Јован Станојевић (прота неготински) — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 14: Ред 14:
| држава_смрти = {{застава|Краљевина Југославија}}
| држава_смрти = {{застава|Краљевина Југославија}}
}}
}}
'''Јован Станојевић''' ([[Мокрање]], [[1845]] — [[Неготин]], [[1927]]), [[протојереј]] округа крајинског, [[Батаљон|батаљонски]] и бригадни [[свештеник]].
'''Јован Станојевић''' ([[Мокрање]], [[1845]] — [[Неготин]], [[1927]]), [[протојереј]] округа крајинског, [[батаљон]]ски и бригадни [[свештеник]].


== Биографија ==
== Биографија ==


Прота Јован Станојевић рођен је [[Мај|маја]] [[1845]]. године у селу [[Мокрање|Мокрању]] код Неготина.
Прота Јован Станојевић рођен је [[мај]]а [[1845]]. године у селу [[Мокрање|Мокрању]] код Неготина.
По завршетку основне школе и гимназије у Неготину, уписао се на [[Богословија|богословију]] у [[Београд|Београду]], коју је завршио 1867. године.
По завршетку основне школе и гимназије у Неготину, уписао се на [[Богословија|богословију]] у [[Београд]]у, коју је завршио 1867. године.
За [[Ђакон|ђакона]] је рукоположен [[29. децембар|29. децембра]] [[1867.]] а рад је започео као [[Вероучитељ|вероучитељ]]. Ту је дужност обављао до [[30. јул|30. јула]] [[1869.]] године.
За [[ђакон]]а је рукоположен [[29. децембар|29. децембра]] [[1867]]. а рад је започео као [[вероучитељ]]. Ту је дужност обављао до [[30. јул]]а [[1869]]. године.
Исте године рукоположен је за [[Свештеник|свештеника]] и [[13. август|13. августа]] 1869. постављен је за капелника проте неготинског.
Исте године рукоположен је за [[свештеник]]а и [[13. август]]а 1869. постављен је за капелника проте неготинског.
[[Парох]] неготински постао је [[1. април|1. априла]] [[1872.]] године, а [[протојереј]] округа крајинског [[3. јануар|3. јануара]] [[1893]].<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|date=2002. |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |page=141.}}</ref>
[[Парох]] неготински постао је [[1. април]]а [[1872]]. године, а [[протојереј]] округа крајинског [[3. јануар]]а [[1893]].<ref>{{cite book |last=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|year=2002 |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |pages=141.}}</ref>


== Црквени и друштвени рад ==
== Црквени и друштвени рад ==


Прота Јован Станојевић, поред црквене службе, обављао је и бројне црквене и световне дужности, па је тако [[1875]]. године постављен је за почасног члана Неготинске конзисторије, а од [[1904.]] до [[1909.]] године био је редован члан великог Духовног суда.
Прота Јован Станојевић, поред црквене службе, обављао је и бројне црквене и световне дужности, па је тако [[1875]]. године постављен је за почасног члана Неготинске конзисторије, а од [[1904]]. до [[1909]]. године био је редован члан великог Духовног суда.
[[Датотека:Negotinska kasarna "Hajduk Veljko" (2).jpg|мини|лево|У неготинској касарни прота Јован Станојевић обављао је свештеничку дужност до 1912.]]
[[Датотека:Negotinska kasarna "Hajduk Veljko" (2).jpg|мини|лево|У неготинској касарни прота Јован Станојевић обављао је свештеничку дужност до 1912.]]
И у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турском рату]] [[1876]]-[[1877.]] године обављао је свештеничку дужност, као батаљонски, па као бригадни свештеник и ту дужност наставио и у миру, све до [[1885]]. Обављао је и војно-свештеничку дужност у неготинском гарнизону [[1896.]] до [[1912.]] године. Од [[1887.]] године радио је као вероучитељ у нижој неготинској гимназији. <ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|date=2002. |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |page=142.}}</ref>
И у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турском рату]] [[1876]]-[[1877]]. године обављао је свештеничку дужност, као батаљонски, па као бригадни свештеник и ту дужност наставио и у миру, све до [[1885]]. Обављао је и војно-свештеничку дужност у неготинском гарнизону [[1896]]. до [[1912]]. године. Од [[1887]]. године радио је као вероучитељ у нижој неготинској гимназији. <ref>{{cite book |last=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|year=2002 |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |pages=142.}}</ref>
[[Датотека:Istorijski arhiv Negotina, Depo (1).jpg|мини|десно|Задужбина Јелке и Јована Станојевића, данас зграда Историјског архива у Неготину]]
[[Датотека:Istorijski arhiv Negotina, Depo (1).jpg|мини|десно|Задужбина Јелке и Јована Станојевића, данас зграда Историјског архива у Неготину]]
Био је члан Црквеног удружења, затим добротворног Удружења за сиромашне, члан [[Црвени крст|Црвеног крста]] и [[Друштво Свети Сава|Друштва Свети Сава]] и један од оснивача прве неготинске Земљорадничке задруге [[1899]]. године. Био је и председник Одбора за подизање [[Споменик хајдук Вељку Петровићу|споменика Хајдук Вељку Петровићу]], који је по нацрту [[Архитектура|архитекте]] Илкића подигнут [[1892]]. године. <ref>{{cite book |last1=Станојевић |first1=Тихомир |title=Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године |date=1972. |publisher=Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”|location=Неготин |page=163.}}</ref>
Био је члан Црквеног удружења, затим добротворног Удружења за сиромашне, члан [[Црвени крст|Црвеног крста]] и [[Друштво Свети Сава|Друштва Свети Сава]] и један од оснивача прве неготинске Земљорадничке задруге [[1899]]. године. Био је и председник Одбора за подизање [[Споменик хајдук Вељку Петровићу|споменика Хајдук Вељку Петровићу]], који је по нацрту [[Архитектура|архитекте]] Илкића подигнут [[1892]]. године. <ref>{{cite book |last=Станојевић |first=Тихомир |title=Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године |year=1972 |publisher=Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”|location=Неготин |pages=163.}}</ref>


