Авари — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 2: Ред 2:
{{Other uses|Авари (вишезначна одредница)}}
{{Other uses|Авари (вишезначна одредница)}}
[[Датотека:Khazar 1.gif|мини|250п|Аварски ратник]]
[[Датотека:Khazar 1.gif|мини|250п|Аварски ратник]]
'''Авари''' или '''Обри''' (познати и као '''''панонски''''' или '''''карпатски Авари'''''), су [[Туркијски народи|туркијски народ]] који је владао [[Средња Европа|средњом Европом]] између 6. и 9. века.
'''Авари''' или '''Обри''' (познати и као '''''панонски''''' или '''''карпатски Авари'''''), су [[Туркијски народи|туркијски народ]] који је владао Панонском Низијом између 6. и 9. века.


== Историја ==
== Историја ==
Првобитни Авари били су коњички народ [[Турски народи|туркијског]] порекла из [[Средња Азија|средње Азије]]. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У 6. веку (566. године) се један део Авара насељава у [[Источна Европа|источној Европи]], где оснива [[Аварски каганат]] на простору [[Панонска низија|Панонске низије]]. Панонски Авари били су само део [[Кавкаски Авари|аварског народа]], чија је главнина живела у [[Хазарија|Хазарији]] на [[Кавказ (регион)|Кавказу]], где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су [[Алтајски народи|алтајски]] [[Туркијски народи|Турци]] срушили премоћ аварског племенског савеза, који се простирао на широком простору [[Азија|Азије]], аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе [[Црно море|Црног мора]]. У даљем кретању Авари су стигли у Панонску низију, где су у савезу са [[Лангобарди]]ма, а уз прећутан пристанак [[Византија|Византије]], [[567]]. године уништили државу [[Гепиди|Гепида]]. Авари су постали господари простране Панонске низије. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених [[Гепиди|Гепида]] и [[Прабугари|Прабугара]], ушао и део [[Словени|Словена]], а на његовом челу био је поглавар – [[каган]]. Авари су [[582]]. године заузели [[Сирмијум]] ([[Сремска Митровица]]), а [[584]]. године [[Сингидунум]] ([[Београд]]), [[Виминацијум]] и Августу. Авари су само пљачкали [[Балканско полуострво|Балкан]], нису планирали да остану ту заувек. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од [[592]]. до [[602]]. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на [[Дунав]]у долази до праве [[Словенско насељавање Балканског полуострва|инвазије Словена на Балканско полуострво]].
Првобитни Авари били су коњички народ [[Турски народи|туркијског]] и [[Хуни|хунског]] порекла из [[Средња Азија|средње Азије]]. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У 6. веку (566. године) се један део Авара насељава у [[Источна Европа|источној Европи]], где оснива [[Аварски каганат]] на простору [[Панонска низија|Панонске низије]]. Панонски Авари били су само део [[Кавкаски Авари|аварског народа]], чија је главнина живела у [[Хазарија|Хазарији]] на [[Кавказ (регион)|Кавказу]], где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су [[Алтајски народи|алтајски]] [[Туркијски народи|Турци]] срушили премоћ аварског племенског савеза, који се простирао на широком простору [[Азија|Азије]], аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе [[Црно море|Црног мора]]. У даљем кретању Авари су стигли у Панонску низију, где су у савезу са [[Лангобарди]]ма, а уз прећутан пристанак [[Византија|Византије]], [[567]]. године уништили државу [[Гепиди|Гепида]]. Авари су постали господари простране Панонске низије. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених [[Гепиди|Гепида]] и [[Прабугари|Прабугара]], ушао и део [[Словени|Словена]], а на његовом челу био је поглавар – [[каган]]. Авари су [[582]]. године заузели [[Сирмијум]] ([[Сремска Митровица]]), а [[584]]. године [[Сингидунум]] ([[Београд]]), [[Виминацијум]] и Августу. Авари су само пљачкали [[Балканско полуострво|Балкан]], нису планирали да остану ту заувек. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од [[592]]. до [[602]]. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на [[Дунав]]у долази до праве [[Словенско насељавање Балканског полуострва|инвазије Словена на Балканско полуострво]].


Аварску државу у Панонској низији су крајем 8. века [[Франачко-аварски ратови|уништили]] [[Франци]] у време владања [[Карло Велики|Карла Великог]] (768—814).
Аварску државу у Панонској низији су крајем 8. века [[Франачко-аварски ратови|уништили]] [[Франци]] у време владања [[Карло Велики|Карла Великог]] (768—814).

Верзија на датум 25. јануар 2020. у 19:25

Аварски ратник

Авари или Обри (познати и као панонски или карпатски Авари), су туркијски народ који је владао Панонском Низијом између 6. и 9. века.

Историја

Првобитни Авари били су коњички народ туркијског и хунског порекла из средње Азије. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У 6. веку (566. године) се један део Авара насељава у источној Европи, где оснива Аварски каганат на простору Панонске низије. Панонски Авари били су само део аварског народа, чија је главнина живела у Хазарији на Кавказу, где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су алтајски Турци срушили премоћ аварског племенског савеза, који се простирао на широком простору Азије, аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе Црног мора. У даљем кретању Авари су стигли у Панонску низију, где су у савезу са Лангобардима, а уз прећутан пристанак Византије, 567. године уништили државу Гепида. Авари су постали господари простране Панонске низије. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених Гепида и Прабугара, ушао и део Словена, а на његовом челу био је поглавар – каган. Авари су 582. године заузели Сирмијум (Сремска Митровица), а 584. године Сингидунум (Београд), Виминацијум и Августу. Авари су само пљачкали Балкан, нису планирали да остану ту заувек. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од 592. до 602. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на Дунаву долази до праве инвазије Словена на Балканско полуострво.

Аварску државу у Панонској низији су крајем 8. века уништили Франци у време владања Карла Великог (768—814).

Види још

Литература

Спољашње везе