Бежаници — разлика између измена
м . |
м pretvaranje sablona page u cite book; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{кратак опис|Бежаници је град у Русији}} |
{{кратак опис|Бежаници је град у Русији}} |
||
{{Град у Русији/Псковска област |
{{Град у Русији/Псковска област |
||
| назив = Бежаници |
|||
| изворни_назив = Бежаницы |
|||
| рејон = [[Бежанички рејон]] |
|||
| слика = Бежаницы - главная улица.jpg |
|||
| опис_слике = Главна улица у Бежаницима |
|||
| грб = |
|||
| градска_застава = |
|||
| статус = варошица |
|||
| оснивање = [[XVI век]] |
|||
| село_од = |
|||
| варошица_од = [[1961]]. |
|||
| град_од = |
|||
| стара_имена = |
|||
| надморска_висина = |
|||
| становништво = 3.630 |
|||
| година_становништво = [[2016]]. |
|||
| агломерација = |
| агломерација = |
||
| година_агломерација = |
|||
| густина = |
|||
| површина = |
|||
| поштански_код = 182840 |
|||
| позивни_број = +7 81141 |
|||
| регистарска_ознака = 60 |
|||
| ОКАТО_код = [http://classif.spb.ru/classificators/view/okt.php?st=A&kr=1&kod=58204551 58 204 551] |
|||
| ОКТМО_код = [http://classif.spb.ru/classificators/view/tma.php?st=A&kr=1&kod=58604151051 58 604 151 051] |
|||
| веб-страна = |
|||
| градоначелник = |
|||
| гшир = 56.966667 |
|||
| гдуж = 29.883333 |
|||
}} |
}} |
||
'''Бежаници''' ({{јез-рус|Бежаницы}}) насељено је место са административним статусом варошице ({{јез-рус|посёлок городского типа}}) на западу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се у источном делу [[псковска област|Псковске области]] и административно припада [[бежанички рејон|Бежаничком рејону]] чији је уједно и административни центар. |
'''Бежаници''' ({{јез-рус|Бежаницы}}) насељено је место са административним статусом варошице ({{јез-рус|посёлок городского типа}}) на западу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се у источном делу [[псковска област|Псковске области]] и административно припада [[бежанички рејон|Бежаничком рејону]] чији је уједно и административни центар. |
||
Ред 36: | Ред 36: | ||
== Географија == |
== Географија == |
||
Варошица Бежаници налази се у централном делу [[бежанички рејон|Бежаничког рејона]] између корита реке [[Љста (притока Сорота)|Љсте]] на западу и језера [[Дубец]] на истоку. Бежаници се налазе на око 180 километара југоисточно од [[Псков]]а, и на око 82 километра северозападно од [[Великије Луки|Великих Лука]], а кроз варош пролази значајан друмски правац који повезује та два града. |
Варошица Бежаници налази се у централном делу [[бежанички рејон|Бежаничког рејона]] између корита реке [[Љста (притока Сорота)|Љсте]] на западу и језера [[Дубец]] на истоку. Бежаници се налазе на око 180 километара југоисточно од [[Псков]]а, и на око 82 километра северозападно од [[Великије Луки|Великих Лука]], а кроз варош пролази значајан друмски правац који повезује та два града. |
||
Кроз насеље пролази и железничка пруга на релацији [[Дно]]—[[Новосокољники]]. |
Кроз насеље пролази и железничка пруга на релацији [[Дно]]—[[Новосокољники]]. |
||
== Историја == |
== Историја == |
||
Село Бежаници основали су током [[XVI век]]а избеглице из околних градова, па отуда и сам назив места. У писаним изворима насеље се први пут појављује на једној топографској мапи из [[1581]]. године и та година се сматра званичном годином оснивања варошице. Крајем -{XVI}- и почетком [[XVII век]]а кроз насеље је пролазио важан трговачки пут и већ у то време Бежаници су важили за значајно транзитно и трговачко место. Занимљиво је да је [[1709]]. године кроз село пропутовао император [[Петар Велики]] на путу ка [[полтава|Полтави]] где се одиграла важна [[Битка код Полтаве|Полтавска битка]]. |
Село Бежаници основали су током [[XVI век]]а избеглице из околних градова, па отуда и сам назив места. У писаним изворима насеље се први пут појављује на једној топографској мапи из [[1581]]. године и та година се сматра званичном годином оснивања варошице. Крајем -{XVI}- и почетком [[XVII век]]а кроз насеље је пролазио важан трговачки пут и већ у то време Бежаници су важили за значајно транзитно и трговачко место. Занимљиво је да је [[1709]]. године кроз село пропутовао император [[Петар Велики]] на путу ка [[полтава|Полтави]] где се одиграла важна [[Битка код Полтаве|Полтавска битка]]. |
||
Значајну улогу у развоју села у периоду [[18. век|XVIII]]—[[19. век]] одиграла је племићка породица Филозофових чије имање се налазило у суседном селу Богдановско (данас Красноје Солнце). Прву сеоску школу основала је [[1870]]. [[Ана Филозофова]], филантропкиња и зачетница руског феминистичког покрета. На њену иницијативу у селу је [[1897]]. отворена и прва јавна библиотека, установа која од [[2003]]. носи њено име. |
