијално дијагностички таква стања треба искључити.

Дијагноза

Дијагностика моторних поремећаја једњака са сигурношћу се утврђује, на следећим методама: анамнеза(симптома), радиографија, ендоскопија, функционалне дијагностичке методе.

Манометрија једњака

Манометрија једњака је једна од функционалних метода којом се одређује тачна вредност притисака у нивоу езофагеалних сфинктера као и њихова релаксација (опуштање), присуство перисталтике у телу једњака, карактеристике перисталтичких таласа укључујући њихову амплитуду, трајање, природу понављања присуство непропулзивних односно делимично пропулзивних перисталтичких таласа.[2][3]

Поремећаји Манометријски налаз
Ахалазија
  • Одсуство перисталтике
  • Неадекватна релаксација ДЕС-а
  • Повећан притисак ДЕС- а (> 45 ммХг).[4]
Дифузни спазам једњака
  • Симултане контракције >20%
  • Интермитентна перисталтика
  • Поновљене или двоструке контракције
  • Контракције неповезане са гутањем
  • Амплитуде контракција > 30 ммХг
Хиперконтрактилни једњак
  • Једњак у виду крцкалице за орах
    • Контракција > 180 ммХг
    • Нормална перисталтика
    • Продужено трајање амплитуде (> 6 s)
  • Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер
    • Базални притисак ДЕС-а > 45ммХг
    • Инкомплетна релаксација ДЕС-а
Хипоконтрактилни једњак
  • Инефективни мотилитет једњака
    • > 30% контракција < 30 ммХг
    • Непропулзивне контракције
  • Хипотензивни ДЕС
    • Базални притисак < 10 ммХг
Неспецифични поремећаји
  • Инкомплетна релаксација ДЕС-а
  • Непропулзивне контракције > 20%
  • Ретроградне контракције
  • Ниско-амплтитудне контракције < 35 ммХг

Класификација примарних поремећаја мотлитета једњака

Иако је до данас предложено више класификација поремећаја мотилитета једњака, ниједна од њих није универзално прихваћена. Езофагеални моторни поремећаји се генерално могу поделити на примарне и секундарне.

Примарни поремећаји мотилитета једњака

Примарни поремећаји мотилитета једњака се најбоље класификују у зависности од типа поремећаја инервације тела једњака и доњег езофагеалног сфинктера (ДЕС). На основу такве класификације сви примарни моторни поремећаји једњака се могу поделити у пет група:

Ахалзија једњака

Ахалазија, кардиоспазам или дисинергија једњака је дифузни моторни поремећај, који се карактерише ослабљеном перисталтиком и немогућношћу релаксације доњег дела једњака.[5] Јавља се код оба пола (чешће код мушкараца) између 30. и 60. године живота.[6]

Дифузни спазам једњака

Манифестира се у облику нарушене покретљивости једњака - некоординисане контракције мишића смештених по целој дужини једњака уз одржавање нормалног тонуса доњег сфинктера. Карактеристични симптоми су:

  • Интензивна бол у стернуму и у пределу спајања једњака са желуцем. Бол се шири према горе, и може зрчити у доњу чељуст и рамени појас. Напад јаког бола није повезан са једењем.
  • Нарушен процеса гутања, што је израженије код покушаја гутања чврсте хране.
  • Повраћање након престанка мишићног спазма.
  • Напад може трајати од 2 до 3 минуте до неколико сати.

Хиперконтрактилни једњак

У оквиру хиперконтрактилних примарних поремећаја мотилитета једњака, описана су два посебна клиничка ентитета: једњак у виду крцкалице за орах и хипертензивни доњи езофагеални сфинктер. Етиологија хиперконтрактилности једњака је непознат, али је доказано да поједине контракције високог притиска могу бити изазване секундарним факторима као што је гастроезофагеални рефлукс или стрес.

Једњак у облику крцкалице за орах

Овај облик (енг. nutcracker esophagus) дефинише се као несрћани бол у грудима и/или дисфагија са постојањем перисталтичких таласа у дисталном једњаку код којих средња вредност амплитуда прелази нормалне вредности за више од две стандардне девијације.[7][8]

Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер

Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер (акроним ХДЕС) је поремећај који се манометријски дијагностикује као повишен притисак на нивоу ДЕС-а (> 45 ммХг) са нормалном релаксацијом, без удружених поремећаја перисталтике тела једњака. Овакав манометријски налаз га директно разликује од ахалазије, односно код ових болесника постоји нормална перисталтичка прогресија у телу једњака.[9]

Хипоконтрактилни једњак

Неспецифични моторни поремећаји једњака

Секундарни поремећаји мотилитета једњака

Секундарни поремећаји мотилитета једњака су последица системских болести као што су:

  • шећерна болест,
  • поремећаји везивног ткива,
  • дерматомиозитис, склеродермија,
  • амилоидоза, алкохолизам,
  • Шагасова болест
  • разне врсте неоплазми (најчешће аденокарциноми кардије).

Извори

  1. ^ Richter, J.E. (2001) Oesophageal motility disorders. Lancet, 358(9284): 823-828
  2. ^ Bansal, A., Kahrilas, P.J. (2010) Has high-resolution manometry changed the approach to esophageal motility disorders?. Current Opinion in Gastroenterology, 26(4): 344-351
  3. ^ Salvador, R., Costantini, M., Zaninotto, G., Morbin, T., Rizzetto, C., Zanatta, L., Ceolin, M., Finotti, E., Nicoletti, L., da Dalt, G., Cavallin, F., Ancona, E. (2010) The Preoperative Manometric Pattern Predicts the Outcome of Surgical Treatment for Esophageal Achalasia. Journal of Gastrointestinal Surgery, 14(11): 1635-1645
  4. ^ Pandolfino, J.E., Kwiatek, M.A., Nealis, T., Bulsiewicz, W., Post, J., Kahrilas, P.J. (2008) Achalasia: A New Clinically Relevant Classification by High-Resolution Manometry. Gastroenterology, 135(5): 1526-1533
  5. ^ Richter, J.E. (2010) Achalasia - An Update. Journal of Neurogastroenterology and Motility, 16(3): 232
  6. ^ Alderliesten, J., Conchillo, J.M., Leeuwenburgh, I., Steyerberg, E.W., Kuipers, E.J. (2011) Predictors for outcome of failure of balloon dilatation in patients with achalasia. Gut, 60(1): 10-16
  7. ^ Tutuian, Radu; Castell, Donald O. (2006). "Esophageal motility disorders (Distal esophageal spasm, nutcracker esophagus, and hypertensive lower esophageal sphincter): Modern management". Current Treatment Options in Gastroenterology. 9 (4): 283–94.
  8. ^ Fang, J; Bjorkman, D (2002). "Nutcracker esophagus: GERD or an esophageal motility disorder". The American Journal of Gastroenterology. 97 (6): 1556–7
  9. ^ Pilhall, M.; Börjesson, M.; Rolny, P.; Mannheimer, C. (2002). "Diagnosis of nutcracker esophagus, segmental or diffuse hypertensive patterns, and clinical characteristics". Digestive Diseases and Sciences. 47 (6): 1381–8.

Литература

  • Vanuytsel, Tim; Bisschops, Raf; Farré, Ricard; Pauwels, Ans; Holvoet, Lieselot; Arts, Joris; Caenepeel, Philip; De Wulf, Dominiek; Mimidis, Kostas; Rommel, Nathalie; Tack, Jan (2013). Botulinum Toxin Reduces Dysphagia in Patients with Nonachalasia Primary Esophageal Motility Disorders. Clinical Gastroenterology and Hepatology. 11 (9): 1115–1121.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).