Предраг Перишић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 9: Ред 9:
| година_рођења = 1942.
| година_рођења = 1942.
| место_рођења = [[Београд]]
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}}
| држава_рођења = {{застава|Недићева Србија|name=Србија}}
| дан_смрти =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| месец_смрти =

Верзија на датум 9. јун 2020. у 07:51

Предраг Перишић
Датум рођења(1942-07-30)30. јул 1942.(81 год.)
Место рођењаБеоград Србија

Предраг Перишић је српски професор, драмски писац, филмски и ТВ сценариста.

Биографија

Завршио Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду - одсек Драматургија у класи Јосипа Кулунџића и Ратка Ђуровића. Завршио је специјалистичке студије у Паризу у класи професора Бернарда Дорта. Једно време као стипендиста француске владе ради у француској телевизији Антене 2 у периоду 1976 - 1978. У периоду 1986 - 1990 био је члан Евровизијског форума за развој тв програма из културе и образовања. Више пута је био члан жирија на међународним и домаћим филмским и тв фестивалима.

Од 1970 до 2000 запослен у сталном радном односу у РТС: започео је каријеру као драматург, да би потом био уредник, уредник забавне редакције 2 програма, затим уредник редакције за културу а на крају и главни и одговорни уредник Културно - забавног програма РТС. Један је од значајних аутора телевизијских програма разних жанрова који су битно унапредили програм РТС.

Aутор је и сценариста више десетина емисија на програмима РТС које су обележиле развој и програмске иновације и постигле изузетну популарност и гледаност на РТС: Максиметар, Од главе до пете, Образ уз образ, Јачи пол, Београд ноћу, Седам плус седам, Формула 1 ...

Уредник је и аутор низ копродукција с више европских земаља: Игре без граница, Потера за благом, Вече у Дубровнику, Алиса (европски културни магазин).


На јавном конкурсу ФДУ 2000 године бива изабран за ванредног професора на катедри за драматургију за предмет Филмски и тв сценарио, за редовног професора на ФДУ изабран је 2005 године. Од 2002 до 2007 налази се на челу Катедре за драматургију. Држао је предавања и специјалистичке курсеве на Интердисциплинарним магистарским студијима Универзитета уметности у Београду у оквиру курса Теорија медија и наставу на мастер курсевима Факултета за медије и комуникације Сингидинум. Од 2010 године се налази у пензији.

У тешкој, несигурној а врло изазовној професији филмског сценаристе, Предраг Перишић има посебан статус јер је у целом опусу у потпуности посвећен обичном животу.

Породица, деца, љубавни проблеми, како преживети живот, како одрасти, а како остарити, како бити и остати добар у свету који то није, укратко - свакодневница. То су изазови и теме које филмски сценариста Предраг Перишић, претежно кроз комедије, гледаоцима с љубављу шаље са малих и великих екрана. Он зна да је обичан живот препун необичних и филмски изазовних ситуација које треба препознати и суочити се с њима. Перишић то чини делотворно, с мером, никад ниско и простачки како се често догађало у домаћим комедијама. Увек у мислима са гледаоцем коме намењује своје приче.

Његов дебитантски рад "Љубавни живот Будимира Трајковића" ушао је у свакодневни говор. Трилогија Рад, Тата и Развод на одређено време показала је могућности комедије у распону од гега и штоса до дубоких животних истина које пласира кроз доброту и наивност својих јунака. Тако је било и у романтичној комедији "Није лако с мушкарцима", великом филмском хиту у којој је Перишић још једном исказао суштински смисао за обичне људе. Учинио је то и у серији и филму "Полицајац са Петловог брда". Крај 20. века је и финале Перишићеве филмографије. "Сенке успомена", велика посвета глумцу, такође је и велика посвета домаћем филму и нашим филмским радницима, али и још једна у низу важних прича о родитељима и деци, о пролазности, самољубљу и скромности, кукавичлуку... Његови филмови препознатљиви су и по глумачкој екипи, то јест по непревазиђеном филмском трију свих времена: Милени, Бати и Смокију који су тумачећи Перишићеве текстове давали најбоље од себе с лакоћом својственом сам највећим глумцима. Сви Перишићеви филмски сценарији јесу компактна целина изграђена на призорима из свакодневног живота. Баш тако се зове књига, односно двоброј часописа YU филм данас у коме је објављено седам његових сценарија.

Филмографија

Написао је и сценарија за следеће дугометражне игране филмове и тв серије:

Извори

Спољашње везе