Недељко Парезановић — разлика између измена
м popunjavanje kutijice biografija; козметичке измене |
м razne izmene |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
| место_смрти = |
| место_смрти = |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
|поље = |
| поље = |
||
|институција = |
| институција = |
||
|школа = |
| школа = |
||
|студенти = |
| студенти = |
||
|познат_по = |
| познат_по = |
||
|награде = |
| награде = |
||
|напомене = |
| напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Недељко Парезановић''' ([[Ивањица]], [[25. август]] [[1932]]) је српски математичар и информатичар, редовни професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. |
'''Недељко Парезановић''' ([[Ивањица]], [[25. август]] [[1932]]) је српски математичар и информатичар, редовни професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. |
Верзија на датум 9. фебруар 2020. у 01:32
Недељко Парезановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. август 1932. |
Место рођења | Ивањица, Краљевина Југославија |
Недељко Парезановић (Ивањица, 25. август 1932) је српски математичар и информатичар, редовни професор Универзитета у Београду.
Биографија
Основну школу је завршио у Ивањици, а средњу школу у Београду. Дипломирао је 1957. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду на групи за механику. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора Тадије Пејовића.
Од 1950-1957. године је радио у студију Радио Београда, а по дипломирању прелази у Војно-технички институт ЈНА ВТИ у Београду. Године 1959. прелази у Институт за нуклеарне науке „Винча“, а 1961. године прелази у Институт Михајло Пупин у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на Електронском факултету у Нишу, а на Природно-математички факултет Универзитета у Београду прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одласка у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института САНУ у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику Математичког факултета у Београду од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су Војислав Стојковић (1981), Гордана Павловић-Лажетић (1988), Иван Обрадовић (1991), Душко Витас (1993), Цветана Крстев (1997), Сања Петровић (1997) и други. Био је редактор и рецензент Лексикона „Оксфордски Речник Рачунарства“ (превод групе од 12 преводилаца са енглеског језика Енциклопедије: Mr.V.Illingworth, Dictionary of Computing, 1986), Издавач НОЛИТ, 482 стр, формат 24, Београд, 1990. године.
Радио је на развоју више домаћих рачунара: ХРС-100 -„Космос“ у Институту Михајло Пупин у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, CER-11 и CER-30 у Институту Михајло Пупин у Београду и TRS 501 и TRS 511 за потребе Творнице рачунских стројева TRS у Загребу.