Значајну улогу у развоју села у периоду [[18. век|XVIII]]—[[19. век]] одиграла је племићка породица Филозофових чије имање се налазило у суседном селу Богдановско (данас Красноје Солнце). Прву сеоску школу основала је [[1870]]. [[Ана Филозофова]], филантропкиња и зачетница руског феминистичког покрета. На њену иницијативу у селу је [[1897]]. отворена и прва јавна библиотека, установа која од [[2003]]. носи њено име. |
||
Године [[1901]]. кроз село пролази железничка пруга од [[дно|Дна]] ка [[Новосокољники]]ма. Десет година касније отворена је и прва болница. |
Године [[1901]]. кроз село пролази железничка пруга од [[дно|Дна]] ка [[Новосокољники]]ма. Десет година касније отворена је и прва болница. |
||
Према статистичким подацима из [[1914]]. село Бежаници је имало 990 становника. |
Према статистичким подацима из [[1914]]. село Бежаници је имало 990 становника. |
||
Од свог оснивања па све до почетка [[20. век]]а село се налазило у административним границама Новоржевског округа, а након оснивања Бежаничког рејона [[1927]]. Бежаници постају и рејонски административни центар. Одлуком локалних власти од [[1961]]. дотадађње село Бежаници добија административни статус полуурбаног насеља у рангу варошице. |
Од свог оснивања па све до почетка [[20. век]]а село се налазило у административним границама Новоржевског округа, а након оснивања Бежаничког рејона [[1927]]. Бежаници постају и рејонски административни центар. Одлуком локалних власти од [[1961]]. дотадађње село Бежаници добија административни статус полуурбаног насеља у рангу варошице. |
||
== Демографија == |
== Демографија == |
Верзија на датум 17. јануар 2020. у 21:19
Бежаници Бежаницы | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Псковска област |
Рејон | Бежанички рејон |
Основан | XVI век |
Варошица од | 1961. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016. | 3.630 |
Географске карактеристике | |
Координате | 56° 58′ 00″ С; 29° 53′ 00″ И / 56.966667° С; 29.883333° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
Поштански број | 182840 |
Позивни број | +7 81141 |
Регистарска ознака | 60 |
ОКАТО код | 58 204 551 |
ОКТМО код | 58 604 151 051 |
Бежаници (рус. Бежаницы) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у источном делу Псковске области и административно припада Бежаничком рејону чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело 3.630 становника.
Географија
Варошица Бежаници налази се у централном делу Бежаничког рејона између корита реке Љсте на западу и језера Дубец на истоку. Бежаници се налазе на око 180 километара југоисточно од Пскова, и на око 82 километра северозападно од Великих Лука, а кроз варош пролази значајан друмски правац који повезује та два града.
Кроз насеље пролази и железничка пруга на релацији Дно—Новосокољники.
Историја
Село Бежаници основали су током XVI века избеглице из околних градова, па отуда и сам назив места. У писаним изворима насеље се први пут појављује на једној топографској мапи из 1581. године и та година се сматра званичном годином оснивања варошице. Крајем XVI и почетком XVII века кроз насеље је пролазио важан трговачки пут и већ у то време Бежаници су важили за значајно транзитно и трговачко место. Занимљиво је да је 1709. године кроз село пропутовао император Петар Велики на путу ка Полтави где се одиграла важна Полтавска битка.
Значајну улогу у развоју села у периоду XVIII—19. век одиграла је племићка породица Филозофових чије имање се налазило у суседном селу Богдановско (данас Красноје Солнце). Прву сеоску школу основала је 1870. Ана Филозофова, филантропкиња и зачетница руског феминистичког покрета. На њену иницијативу у селу је 1897. отворена и прва јавна библиотека, установа која од 2003. носи њено име.
Године 1901. кроз село пролази железничка пруга од Дна ка Новосокољникима. Десет година касније отворена је и прва болница.
Према статистичким подацима из 1914. село Бежаници је имало 990 становника.
Од свог оснивања па све до почетка 20. века село се налазило у административним границама Новоржевског округа, а након оснивања Бежаничког рејона 1927. Бежаници постају и рејонски административни центар. Одлуком локалних власти од 1961. дотадађње село Бежаници добија административни статус полуурбаног насеља у рангу варошице.
Демографија
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 4.333 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 3.630 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1.382 | 1.331 | 3.975 | 4.727 | 6.213[2] | 4.846[3] | 4.333[4] | 3.630 |
Види још
Референце
- ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Приступљено 14. 04. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
- Званичан сајт рејонске администрације
- Незваничан инфо портал
- Манаков А. Г., Евдокимов С. И., Григорьева Н. В. Западное порубежье России: географические аспекты становления и развития Псковского региона. — Псков: Изд-во АНО «Логос», — 216 с. —. 2010. ISBN 978-5-93066-058-4 неважећи ISBN.