10. март — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
10.03.2005 ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Поништена измена бр. 22890728 корисника 95.155.14.32 (разговор) ознака: поништење |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{кратак опис|Датум}} |
{{кратак опис|Датум}} |
||
'''10. март''' (10.03) је 69. [[дан]] у [[година|години]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]] (70. у [[преступна година|преступној години]]). До краја године има још 296 [[дан]]а |
'''10. март''' (10.03) је 69. [[дан]] у [[година|години]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]] (70. у [[преступна година|преступној години]]). До краја године има још 296 [[дан]]а. |
||
== Догађаји == |
== Догађаји == |
Верзија на датум 2. фебруар 2020. у 14:31
10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.
Догађаји
март | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва.
- 1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.
- 1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија).
- 1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.
- 1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.
- 1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
- 1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
- 1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.
- 1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.
- 1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.
- 1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.
- 1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.
- 1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.
- 1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.
- 1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.
- 1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000.
- 1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.
- 1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.
- 1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.
- 1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено.
- 1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.
- 2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере.
- 2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.
- 2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.
- 2006 —
- Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.
- У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова
- На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.
Рођења
- 1503 — Фердинанд I Хабзбуршки, цар Светог римског царства. (†1564)
- 1762 — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар. († 1807)
- 1772 — Фридрих фон Шлегел, немачки писац († 1829)
- 1844 — Пабло де Сарасате, шпански виолиниста. († 1908)
- 1880 — Владислав Петковић Дис, српски песник. († 1917)
- 1923 — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 2015)
- 1935 — Борислав Радовић, југословенски и српски песник, есејиста и преводилац. († 2018)
- 1936 — Сеп Блатер, бивши председник ФИФА.
- 1937 — Антон Беблер, словеначки политиколог, дипломата и политичар.
- 1940 — Чак Норис, амерички глумац.
- 1941 — Џорџ Смит, амерички биолог.
- 1957 — Осама бин Ладен, саудијски мултимилионер и терориста.
- 1958 — Драган Чавић, политичар, предсједник Републике Српске (2002—2006).
- 1958 — Шерон Стоун, америчка глумица.
- 1969 — Милорад Кораћ, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1973 — Ева Херцигова, чешки модел и глумица.
- 1976 — Барбара Шет, аустријска тенисерка.
- 1977 — Робин Тик, амерички музичар и музички продуцент.
- 1978 — Бен Бернли, амерички музичар, члан групе Breaking Benjamin.
- 1981 — Самјуел Ето, камерунски фудбалер.
- 1984 — Оливија Вајлд, америчка глумица.
- 1988 — Иван Ракитић, хрватски фудбалер.
- 1992 — Габријела Пејчев, српско-бугарска певачица.
- 1995 — Зек Лавин, амерички кошаркаш.
- 1997 — Белинда Бенчич, швајцарска тенисерка.
Смрти
- 1391 — Стефан Твртко I Котроманић, српски бан и краљ средњовековне Босне. (* 1338)
- 1852 — Стојан Симић, уставобранитељ. (* 1797)
- 1856 — Јован Поповић Стерија, први српски комедиограф. (* 1806)
- 1872 — Ђузепе Мацини, италијански револуционар. (* 1808)
- 1875 — Светозар Марковић публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (* 1846)
- 1940 — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник, драматург и лекар. (* 1891)
- 1997 — Најдан Пашић, публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (* 1922)
- 2000 — Иво Робић, хрватски певач. (* 1923)
- 2002 — Винко Кандија, рукометни тренер и спортски радник. (* 1934)
- 2012 — Вера Ивковић, певачица. (* 1949)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: