Дојење — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 10: Ред 10:
== Хормонска регулација ==
== Хормонска регулација ==


Међутим, упркос томе што су током трудноће присутни сви [[хормони]] потребни за лактацију, а [[млијечне жлијезде]] потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона [[естроген|естрогена]] и [[прогестерон|прогестерона]], који спрјечавају учинак [[пролактин|пролактина]] на жљездано ткиво дојке.
Међутим, упркос томе што су током трудноће присутни сви [[хормони]] потребни за лактацију, а [[млијечне жлијезде]] потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона [[естроген]]а и [[прогестерон]]а, који спрјечавају учинак [[пролактин]]а на жљездано ткиво дојке.


[[Пролактин]] је [[peptid|полипептидни]] [[хормони|хормон]] којег лучи [[хипофиза]] и који учествује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава [[Синтеза|синтезу]] примарног [[протеин]]а — [[казеин]]а, неопходног за продукцију млијека. Максимална вриједност пролактина у организму је у трудноћи, а износи око 6.000 -{ng/ml}-. Изласком [[постељица|плаценте]] долази до наглог снижења концентрације [[естроген]]а и [[прогестерон]]а те почиње неометано лактогено дјеловање [[пролактин]]а. Лактација почиње два до три дана након [[порођај|порода]]. Ако жена не доји, траје најмање седам дана, а ниво пролактина у том случају пада на нормалу за око двије до три седмице.
[[Пролактин]] је [[peptid|полипептидни]] [[хормони|хормон]] којег лучи [[хипофиза]] и који учествује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава [[Синтеза|синтезу]] примарног [[протеин]]а — [[казеин]]а, неопходног за продукцију млијека. Максимална вриједност пролактина у организму је у трудноћи, а износи око 6.000 -{ng/ml}-. Изласком [[постељица|плаценте]] долази до наглог снижења концентрације [[естроген]]а и [[прогестерон]]а те почиње неометано лактогено дјеловање [[пролактин]]а. Лактација почиње два до три дана након [[порођај|порода]]. Ако жена не доји, траје најмање седам дана, а ниво пролактина у том случају пада на нормалу за око двије до три седмице.
Ред 18: Ред 18:
== Нервни подражај ==
== Нервни подражај ==


Подражај за продукцију [[пролактин]]а је дојење. Дојењем се нервни подражаји преносе у [[хипоталамус]], гдје се смањује продукција [[допамин|допамина]], који има улогу кочења лучења пролактина. Концентрација пролактина постаје нормална три до четири мјесеца по [[порођај|породу]], али се дојењем одржава лактација јер дојење стимулира лучење и [[окситоцин]]а, [[хормони|хормона]] који потиче контракцију [[мишићно ткиво#Глатки мишићи|глатких мишића]] у дојкама те тако помаже истискивању млијека при дојењу. Захваљујући овим механизмима, количина новоствореног млијека у дојкама је еквивалентан подојеном млијеку. Ако се дојка не празни, секреција [[млеко|млијека]] почиње опадати већ након 48 сати.
Подражај за продукцију [[пролактин]]а је дојење. Дојењем се нервни подражаји преносе у [[хипоталамус]], гдје се смањује продукција [[допамин]]а, који има улогу кочења лучења пролактина. Концентрација пролактина постаје нормална три до четири мјесеца по [[порођај|породу]], али се дојењем одржава лактација јер дојење стимулира лучење и [[окситоцин]]а, [[хормони|хормона]] који потиче контракцију [[мишићно ткиво#Глатки мишићи|глатких мишића]] у дојкама те тако помаже истискивању млијека при дојењу. Захваљујући овим механизмима, количина новоствореног млијека у дојкама је еквивалентан подојеном млијеку. Ако се дојка не празни, секреција [[млеко|млијека]] почиње опадати већ након 48 сати.


== Исхрана дојиље ==
== Исхрана дојиље ==
Ред 36: Ред 36:
(На српском)
(На српском)
* [https://web.archive.org/web/20100119160928/http://www.mamaibeba.rs/index.php/dojenje-hranjenje-bebe Sve o Dojenju]
* [https://web.archive.org/web/20100119160928/http://www.mamaibeba.rs/index.php/dojenje-hranjenje-bebe Sve o Dojenju]
* [http://www.ringeraja.rs/zasto-je-dojenje-najbolje_277html Зашто је дојење најбоље?]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.ringeraja.rs/alergije-i-dojenje_276html Алергије и дојење]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://beberzica.rs/moje-dete/dojenje-najbolji-polozaji-za-dojenje Najbolji položaji za dojenje]
* [http://beberzica.rs/moje-dete/dojenje-najbolji-polozaji-za-dojenje Najbolji položaji za dojenje]


