Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
 
== Унутрашња политика у Угарској ==
Биланс Жигмундове полувековне владавине Угарском веома је контроверзан. Жигмунд се домогао царске круне и чешког престола, али није успео да сломи баронске лиге, док се на јужним границама надвијала опасност од Турака. Међутим, у Жигмундовој политици било је индикативно то што је краљ подржавао политичке амбиције нижег племства и што је помагао развој градова. Жигмунд је доносио декрете у одбрану домаћих трговаца, проширио је власт градских већа, усељавањем страних мајстора покушавао је да подстакне производњу луксузне робе и учинио је покушај да уведе јединствен систем мера. Наравно, од његових декрета остварено је само мало,{{напомена|Јединствени систем мера успео је да се уведе у праксу тек у другој половини [[XIX векавек]]а.}} али неминовно је да се цеховски систем развио у целој земљи, да су се градови обогатили и да је порастао њихов политички значај. У Жигмундово време започело је и сталешко организовање градова.
 
Развој сталежа је општеевропска појава у периоду процвата феудализма.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39}} Током Жигмундове владавине, у Угарској долази до савеза друштвених слојева, који имају приближно једнаке привилегије, са циљем учвршћивања истих.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39-40}} У том циљу, они заједнички наступају у политичком животу, а њихову политику на нивоу земље одређују њихови сталешки интереси.
 
Развој [[Сталежи|сталежа]] у Угарској се може пратити на примеру нижег племства. Још од [[XIII векавек]]а, па и у Жигмундово време, од разних привилегованих слободних сељака са мањим поседима ({{јез-лат|serviens}}), као што су су: кнез, [[Солтис|градски или општински поглавар]] ({{јез-мађ|soltész}}), настајало је правно изједначено ниже племство. Изградња система племићких [[Жупанија|жупанија]] у целој земљи, чак и уз контролу магната, јачала је јединство нижег племства и њихову сталешку свест, због чега је Жигмунд често тражио савезништво са њима. Током свог развоја ниже племство је учврстило своје привилегије, пре свега, кроз личне слободе, ослобађање поседа од пореза и жупанијску самоуправу, учинивши своје положаје наследним. На овај начин ниже племство је постајало све важнији фактор, на крају се укључивши и у државну политику. Развој сталежа завршен је тек после Жигмундове смрти.
 
Најважнија институција сталешког система била је [[Скупштина сталежа|сталешка земаљска скупштина]],{{напомена|У [[Краљевство Енглеска|Енглеској]] је [[Парламент Енглеске|сталешка скупштина]] деловала још од 1265. године, а у [[Краљевство Француска|Француској]] од 1302. године.}} у чијем раду су могли учествовати само припадници сталежа, односно њихови заступници{{напомена|Посланици.}}. На земаљским скупштинама је доносила законе, изгласавала порезе и одлучивала о војним питањима. Међутим, ово управно тело постало је позорница доношења најважнијих политичких одлука тек после Жигмундове смрти.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=40}}
 
== Смрт и последице ==
Анониман корисник

Мени за навигацију