Судска власт — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Судска власт''' је једна од три гране [[власт]]и. Задатак судске власти јесте да примењује и тумачи [[закон]]е које је донијела [[законодавна власт]] (легислатива). У [[либерализам|либералним]] [[демократија]]ма судска власт треба да има апсолутну независност од осталих грана власти. У [[САД]], судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику [[Врховни суд|Врховног суда]] ({{јез-енг|The Supreme Court}}). Неки теоретичари расправљају да [[извршна власт]] има утицаја на амерички Врховни суд јер [[Председник Сједињених Америчких Држава|предсједник]] лично бира [[судија|судије]]. Међутим, противаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном суду САД раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде (начело сталности судијске функције).
'''Судска власт''' је једна од три гране [[власт]]и. Задатак судске власти јесте да примењује и тумачи [[закон]]е које је донијела [[законодавна власт]] (легислатива). У [[либерализам|либералним]] [[демократија]]ма судска власт треба да има апсолутну независност од осталих грана власти. У [[САД]], судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику [[Врховни суд|Врховног суда]] ({{јез-енг|The Supreme Court}}). Неки теоретичари расправљају да [[извршна власт]] има утицаја на амерички Врховни суд јер [[Председник Сједињених Америчких Држава|предсједник]] лично бира [[судија|судије]]. Међутим, противаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном суду САД раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде (начело сталности судијске функције).


Примјер гдје у либералној демократији постоји мијешање нивоа власти је у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Наиме, у влади УК постоји мјесто за лорда савјетника ({{јез-енг|Lord Chancellor}}), који је уједно и најстарији политички орган у држави (основан најкасније 1066. године, а вјероватно и раније). Проблем је у томе што је он главни у судству (има право да бира и отпушта све судије у држави), сједи у [[парламент]]у (законодавна власт) и има мјесто у влади ([[извршна власт]]). Теоријски, он има већу политичку моћ од [[премијер]]а (има и већу плату). Овај проблем мучи британску политичку јавност већ неко вријеме. Уједињено Краљевство, као једна од првих држава либералне демократије, себи не би смјела допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти овај проблем није лако ријешити (исти проблем је постојао са прихватањем [[евро|евра]]). У јуну 2003. године [[Тони Блер]], тадашњи премијер Уједињеног Краљевства, је најављивао да ће укинути функцију лорда савјетника и да ће на његово мјесто поставити британски врховни суд<ref>[http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/out-law-lords-and--the-lord-chancellor--in-a-supreme-court-540528.html Индепендент: „-{OUT: Law Lords and the Lord Chancellor. IN: a Supreme Court}-] (датум посљедњег приступа 21. новембар 2008.)</ref>. Противаргументи су били традиција, велики трошкови за изградњу врховног суда итд.
Примјер гдје у либералној демократији постоји мијешање нивоа власти је у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Наиме, у влади УК постоји мјесто за Лорда канцелара ({{јез-енг|Lord Chancellor}}), који је уједно и најстарији политички орган у држави (основан најкасније 1066. године, а вјероватно и раније). Проблем је у томе што је он главни у судству (има право да бира и отпушта све судије у држави), сједи у [[парламент]]у (законодавна власт) и има мјесто у влади ([[извршна власт]]). Теоријски, он има већу политичку моћ од [[премијер]]а (има и већу плату). Овај проблем мучи британску политичку јавност већ неко вријеме. Уједињено Краљевство, као једна од првих држава либералне демократије, себи не би смјела допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти овај проблем није лако ријешити (исти проблем је постојао са прихватањем [[евро|евра]]). У јуну 2003. године [[Тони Блер]], тадашњи премијер Уједињеног Краљевства, је најављивао да ће укинути функцију Лорда канцелара и да ће на његово мјесто поставити британски врховни суд<ref>[http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/out-law-lords-and--the-lord-chancellor--in-a-supreme-court-540528.html Индепендент: „-{OUT: Law Lords and the Lord Chancellor. IN: a Supreme Court}-] (датум посљедњег приступа 21. новембар 2008.)</ref>. Противаргументи су били традиција, велики трошкови за изградњу врховног суда итд.


==Види још==
==Види још==

Верзија на датум 16. април 2009. у 20:47

Судска власт је једна од три гране власти. Задатак судске власти јесте да примењује и тумачи законе које је донијела законодавна власт (легислатива). У либералним демократијама судска власт треба да има апсолутну независност од осталих грана власти. У САД, судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику Врховног суда (енгл. The Supreme Court). Неки теоретичари расправљају да извршна власт има утицаја на амерички Врховни суд јер предсједник лично бира судије. Међутим, противаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном суду САД раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде (начело сталности судијске функције).

Примјер гдје у либералној демократији постоји мијешање нивоа власти је у Уједињеном Краљевству. Наиме, у влади УК постоји мјесто за Лорда канцелара (енгл. Lord Chancellor), који је уједно и најстарији политички орган у држави (основан најкасније 1066. године, а вјероватно и раније). Проблем је у томе што је он главни у судству (има право да бира и отпушта све судије у држави), сједи у парламенту (законодавна власт) и има мјесто у влади (извршна власт). Теоријски, он има већу политичку моћ од премијера (има и већу плату). Овај проблем мучи британску политичку јавност већ неко вријеме. Уједињено Краљевство, као једна од првих држава либералне демократије, себи не би смјела допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти овај проблем није лако ријешити (исти проблем је постојао са прихватањем евра). У јуну 2003. године Тони Блер, тадашњи премијер Уједињеног Краљевства, је најављивао да ће укинути функцију Лорда канцелара и да ће на његово мјесто поставити британски врховни суд[1]. Противаргументи су били традиција, велики трошкови за изградњу врховног суда итд.

Види још

Референце

  1. ^ Индепендент: „OUT: Law Lords and the Lord Chancellor. IN: a Supreme Court (датум посљедњег приступа 21. новембар 2008.)