Понтска краљевина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Римска вазална краљевства помоћу геџета HotCat
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Other uses|Понт}}
{{Преусмери|Понт}}[[Датотека:PonticKingdom.png|мини|Краљевство Понт: тамно розе је територија пре ступања на власт Митридата VI, тамнији део је територија краљевства за време Митридата, а светло розе су територије које је Митридат освојио, а касније изгубио]]
[[Датотека:PonticKingdom.png|мини|Краљевство Понт: тамно розе је територија пре ступања на власт Митридата VI, тамнији део је територија краљевства за време Митридата, а светло розе су територије које је Митридат освојио, а касније изгубио]]
{{Историја Турске}}
{{Историја Турске}}
'''Понтска краљевина''' или '''Понтско царство''' је била [[хеленистичка ера|хеленистичка]] држава смештена на јужној обали [[Црно море|Црног мора]]. Основао ју је године [[291. п. н. е.]] [[Митридат I од Понта|Митридат I]], [[Персијско царство|персијски]] племић и потомак [[Ахемениди|ахеменидских]] гувернера, а трајала је све до освајања од стране [[Римска република|Римске републике]] године [[63. п. н. е.]] Упркос томе што су владари били Персијанци, Понт се сматрао хеленистичком државом због снажног културног и политичког утицаја грчких колонија на обали Црног мора, односно суседних хеленистичких држава. Краљевина је свој врхунац имала под [[Митридат VI Понтски|Митридатом VI Великим]] који је успео освојити [[Колхида|Колхиду]], [[Кападокија|Кападокију]], [[Битинија|Битинију]], [[Мала Јерменија|Малу Јерменију]], грчке колоније на Таурском Херзону, те, накратко, и римску провинцију Азију. Након дуготрајне борбе с Римом у [[Митридатски ратови|Митридатским ратовима]], Понт је поражен при чему је западни део анектиран у провинцију [[Битинија и Понт]], а источни део неко време постојао као римска клијентска држава.
'''Понтска краљевина''' или '''Понтско царство''' је била [[хеленистичка ера|хеленистичка]] држава смештена на јужној обали [[Црно море|Црног мора]]. Основао ју је године [[291. п. н. е.]] [[Митридат I од Понта|Митридат I]], [[Персијско царство|персијски]] племић и потомак [[Ахемениди|ахеменидских]] гувернера, а трајала је све до освајања од стране [[Римска република|Римске републике]] године [[63. п. н. е.]] Упркос томе што су владари били Персијанци, Понт се сматрао хеленистичком државом због снажног културног и политичког утицаја грчких колонија на обали Црног мора, односно суседних хеленистичких држава. Краљевина је свој врхунац имала под [[Митридат VI Понтски|Митридатом VI Великим]] који је успео освојити [[Колхида|Колхиду]], [[Кападокија|Кападокију]], [[Битинија|Битинију]], [[Мала Јерменија|Малу Јерменију]], грчке колоније на Таурском Херзону, те, накратко, и римску провинцију Азију. Након дуготрајне борбе с Римом у [[Митридатски ратови|Митридатским ратовима]], Понт је поражен при чему је западни део анектиран у провинцију [[Битинија и Понт]], а источни део неко време постојао као римска клијентска држава.

Верзија на датум 1. март 2020. у 19:15

Краљевство Понт: тамно розе је територија пре ступања на власт Митридата VI, тамнији део је територија краљевства за време Митридата, а светло розе су територије које је Митридат освојио, а касније изгубио

Понтска краљевина или Понтско царство је била хеленистичка држава смештена на јужној обали Црног мора. Основао ју је године 291. п. н. е. Митридат I, персијски племић и потомак ахеменидских гувернера, а трајала је све до освајања од стране Римске републике године 63. п. н. е. Упркос томе што су владари били Персијанци, Понт се сматрао хеленистичком државом због снажног културног и политичког утицаја грчких колонија на обали Црног мора, односно суседних хеленистичких држава. Краљевина је свој врхунац имала под Митридатом VI Великим који је успео освојити Колхиду, Кападокију, Битинију, Малу Јерменију, грчке колоније на Таурском Херзону, те, накратко, и римску провинцију Азију. Након дуготрајне борбе с Римом у Митридатским ратовима, Понт је поражен при чему је западни део анектиран у провинцију Битинија и Понт, а источни део неко време постојао као римска клијентска држава.