Ред 45: Ред 43:
* [https://web.archive.org/web/20060615075836/http://www.bfr.bund.de/cd/2404 Empfehlungen der Nationalen Stillkommission]
* [https://web.archive.org/web/20060615075836/http://www.bfr.bund.de/cd/2404 Empfehlungen der Nationalen Stillkommission]
* [http://www.rund-ums-baby.de/stillberatung/ http://www.rund-ums-baby.de/stillberatung/]
* [http://www.rund-ums-baby.de/stillberatung/ http://www.rund-ums-baby.de/stillberatung/]
* [http://www.lalecheliga.de/ http://www.lalecheliga.de/]
* [http://www.lalecheliga.de/ http://www.lalecheliga.de/]
* [http://www.lalecheliga.at/ http://www.lalecheliga.at/]
* [http://www.lalecheliga.at/ http://www.lalecheliga.at/]
* [http://www.stillen.at/ http://www.stillen.at/]
* [http://www.stillen.at/ http://www.stillen.at/]

Верзија на датум 28. јануар 2020. у 00:17

Дојење новорођенчета

Дојење је процес у којем жена храни новорођенче или бебу млијеком из својих груди. Тек рођене бебе одмах у самом почетку имају рефлекс сисања и гутања.

Механизам настанка млијека

Састав мајчинског млијека (италијански)

Већ прије саме трудноће започиње припрема организма труднице на процес дојења. Код већине трудница на самом почетку трудноће долази до повећања груди, ширења млијечних жлијезда што је најчешће праћено болом на додир и осјећајем нелагоде код трудница. Мамиле односно брадавице постају тамније, а ареоле брадавица се шире. У посљедњим мјесецима трудноће у грудима мајки се ствара такозвано предмлијеко. Изглед и количина млијека се мијења у првом мјесецу. Првих неколико дана је густо и жуто — богато бјеланчевинама. То млијеко се назива колострум. Послије њега слиједи прелазно млијеко током двије седмице, а потом зрело млијеко крајем првог мјесеца. У пуној лактацији жена може „произвести“ дневно од око 800 ml, па до 1.000 ml, највише 1.200 ml млијека.

Хормонска регулација

Међутим, упркос томе што су током трудноће присутни сви хормони потребни за лактацију, а млијечне жлијезде потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона естрогена и прогестерона, који спрјечавају учинак пролактина на жљездано ткиво дојке.

Пролактин је полипептидни хормон којег лучи хипофиза и који учествује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава синтезу примарног протеинаказеина, неопходног за продукцију млијека. Максимална вриједност пролактина у организму је у трудноћи, а износи око 6.000 ng/ml. Изласком плаценте долази до наглог снижења концентрације естрогена и прогестерона те почиње неометано лактогено дјеловање пролактина. Лактација почиње два до три дана након порода. Ако жена не доји, траје најмање седам дана, а ниво пролактина у том случају пада на нормалу за око двије до три седмице.

Пролактин на крају трудноће има готово десет пута већу концентацију него прије саме трудноће. Ипак, поред пролактина, за лактацију су неопходни и други хормони, као што су инзулин, прогестерон, естроген и кортизол. Хумани плацентарни лактоген такође има лактогено дјеловање.

Нервни подражај

Подражај за продукцију пролактина је дојење. Дојењем се нервни подражаји преносе у хипоталамус, гдје се смањује продукција допамина, који има улогу кочења лучења пролактина. Концентрација пролактина постаје нормална три до четири мјесеца по породу, али се дојењем одржава лактација јер дојење стимулира лучење и окситоцина, хормона који потиче контракцију глатких мишића у дојкама те тако помаже истискивању млијека при дојењу. Захваљујући овим механизмима, количина новоствореног млијека у дојкама је еквивалентан подојеном млијеку. Ако се дојка не празни, секреција млијека почиње опадати већ након 48 сати.

Исхрана дојиље

Према препорукама америчког National Research Councila дојиља треба додатних 500 kcal за стварање млијека. Такође треба у просјеку 50% више калцијума, гвожђа и фолне киселине, а 10 до 25% више протеина, магнезијума, јода, цинка, селена, витамина Ц и витамина Е, Б-1 и Б-2 у односу на потребе жена које нису трудне. Такође, у вријеме дојења повећана је потреба за течношћу.

Важност дојења

Свјетска здравствена организација (СЗО), American Academy of Pediatrics (AAP) и многе друге здравстене организације препоручују дојење. Мајчино млијеко је природна прехрана сваког новорођенчета и дојенчета. Дојењем се дјетету осигурава не само храна него и топлина, заштита. Природна прехрана утјече на здравље дјетета, јер представља оптималну храну која је најбоље пробављива и утиче на сазријевање дјететовог пробавног тракта, штити новорођенче од инфекције, спријечава развој алергијских болести, дијете преко млијека добива антитијела мајке чиме се јача отпорност, Дојењем се између мајке и дјетета успоставља чврста емотивна веза.[1]

Reference

  1. ^ Коренева, Автор Ольга (2019-05-17). „Совместимость лекарств с грудным вскармливанием Простуда при грудном вскармливании”. +Мама (на језику: руски). Приступљено 2019-06-06. 

Спољашње везе

(На српском)

(На њемачком) (језик: немачки)

(На енглеском) (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).