Селеук I Никатор — разлика између измена
м razne izmene |
|||
Ред 62: | Ред 62: | ||
* {{citation |last=Mookerji |first=Radha Kumud |authorlink=Radha Kumud Mukherjee |title=Chandragupta Maurya and his times |url=https://books.google.com/books?id=i-y6ZUheQH8C |edition=4th |year=1988 |origyear=first published in 1966 |publisher=[[Motilal Banarsidass]] |isbn=978-81-208-0433-3|pages=}} |
* {{citation |last=Mookerji |first=Radha Kumud |authorlink=Radha Kumud Mukherjee |title=Chandragupta Maurya and his times |url=https://books.google.com/books?id=i-y6ZUheQH8C |edition=4th |year=1988 |origyear=first published in 1966 |publisher=[[Motilal Banarsidass]] |isbn=978-81-208-0433-3|pages=}} |
||
* {{citation | last=Waterfield|first=Robin|title=Dividing the Spoils - The War for Alexander the Great's Empire | location=New York | publisher= Oxford University Press|year=2011 | type = hardback |isbn=978-0-19-957392-9 |pages=273}} |
* {{citation | last=Waterfield|first=Robin|title=Dividing the Spoils - The War for Alexander the Great's Empire | location=New York | publisher= Oxford University Press|year=2011 | type = hardback |isbn=978-0-19-957392-9 |pages=273}} |
||
* {{ |
* {{Cite book |last=Bosworth|first=A. B.| title = The Legacy of Alexander |year=2005| publisher =Oxford University Press |isbn=978-0-19-928515-0|pages=}} |
||
* {{ |
* {{Cite book | last=Grainger|first=John D.| title =A Seleukid Prosopography and Gazetteer |year=1997| publisher=BRILL|isbn=978-90-04-10799-1|pages=}} |
||
* Grainger, John D. "An Empire Builder—Seleukos Nikator", ''History Today'', Vol. 43, No. 5. (1993), pp. 25–30. |
* Grainger, John D. "An Empire Builder—Seleukos Nikator", ''History Today'', Vol. 43, No. 5. (1993), pp. 25–30. |
||
* Grainger, John D. ''Seleukos Nikator: Constructing a Hellenistic Kingdom''. New York: Routledge, 1990 (hardcover. {{page|year=|isbn=978-0-415-04701-2|pages=}}). |
* Grainger, John D. ''Seleukos Nikator: Constructing a Hellenistic Kingdom''. New York: Routledge, 1990 (hardcover. {{page|year=|isbn=978-0-415-04701-2|pages=}}). |
||
* {{ |
* {{Cite book | last=Grainger|first=John D.| title =Seleukos Nikator: Constructing a Hellenistic Kingdom |year=1990 |publisher=Routledge |isbn=978-0-415-04701-2|pages=}} |
||
* {{citation |last=Majumdar |first=Ramesh Chandra |authorlink=R. C. Majumdar |title=Ancient India |url=https://books.google.co.in/books?id=XNxiN5tzKOgC |publisher=[[Motilal Banarsidass]] |year=2003|orig-year=1952 |isbn=978-81-208-0436-4|pages=}} |
* {{citation |last=Majumdar |first=Ramesh Chandra |authorlink=R. C. Majumdar |title=Ancient India |url=https://books.google.co.in/books?id=XNxiN5tzKOgC |publisher=[[Motilal Banarsidass]] |year=2003|orig-year=1952 |isbn=978-81-208-0436-4|pages=}} |
||
* {{ |
* {{Cite book |last=Boiy|first=T.| title = Late Achaemenid and Hellenistic Babylon |publisher=Peeters Publishers|isbn =978-90-429-1449-0|year=2004 }} |
||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
Верзија на датум 24. јануар 2020. у 05:23
Селеук I Никатор | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | око 358. п. н. е. |
Место рођења | Тракија, |
Датум смрти | 281. п. н. е. |
Место смрти | Тракија, |
Породица | |
Супружник | Стратоника Сиријска |
Потомство | Антиох I Сотер, Achaeus, Фила |
Родитељи | Антиох Лаодика Македонска |
Династија | Селеукиди |
Период | 305[1] – септембар 281 п. н. е. |
Претходник | Александар IV Македонски |
Наследник | Антиох I Сотер |
Селеук I Никатор (око 358. п. н. е. -281. п. н. е. ) био је официр у војсци Александра Македонског. Током ратова дијадоха Селеук I Никатор успоставља Селеукидску династију и оснива Селеукидско царство.
Након Александрове смрти у јуну 323 п. н. е., Селеук је иницијално подржавао Пердику, реганта Александровог царства, и био је именован за командира пратеће коњице и хилијарха током Вавилонске поделе 323 п. н. е. Међутим, након избијања ратова дијадоха 322 п. н. е., Пердикини војни порази против Птолемеја у Египти довели су до побуне његових трупа и Пелузији. Пердика је био издат и убијен у завери од стране Селеука, Питона и Антигена у Пелузији током 321 или 320 п. н. е. Споразумом у Трипарадису из 321 п. н. е., Селеук је био постављен за намесника Вавилона под новим регантом Антипатером. Али су скоро одмах ратови дијадоха настављени и Антигон је присилио Селеука да побегне из Вавилона. Селеук је успео да се вратити у Вавилон тек 312. п. н. е. уз подршку Птоломеја. Од 312. п. н. е. је Селеук немилосрдно проширио своје доминионе и коначно покорио персијске и медијске територије. Селеук је владао не само Вавилонијом, него целокупним енормним источним делом Александровог царства.