Прота Јован Станојевић преминуо је августа [[1927.]] године и сахрањен је на неготинском гробљу у близини капеле.
Прота Јован Станојевић преминуо је августа [[1927]]. године и сахрањен је на неготинском гробљу у близини капеле.


== Одликовања ==
== Одликовања ==


За своје многобројне заслуге у духовном и световном животу, у миру и рату, прота Јован Станојевић је [[1885.]] године одликован високим црквеним одликовањем, Црвеним појасом. После тога следила су још виша одликовања; 1892. године Kамилавка а [[1894.]] [[Орден Светог Саве]] трећег степена.
За своје многобројне заслуге у духовном и световном животу, у миру и рату, прота Јован Станојевић је [[1885]]. године одликован високим црквеним одликовањем, Црвеним појасом. После тога следила су још виша одликовања; 1892. године Kамилавка а [[1894]]. [[Орден Светог Саве]] трећег степена.
За обављање војно-свештеничких дужности војска га је одликовала [[Напрсни крст|Напрсним крстом]] и [[Орден Белог орла|Орденом белог орла.]]
За обављање војно-свештеничких дужности војска га је одликовала [[Напрсни крст|Напрсним крстом]] и [[Орден Белог орла|Орденом белог орла.]]


== Задужбина ==
== Задужбина ==
Прота Јован је са супругом Јелком имао ћерку Зорицу удату за Петра Типу, угледног [[Математичар|математичара]] и просветног инспектора. Зорица Типа је у договору са супругом завештала кућу у тада Душановој улици број 7, а данас у улици [[Бранко Перић|Бранка Перића]] број 13 под условом да четири просторије у њој служе за смештај Музеја „Хајдук Вељко”, да у осталом простору живе њени условно речено наследници и да се на згради истакне табла са натписом „Задужбина Јелке и Јована Станојевића окружног проте крајинског”.
Прота Јован је са супругом Јелком имао ћерку Зорицу удату за Петра Типу, угледног [[математичар]]а и просветног инспектора. Зорица Типа је у договору са супругом завештала кућу у тада Душановој улици број 7, а данас у улици [[Бранко Перић|Бранка Перића]] број 13 под условом да четири просторије у њој служе за смештај Музеја „Хајдук Вељко”, да у осталом простору живе њени условно речено наследници и да се на згради истакне табла са натписом „Задужбина Јелке и Јована Станојевића окружног проте крајинског”.


Музеј је те просторије користио кратко, у њима је од [[30. октобар|30. октобра]] [[1957.]] решењем Народног одбора среза Неготин смештен [[Историјски архив Неготин]]. На фасади од [[1982.]] стоји табла, истакнута на видном месту према улици, а како после Другог светског рата задужбине нису биле предвиђене законом, [[Задужбина]] Јована и Јелке Станојевић, оснивача Петра Типе основана је [[1991.]]
Музеј је те просторије користио кратко, у њима је од [[30. октобар|30. октобра]] [[1957]]. решењем Народног одбора среза Неготин смештен [[Историјски архив Неготин]]. На фасади од [[1982]]. стоји табла, истакнута на видном месту према улици, а како после Другог светског рата задужбине нису биле предвиђене законом, [[Задужбина]] Јована и Јелке Станојевић, оснивача Петра Типе основана је [[1991]].


