Гаспар Гистав Кориолис — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: sl:Gaspard-Gustave Coriolis
Ред 45: Ред 45:
[[pt:Gustave-Gaspard Coriolis]]
[[pt:Gustave-Gaspard Coriolis]]
[[ro:Gaspard-Gustave Coriolis]]
[[ro:Gaspard-Gustave Coriolis]]
[[ru:Кориолис, Гюстав Гаспар]]
[[ru:Кориолис, Гаспар-Гюстав]]
[[sl:Gaspard-Gustave Coriolis]]
[[sl:Gaspard-Gustave Coriolis]]
[[sv:Gaspard-Gustave Coriolis]]
[[sv:Gaspard-Gustave Coriolis]]
[[uk:Коріоліс Гаспар-Гюстав]]
[[uk:Гаспар-Гюстав Коріоліс]]
[[vi:Gaspard-Gustave de Coriolis]]
[[vi:Gaspard-Gustave de Coriolis]]

Верзија на датум 17. април 2009. у 16:53

Гаспар-Гистав де Кориолис

Гаспар-Гистав де Кориолис или Гистав Кориолис (франц. Gaspard-Gustave de Coriolis; 21. мај 179219. септембар 1843) био је математичар, инжењер механике и научник рођен у Паризу, у Француској. Најпознатији је по свом раду на Кориолисовом ефекту. Кориолис је био први који је сковао термин "рад" за производ силе и растојања.[1]

Године 1816, Кориолис је постао тутор у Политехничкој школи. Тамо је експериментисао са трењем и хидрауликом.

Године 1829, Кориолис је објавио уџбеник, Calcul de l'Effet des Machines (Рачунање ефекта машина), који је представио механику на начин на који би се она могла лако применити у индустрији. У овом периоду, установљен је прави израз за кинетичку енергију, , као и његова веза са механичким радом.

Током наредних година, Кориолис је радио на уопштавању кинтетичке енергије и рада на ротирајуће системе. Први од његових радова, Sur le principe des forces vives dans les mouvements relatifs des machines (О принципима кинетичке енергије у релативном кретању код машина), био је предочен Француској академији наука (1832). После три године, Кориолис је написао дело које га је учинило славним, Sur les équations du mouvement relatif des systèmes de corps (О једначинама релативног кретања система тела; 1835). Кориолисови радови се не баве атмосфером нити ротацијом земље, већ преносом енергије у ротирајућим системима, као што су воденице.

Кориолисово име је почело да се појављује у метеоролошкој литератури крајем 19. века, иако термин „Кориолисова сила“ није употребљиван до почетка 20. века. Данас, име Кориолис везује се за метеорологију, али сва велика открића везана за општу циркулацију и везу између притиска и поља ветрова направљена су без знања Гаспара Гистава Кориолиса.

Кориолис је такође постао професор у Париској централној школи. Умро је са 51 годином живота у Паризу.

Референце

  1. ^ Џамер, Макс (1957). Concepts of Force. Dover Publications, Inc.. ISBN 0-486-40689-X. 

Даље читање