Улани — разлика између измена
исправке формата датума |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Ułani Księstwa Warszawskiego.JPG|лево| 250п|мини| Пољски улани]] |
[[Датотека:Ułani Księstwa Warszawskiego.JPG|лево| 250п|мини| Пољски улани]] |
||
{{Коњица}} |
{{Коњица}} |
||
'''Улани''' ({{јез-пољ|ułani}}, {{јез-тур|oğlan - младић}}) су лака коњица наоружана дугим [[копље]]м и [[сабља|сабљом]].{{напомена|Касније и [[карабин]]ом.}} Настали су у 13. и 14. веку код Монгола, а у 16. веку појављују се у [[Пољско-литванска државна заједница|пољској и литванској војсци]] као посебна врста лаке коњице. Због брзине кретања и силине удара брзо су се прочули, па се јединице улана најпре узимају у службу као [[најамници]], а од средине 18. века{{напомена|Први улански пук у [[Пруско краљевство|Пруској]] формиран је 1741, у Аустрији 1784, а у Русији 1803.}} формирају у скоро свим европским државама, задржавајући своју традиционалну униформу: пољску [[шапка|шапку]] {{напомена|Пољска шапка је слична модерној официрској шапки Војске Србије, али уместо окуглог има четвртасто теме, такозвана четири рога. }} и тамноплаву [[Блуза|блузу]] са два реда дугмади (тзв. ''уланка''). Име су задржали само у Немачкој, Русији и Аустрији, а у осталим европским земљама улане су називали "копљаницима"(''lanciers'').<ref name = "ВЕ"/> |
|||
'''Улани''' ({{јез-пољ|ułani}}, {{јез-тур|огхлан - младић}}) су коњаници татарског порекла, лака коњица наоружана [[копље]]м и [[сабља|сабљом]], а касније и [[карабин]]ом. У [[Пољска|Пољској]] се јављају у [[18. век|XVIII веку]], а после и у другим европским земљама. |
|||
Карактеристичну униформу чине четвероугаона рогата капа и кртак плави (модри) капут, са два реда дугмади. У неким земљама улане су називали "копљаницима"(''lanciers''). |
|||
| ⚫ | У [[Први светски рат]] неке [[Европа|европске]] државе ушле су са великим бројем уланских јединица. [[Њемачка|Немачка]] је имала 25, [[Аустроугарска]] 17 |
||
| ⚫ | У [[Први светски рат]] неке [[Европа|европске]] државе ушле су са великим бројем уланских јединица. [[Њемачка|Немачка]] је имала 25, [[Аустроугарска]] 17, а [[Русија]] 19 [[пук]]ова. Јадинице су се постепено расформирале јер су, изложене јакој паљби аутоматског оружја, постале неприкладне за борбу.<ref name = "ВЕ">{{Cite book|title=[[Војна енциклопедија]]|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноиздавачки завод|year=1970—1976|id=|publication-place=Београд|pages=222, том 10|type=}}</ref> |
||
== Напомене == |
|||
{{нотелист}} |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
Верзија на датум 23. јун 2020. у 10:38
| Коњица | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||||
| Стари век | ||||||||||
|
||||||||||
| Средњи век | ||||||||||
|
||||||||||
| Период ватреног оружја (1500—1650) | ||||||||||
|
||||||||||
| Доминација хладног оружја (1650—1871) | ||||||||||
|
||||||||||
Улани (пољ. ułani, тур. oğlan - младић) су лака коњица наоружана дугим копљем и сабљом.[а] Настали су у 13. и 14. веку код Монгола, а у 16. веку појављују се у пољској и литванској војсци као посебна врста лаке коњице. Због брзине кретања и силине удара брзо су се прочули, па се јединице улана најпре узимају у службу као најамници, а од средине 18. века[б] формирају у скоро свим европским државама, задржавајући своју традиционалну униформу: пољску шапку [в] и тамноплаву блузу са два реда дугмади (тзв. уланка). Име су задржали само у Немачкој, Русији и Аустрији, а у осталим европским земљама улане су називали "копљаницима"(lanciers).[1]
У Први светски рат неке европске државе ушле су са великим бројем уланских јединица. Немачка је имала 25, Аустроугарска 17, а Русија 19 пукова. Јадинице су се постепено расформирале јер су, изложене јакој паљби аутоматског оружја, постале неприкладне за борбу.[1]
Напомене
Референце
- ^ а б Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 222, том 10.
Литература
- Гажевић, Никола, ур. (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 222, том 10.