Архив се бринуо о наследницима породице Станојевић, Николи и Јелену све до њихове смрти, а знак поштовања према породици Станојевић Историјски архив Неготина узео је да славу [[Свети Никола|Светог Николу]], [[Крсна слава|крсну славу]] ове племените породице.<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|date=2002. |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |page=144, 145.}}</ref>
Архив се бринуо о наследницима породице Станојевић, Николи и Јелену све до њихове смрти, а знак поштовања према породици Станојевић Историјски архив Неготина узео је да славу [[Свети Никола|Светог Николу]], [[Крсна слава|крсну славу]] ове племените породице.<ref>{{cite book |last=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|year=2002 |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |pages=144, 145.}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 9. фебруар 2020. у 06:43

Јован Станојевић
Лични подаци
Датум рођења1845.
Место рођењаМокрање,  Кнежевина Србија
Датум смрти1927.
Место смртиНеготин,  Краљевина Југославија

Јован Станојевић (Мокрање, 1845 — Неготин, 1927), протојереј округа крајинског, батаљонски и бригадни свештеник.

Биографија

Прота Јован Станојевић рођен је маја 1845. године у селу Мокрању код Неготина. По завршетку основне школе и гимназије у Неготину, уписао се на богословију у Београду, коју је завршио 1867. године. За ђакона је рукоположен 29. децембра 1867. а рад је започео као вероучитељ. Ту је дужност обављао до 30. јула 1869. године. Исте године рукоположен је за свештеника и 13. августа 1869. постављен је за капелника проте неготинског. Парох неготински постао је 1. априла 1872. године, а протојереј округа крајинског 3. јануара 1893.[1]

Црквени и друштвени рад

Прота Јован Станојевић, поред црквене службе, обављао је и бројне црквене и световне дужности, па је тако 1875. године постављен је за почасног члана Неготинске конзисторије, а од 1904. до 1909. године био је редован члан великог Духовног суда.

У неготинској касарни прота Јован Станојевић обављао је свештеничку дужност до 1912.

И у српско-турском рату 1876-1877. године обављао је свештеничку дужност, као батаљонски, па као бригадни свештеник и ту дужност наставио и у миру, све до 1885. Обављао је и војно-свештеничку дужност у неготинском гарнизону 1896. до 1912. године. Од 1887. године радио је као вероучитељ у нижој неготинској гимназији. [2]

Задужбина Јелке и Јована Станојевића, данас зграда Историјског архива у Неготину

Био је члан Црквеног удружења, затим добротворног Удружења за сиромашне, члан Црвеног крста и Друштва Свети Сава и један од оснивача прве неготинске Земљорадничке задруге 1899. године. Био је и председник Одбора за подизање споменика Хајдук Вељку Петровићу, који је по нацрту архитекте Илкића подигнут 1892. године. [3]

Прота Јован Станојевић преминуо је августа 1927. године и сахрањен је на неготинском гробљу у близини капеле.

Одликовања

За своје многобројне заслуге у духовном и световном животу, у миру и рату, прота Јован Станојевић је 1885. године одликован високим црквеним одликовањем, Црвеним појасом. После тога следила су још виша одликовања; 1892. године Kамилавка а 1894. Орден Светог Саве трећег степена. За обављање војно-свештеничких дужности војска га је одликовала Напрсним крстом и Орденом белог орла.

Задужбина

Прота Јован је са супругом Јелком имао ћерку Зорицу удату за Петра Типу, угледног математичара и просветног инспектора. Зорица Типа је у договору са супругом завештала кућу у тада Душановој улици број 7, а данас у улици Бранка Перића број 13 под условом да четири просторије у њој служе за смештај Музеја „Хајдук Вељко”, да у осталом простору живе њени условно речено наследници и да се на згради истакне табла са натписом „Задужбина Јелке и Јована Станојевића окружног проте крајинског”.

Музеј је те просторије користио кратко, у њима је од 30. октобра 1957. решењем Народног одбора среза Неготин смештен Историјски архив Неготин. На фасади од 1982. стоји табла, истакнута на видном месту према улици, а како после Другог светског рата задужбине нису биле предвиђене законом, Задужбина Јована и Јелке Станојевић, оснивача Петра Типе основана је 1991.

Архив се бринуо о наследницима породице Станојевић, Николи и Јелену све до њихове смрти, а знак поштовања према породици Станојевић Историјски архив Неготина узео је да славу Светог Николу, крсну славу ове племените породице.[4]

Референце

  1. ^ Група аутора (2002). Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”. Неготин: Историјски архив Неготин. стр. 141. 
  2. ^ Група аутора (2002). Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”. Неготин: Историјски архив Неготин. стр. 142. 
  3. ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 163. 
  4. ^ Група аутора (2002). Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”. Неготин: Историјски архив Неготин. стр. 144, 145. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Станојевић_(прота_неготински)&oldid=22914020”