Казанџија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 4. мај 2020. у 19:52

Казанџија (перс.-тур.) занатлија који прави казане и друго бакрено посуђе,^[1] углавном казане за ракију, али такође и казане за спремање хране, џезве и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити храна се калајише јер је оксид бакра отрован.

Казанџијски занат постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у Србији.

Историјат

Постојбином казанџијског заната сматрају се Персија и Индија, које су богате рудом бакра. У Грчкој се први пут помиње бакарно посуђе у 3. веку пре нове ере, а касније, преко Грка су се с овим посуђем упознали и Римљани. Међутим, у Европи се кроз читав средњи век користило земљано посуђе. Балкан, на који су бакрено посуђе донели Турци, био је једини део Европе на коме се ово посуђе производило и употребљавало. Казанџије се први пут помињу у 16. веку - године 1511. из Сарајева је за Дубровник за продају извезено 135 сахана (бакрених чинија, тањира) које су израдиле сарајевске казанџије. ^[2] Казанџијски занат у другој половини 19. века и почетком 20. века достиже свој врхунац. Између два светска рата, потражња за бакарним предметима постепено јењава. Појављују се фабрички производи. Индустрализација и модернизација неумољиво утичу на тихо нестајање овог старог заната. Данас, у 21. веку, казанџије се углавном баве производњом казана за печење ракије, казана за топљење масти, прскалица за виноград, котлића за рибљу чорбу и разним поправкама. Малобројих казанџијских занатлија има у Београду, Ваљеву, Нишу, Новом Саду, Лесковцу, Врању, а има их и по селима.

Производи

Казанџијски производи били су разноврсни и многобројни.

казани (перс. велики бакрени котао који има са стране ручке за ношење), араније (хараније) - мањи казани, бакрачи (котлић);
посуђе у којем се доносила и држала вода: ђугуми, ибрици, леђени;
посуђе у којем се спремала храна: лонци, тенџере, сахани, тигањи, таве, тепсије, синије;
прибор за послуживање кафе: табле, ибрици, џезве, зарфови, кутије за кафу и шећер;
сакрални предмети: дискоси, кадионице, пехари, казани за крстионицу;
производи за расвету...

Предмети од бакра били су у широкој употреби и у граду и на селу. Често су имали и декоративну функцију, нарочито они предмети и посуђе који су били украшени гравирањем.

Казанџијске радионице

Израда предмета

Централно место казанџијске радионице била је ватра на којој се топио бакар, који је добављан у сировом стању. Након топљења, бакар је тешким чекићима развлачен у табле, а затим се приступало изради одређеног предмета. Како је бакар склон оксидацији при којој се ствара отровна метална патина, неопходно је да посуђе за јело и пиће буде калајисано након израде.

Сировине

Главне сировине у казанџијском занату су: бакар, калај и нишадор.

Алат

У казанџијској радионици најважнији су били наковањ, мех за дување ватре, дрвени и метални чекићи, казанџијска клешта, турпије и маказе. У савременом добу поред наведених ручних алата у казанџијским радионицама користе се и разне машине.

Еснаф

Казанџијски еснаф је био први занатски еснаф у коме су занатлије постале и трговци – трговали су бакром, калајем и свим казанџијским производима.

Занатски центри

У Србији највећи занатски центри били су: Пирот^[3], Ваљево^[4], Ниш и Призрен. У њима је било породица које су се континуирано бавиле овим занатом и по 200 година. Често су и делови града или улица добијали називе по казанџијама које су ту радиле, нпр. Казанџијско сокаче.

Референце

^ Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, Сарајево: Свјетлост.
^ Гвозденовић 2009: Ирена Гвозденовић, Казанџијски занат, у: Група аутора, Стари занати у Србији, Београд : Етнографски музеј, 65-68.
^ „Занати у Пироту и околини” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2016. г. Приступљено 25. 03. 2016.
^ „Стари занати у Ваљеву” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2016. г. Приступљено 25. 03. 2016.

Спољашње везе

[1] Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, Сарајево: Свјетлост.

[2] Гвозденовић 2009: Ирена Гвозденовић, Казанџијски занат, у: Група аутора, Стари занати у Србији, Београд : Етнографски музеј, 65-68.

[3] „Занати у Пироту и околини” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2016. г. Приступљено 25. 03. 2016.

[4] „Стари занати у Ваљеву” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2016. г. Приступљено 25. 03. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 32: / Ред 32: @@
 == Занатски центри ==
-У Србији највећи занатски центри били су: [[Пирот]]<ref>[http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/64299eb1caa44950b36bc48090b2e8f0.pdf Занати у Пироту и околини]</ref>, [[Ваљево]]<ref>[http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/24e9d575f2e147cfb0f9fde5ee343838.pdf Стари занати у Ваљеву]</ref>, [[Ниш]] и [[Призрен]]. У њима је било породица које су се континуирано бавиле овим занатом и по 200 година. Често су и делови града или улица добијали називе по казанџијама које су ту радиле, нпр. [[Казанџијско сокаче]].
+У Србији највећи занатски центри били су: [[Пирот]]<ref>{{Cite web |url=http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/64299eb1caa44950b36bc48090b2e8f0.pdf |title=Занати у Пироту и околини |access-date=25. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160408022532/http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/64299eb1caa44950b36bc48090b2e8f0.pdf |archive-date=08. 04. 2016 |url-status=dead }}</ref>, [[Ваљево]]<ref>{{Cite web |url=http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/24e9d575f2e147cfb0f9fde5ee343838.pdf |title=Стари занати у Ваљеву |access-date=25. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160408041840/http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/24e9d575f2e147cfb0f9fde5ee343838.pdf |archive-date=08. 04. 2016 |url-status=dead }}</ref>, [[Ниш]] и [[Призрен]]. У њима је било породица које су се континуирано бавиле овим занатом и по 200 година. Често су и делови града или улица добијали називе по казанџијама које су ту радиле, нпр. [[Казанџијско сокаче]].
 == Референце ==
@@ Ред 39: / Ред 39: @@
 == Спољашње везе ==
 * [http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Stari-zanati-u-rukama-mladih-Valjevaca.sr.html Стари занати у рукама младих Ваљеваца („Политика“, 5. март 2011)]
-* [http://starizanati.gov.rs/?strana=105&podstrana=832&kolona=3 Стари занати]
+* [https://web.archive.org/web/20160406132635/http://starizanati.gov.rs/?strana=105&podstrana=832&kolona=3 Стари занати]
 * [http://www.politika.rs/scc/clanak/245416/Poslednji-beogradski-kazandzija Последњи београдски казанџија]
-* [http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest5698143.html Казанџија са седам заната]
+* [https://web.archive.org/web/20160406165241/http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest5698143.html Казанџија са седам заната]
 * [http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/cir/zanimanja.php?z=163 Занимање није у образовном систему]
 * [http://www.digitalizacija.ns.rs/sr/kazandzhija Казанџија (писани и звучни приказ)]
 * [http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/kazana-za-svet-kazandzija-ni-za-lek_144333.html Казанџија ни за лек]
 * [http://www.slobodnaevropa.org/content/kazandzija-zanat-koji-odumire/27111001.html Занат који одумире]
-* [http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Prokupacki-kazandzija-cuva-stari-zanat-od-zaborava.sr.html Прокупачки казанџија чува стари занат од заборава]
+* [https://web.archive.org/web/20160406142045/http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Prokupacki-kazandzija-cuva-stari-zanat-od-zaborava.sr.html Прокупачки казанџија чува стари занат од заборава]
 [[Категорија:Стари занати]]