Рана каријера
Био је син Антиоха, једног од Филипових генерала. Пратио је Александра Македонског и добија одликовања приком кампање у Индији 326. п. н. е. . После Александрове смрти Македонско царство се дели 323. п. н. е., а он постаје официр близак Пердики, са којим учествује у кампањи на Египат. Током неуспешне кампање у Египту 321. п. н. е. учествује у убиству Пердике.
Током друге поделе Царства 321. п. н. е. Селеук добија Вавилонску сатрапију. Кад је Антигон 316. п. н. е. постао господар источних провинција, Селеук бежи у Египат. У рату између Антигона и других македонских заповедника, он сарађује са Птолемејем и командује египатским ескадрилама у Егеју. После Птолемејеве победе код Газе 312. п. н. е., враћа се у Вавилон.
Оснивање Селеукидског царства
Повратком у Вавилон 312. п. н. е. почиње нова Селеукидска ера. То се сматра годином када је основано Селеукидско царство. Из Вавилоније Селеук Никатор осваја околне провинције Персије, Сусу (Елам) и Медеју. Те провинције су дотад билу у рукама Антигонових људи. Антигонов син Деметрије Полиоркет напада Вавилон 311. п. н. е., али не успева да нанесе озбиљнију штету. Током следећих 9 година (311. п. н. е. - 302. п. н. е.) Антигон је био заузет на Западу, па је Селеук Никатор имао времена да освоји цели источни део царства Александра Македонског све до реке Инд.
Након што је угашена краљевска македонска линија, Селеук Никатор узима титулу краља, као и остала четворица главних македонских вођа. Селеук Никатор се проширио до реке Инд. Ту је изгледа претрпио пораз, па са индијским владарем Чандрагуптом потписује мировни споразим 302. п. н. е.. Селеук је дао Чандрагупти Пакистан и своју ћерку за жену, а Чандрагупта њему даје 500 слонова.
Ширење на западу
Удружује се са Лизимахом 301. п. н. е. и заједнички побећују Антигона у бици код Ипса. Следи нова подела територија и Селеук Никатор добија Сирију и делове Мале Азије. Поседовање Сирије Селеуку даје излаз на Медитеран. Ту оснива град Антиохију (Антиохија на Оронту), као седиште своје власти. Истовремено Селеукија на Тигру је била седиште источних сатрапија, где поставља свог сина Антиоха као заменика краља.
Саградио је огроман број градова, 16 Антиохија, 9 Селеукија и 6 Лаодика.
Заробљава Деметрија 285. п. н. е., тако да му Лизимах и Птолемеј II остају једини велики ривали. Птолемеј Кераун се склонио код Селеука после доласка на власт његова брата Птолемеја II (285. п. н. е. Лизимах је постао непопуларан, након што је убио свог сина. То је Селеуку створило прилику за интервенцију против Лизимаха, у којој му помаже Птолемеј Кераун. У одлучној бици код Курупедиона у Лидији 281. п. н. е. Селеук побеђује и тиме осваја све што је Александар Македонски освојио осим Египта.
Преостало му је да још освоји Македониу и Грчку. Намеравао је он држи Македонско краљевство у старим границама, а да му син Антиох држи целу Азију. Међутим Селеука убија Птолемеј Кераун 281. п. н. е. и спречава га тиме да обнови готово цело краљевство Александра Македонског.
Види још
Референце
- ^ Boiy "The Reigns of the Seleucid Kings According the Babylonian King List." Journal of Near Eastern Studies 70(1) (2011): 1–12.
Литература
- Kosmin, Paul J. (2014), The Land of the Elephant Kings: Space, Territory, and Ideology in Seleucid Empire, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-72882-0
- Mookerji, Radha Kumud (1988) [first published in 1966], Chandragupta Maurya and his times (4th изд.), Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0433-3
- Waterfield, Robin (2011), Dividing the Spoils - The War for Alexander the Great's Empire (hardback), New York: Oxford University Press, стр. 273, ISBN 978-0-19-957392-9
- Bosworth, A. B. (2005). The Legacy of Alexander. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-928515-0.
- Grainger, John D. (1997). A Seleukid Prosopography and Gazetteer. BRILL. ISBN 978-90-04-10799-1.
- Grainger, John D. "An Empire Builder—Seleukos Nikator", History Today, Vol. 43, No. 5. (1993), pp. 25–30.
- Grainger, John D. Seleukos Nikator: Constructing a Hellenistic Kingdom. New York: Routledge, 1990 (hardcover. ISBN 978-0-415-04701-2.).
- Grainger, John D. (1990). Seleukos Nikator: Constructing a Hellenistic Kingdom. Routledge. ISBN 978-0-415-04701-2.
- Majumdar, Ramesh Chandra (2003) [1952], Ancient India, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0436-4
- Boiy, T. (2004). Late Achaemenid and Hellenistic Babylon. Peeters Publishers. ISBN 978-90-429-1449-0.
Спољашње везе
- Seleucus I Nicator entry in historical sourcebook by Mahlon H. Smith
- Seleucus I Nicator entry in 'Genealogy of the Seleucids'